Japan već nekoliko godina radi na reformi svog zakonodavstva u oblasti odbrane, što se smatra najvažnijim promenama još od Drugog svetskog rata. Cilj je, pored ostalog, olakšati učešće japanskih oružanih snaga u vojnim operacijama u inostranstvu i u odbrani saveznika od napada. Vlada premijera Šinza Abea insistira da reforme neće promeniti miroljubivu politiku Japana, što je ocena koja se ne prihvata lako u inostranstvu, ali i u samom Japanu o čemu svedoče debate koje se u Dietu (parlamentu) vode poslednjih meseci.
Strategija nacionalne bezbednosti Japana iz 2013, zatim „razvoj bešavnog bezbednosnog zakonodavstva radi osiguranja opstanka Japana i zaštite njegovog naroda“ u šta spada i reforma prava na kolektivnu samoodbranu imaju za svrhu, kako ističe premijer Abe, da njegovu zemlju učini aktivnijom u davanju doprinosa miru. On ističe nužnost saradnje Tokija sa njegovim saveznicima: „Nijedna zemlja ne može sama braniti mir i bezbednost“.
„Fundamentalni“ preobražaj bezbednosnog okruženja oko Japana jedan je od razloga za promene zakona koje je pokrenula Abeova vlada. Japansko Ministarstvo spoljnih poslova naglašava da je situacija u okruženju Japana postala „veoma ozbiljna“ zbog nuklearnog razvoja Severne Koreje i međunarodnih pretnji čije je uporište u tehnološkom napretku.
Na pitanje jesu li izmene zakona motivisane i napetostima sa Kinom zbog ostrva Senkaku/Diaoju, Akihito Terući, prvi sekretar ambasade Japana u Srbiji zadužen za političke i ekonomske poslove za Danas kaže:
„Od Kine se očekuje da prihvata i poštuje međunarodne norme i da, sarađujući, igra aktivniju ulogu u regionalnim i globalnim pitanjima. S druge strane, Kina je ubrzano unapredila svoje vojne kapacitete u širokom luku oblasti kontinuirano uvećavajući svoj vojni budžet bez dovoljne transparentnosti. Uz to, Kina je pokrenula postupke koji se mogu smatrati pokušajima prinudne promene postojećeg stanja na osnovu njenih sopstvenih tvrdnji koje nisu saglasne sa postojećim međunarodno-pravnim poretkom, u pomorskom i vazdušnom domenu, uključujući Istočno kinesko more i Južno kinesko more“.
Terući navodi da je Kina „hitro proširila i pojačala svoje aktivnosti na morima i vazdušnom prostoru oko Japana“, da je „upala u japanske teritorijalne vode i vazdušni prostor oko ostrva Senkaku“. Ustanovljavanjem svoje Identifikacione zone vazdušne odbrane nad Istočnim kineskim morem, Peking je, smatra naš sagovornik, neopravdano narušila slobodu leta nad pučinom.
„Takav stav i vojne aktivnosti Kine, udruženi sa nedostatkom transparentnosti u njenim vojnim poslovima i bezbednosnoj politici, zabrinuli su međunarodnu zajednicu uključujući i Japan. Važnost održavanja pravno zasnovanog pomorskog poretka potvrđena je i na nedavnom samitu G 7. Lideri G 7 snažno su se usprotivili korišćenju zastrašivanja, prinude ili sile, kao i unilateralnim akcijama kojima se nastoji promeniti status kvo, kao što je amelioracija velikog obima“, ističe Terući dodajući da „nema sumnje da su ostrva Senkaku jasno neotuđiva teritorija Japana na osnovu istorijskih činjenica i međunarodnog prava“. „Štaviše, ostrva Senkaku su pod legalnom kontrolom Japana“, zaključuje on.
Kina odbacuje kritike koje stižu iz Tokija. „Japan je učinio sve što je mogao da okleveta Kinu i stvori napetosti u regionu“, izjavila je nedavno portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Ćunjing. Ona je povodom navoda Japana o velikim ulaganjima Pekinga u vojsku kazala da su te investicije u skladu sa robusnim ekonomskim rastom Kine, prenela je japanska agencija Kjodo. „Namere Japana su suviše jasne, nesumnjivo traženje izgovora za izmene njegove bezbednosne politike bez presedana“, kaže Hua.
Reforme prava na kolektivnu samoodbranu koja podrazumeva i odgovor na oružani napad protiv neke strane zemlje najviše su zabrinule i japansku i međunarodnu javnost. Opozicioni poslanici u Dietu sugerisali su da su uslovi za odgovor na napad suviše nejasni, a ankete javnog mnjenja u Japanu pokazale su da se građani pribojavaju uvlačenja Japana u ratove, što bi bio kraj koncepta „miroljubive nacije“.
Akihito Terući kaže da „prema novim zakonima o miru i bezbednosti nema promene osnovnog držanja i orijentacije Japana u poslednjih 70 godina“, uključujući i koncept miroljubive nacije. „Miroljubiva orijentacija Japana nikada neće biti poljuljana“.
„Iza novih zakona stoji snažna namera Japana kao miroljubive nacije da proaktivnije doprinese međunarodnom miru i bezbednosti. Učešće japanskih Snaga za samoodbranu (SDF) u nizu operacija UN za očuvanje mira i drugim koordinisanim operacijama UN sa međunarodnim mandatom pokazuje da je Japan iskren i voljan u davanju takvog doprinosa. S obzirom na pretnje po međunarodni mir i bezbednost, uključujući međunarodni terorizam, proliferaciju oružja za masovno uništenje i pokušaje da se status kvo menja prinudom, nijedna država ne može sama očuvati svoju bezbednost. Japan razume da međunarodna zajednica od njega očekuje da igra proaktivniju ulogu u očuvanju mira i bezbednosti“, zaključuje Akihito Terući.
Uslovi za „primenu sile“
On nabraja, kako kaže, striktne uslove kada je „upotreba sile“ moguća na osnovu promena zakona u vezi sa pravom na kolektivnu samoodbranu. Najpre, mora da postoji oružani napad na stranu zemlju koja je u tesnim odnosima sa Japanom, a napad mora da rezultira pretnjom po opstanak Japana i da predstavlja jasnu opasnost koja bi suštinski urušila pravo na život, slobodu i na „potragu za srećom“. Drugi uslov je da ne postoje druga adekvatna sredstva kojima bi napad bio opozvan. Najzad, „upotreba sile“ mora biti ograničena na najmanju neophodnu meru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
