Japan obeležio desetu godišnjicu kataklizme

Danas u 14.46, u vreme kada je 11. marta 2011. severoistočnu obalu Japana pogodio zemljotres jačine devet stepeni po Rihterovoj skali, ljudi koji su prisustvovali ceremonijama širom pogođenog regiona su se naklonili u tišini, neki od njih sklopivši ruke u molitvi.

Kako prenosi Gardijan, u Tokiju su premijer Jošihide Suga i car Naruhito uputili izjave saučešća prilikom komemoracije u narodnom pozorištu, koja je održana uz mere socijalnog distanciranja zbog pandemije virusa korona.

„Mnogi od onih koji su pogođeni, uprkos tome što su pretrpeli nezamislivo ogromnu štetu, prebrodili su brojne nevolje pomažući jedni drugima“, rekao je car Naruhito.

Suga je rekao da su izazovi sa kojima se suočavaju preživeli dodatno otežani zbog pandemije i prirodnih katastrofa, među kojima je i nedavni snažni zemljotres, koji je klasifikovan kao posledica onog iz 2011.

Ali on je naglasio da je Japan „uvek prevazilazio svaku krizu sa hrabrošću i nadom“.

Događaji povodom obeležavanja godišnjice trostruke katastrofe bili su smanjenog obima zbog pandemije, a mnogi ljudi su odlučili da održe manja okupljanja u znak sećanja na svoje prijatelje, kolege i članove porodica koji su preminuli.

U Ivakiju, gradu 50 kilometara udaljenom od nuklearne elektrane Fukušima, Acuši Nizuma se pomolio za svoju majku koju je ubio cunami.

„Želim da poručim majci da su moja deca, koja su sva bila bliska sa njom, dobro. Došao sam ovamo da joj zahvalim na tome što naša porodica živi bezbedno“, rekao je Nizuma za Gardijan.

Većina priobalnih gradova i sela koja su bila uništena cunamijem je ponovo izgrađena, a troškovi se procenjuju na 280 milijardi dolara.

Putevi, železničke linije, kuće i kilometri zidova koji služe kao zaštita od morskih talasa su uglavnom završeni, ali veliki komadi zemlje su ostali prazni, dok se mnoge zajednice bore da povrate svoju populaciju na nivo od pre katastrofe.

Deset godina kasnije, preko 40.000 ljudi još ne može da se vrati svojim domovima, većina njih iz područja u blizini Fukušime, gde je zbog havarije moralo da bude hitno evakuisano 160.000 ljudi.

Iako je kompanija Tepco (Tokyo Electric Power), koja je rukovodilac elektrane, stabilizovala oštećene reaktore krajem 2011, lociranje i uklanjanje istopljenog nuklearnog goriva je kompleksan posao za koji se očekuje da će trajati najmanje 40 godina i koštati milijarde dolara.

Tepko i japanska vlada treba da odluče šta će biti učinjeno sa milionima tona zagađene vode koja je uskladištena u više od 1.000 tankera na tom mestu.

Najizglednijoj opciji – sporom otpuštanju ove vode u Pacifik – protive se susedne zemlje i ribari koji kažu da bi time bili uništeni napori na obnovi njihove industrije i sredstava za život.

Desetogodišnjica je obeležena samo dve nedelje pre nego što će Fukušima biti domaćin paljenja baklje povodom Olimpijade u Tokiju, što su organizatori igara zamislili kao demonstraciju rada na obnovi tamo i u prefekturama Mijagi i Ivate, gde je zabeležen najveći broj žrtava cunamija.

Najuta Ganbe (21), stanovnik grada Sendai, obično obeležava godišnjicu privatno, ali kaže da je ove godine odlučio da učestvuje u jednom zvaničnom događaju, u nadi da će mu to pomoći da prevaziđe svoju tugu.

„Na ovaj dan sam izgubio većinu mojih drugova iz razreda. Ljudi su umirali pred mojim očima. Jedanaesti mart je dan za koji se nadam da se nikada više neće ponoviti“, rekao je Ganbe.

Velečasni Akira Sato, koji je služio u nekoliko crkava u oblastima u blizini nuklearne elektrane, planirao je da poseti jednu od napuštenih crkava.

„Zajedno sa mojom suprugom u tišini ću razmišljati o danima katastrofe i izgovoriti molitvu“, rekao je Sato.

U Išinomakiju, gde je cunami odneo oko 3.300 života, zvaničnici i gosti prisustvovali su otkrivanju spomenika žrtvama.