Nemačka vlada planira da poveća broj javnih česmi širom zemlje. Jer, ne samo da ljudi tako mogu usput da ugase žeđ, već one imaju i prednosti za životnu sredinu. Berlin je po tome korak ispred drugih.
Po jezivoj popodnevnoj vrućini prolaznici u centru Berlina zadržavaju se kod javne česme ispred tržnog centra Gezundbrunen. Tu pune plastične flašice, poprskaju lice ili pokvase maramice, piše Dojče vele.
Na putu ka vreloj stanici metroa, 55-godišnji Uve, crvenog lica, naginje se da popije gutljaj vode: „Dobra je stvar što će biti više česmi, ova vrućina je nepodnošljiva. A biće još gore…“
Nemačka vlada je 10. avgusta odobrila nacrt zakona o postavljanju više česmi sa pijaćom vodom u nemačkim gradovima i opštinama. Ako Bundestag usvoji zakon, lokalne vlasti će biti u obavezi da obezbede pristup besplatnoj vodi za piće na javnim mestima.
„Poslednja leta, sušna i vrela, pokazala su nam da dugi toplotni talasi više nisu retka pojava u Nemačkoj“ kaže ministarka za životnu sredinu Štefi Lemke (Zeleni).
Nemačka voda za piće je odličnog kvaliteta
„U Nemačkoj je voda iz česme odličnog kvaliteta i šteta je što ljudi kupuju toliko flaširane vode. Posle bacaju flaše, pa se stvara mnogo otpada“, kaže za DW Julijan Fišer iz nevladine organizacije „a tip: tap“. Oni organizuju kampanje za veći pristup vodi sa česme kako bi se smanjila upotreba plastičnih flaša. U to spada i inicijativa za punjenje flaša – građani mogu besplatno da napune svoje flaše iz česme u prodavnicama, kafićima i apotekama koje učestvuju u akciji.
Ekološka organizacija „Dojče umvelthilfe“ procenjuje da se u Nemačkoj koristi oko dva miliona plastičnih boca za jednokratnu upotrebu na sat – to je više od 47 miliona dnevno ili 17,4 milijarde godišnje.
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, širom Nemačke trenutno postoji oko 1.300 javnih česmi. Plan vlade je da se postavi još oko hiljadu, mada tačan broj ili mesto još nisu zacrtani.
Napredni Berlin
Berlinska koaliciona vlada grada/pokrajine (tada SPD, Zeleni i Levica) 2018. je postala članica međunarodne asocijacije „Plava zajednica“. Osnovana je u Kanadi, a sada je to globalni pokret koji nastoji da zaustavi privatizaciju vode i promoviše pristup vodi kao osnovno ljudsko pravo.
U Berlinu trenutno postoji 201 javna česma s pijaćom vodom, a dve nove bi trebalo da budu otvorene narednih dana.
„Mi u Berlinu smo napredni“, kaže Štefan Nac, portparol najveće vodoprivredne kompanije u Nemačkoj, „Berliner Vaserbetribe“ (BVB), koja u glavnom gradu vodom snabdeva 3,8 miliona ljudi. BVB je odgovorna za postavljanje i održavanje berlinskih javnih česmi koje rade od aprila do oktobra. Tu su i mesečna laboratorijska ispitivanja za praćenje kvaliteta vode.
„Dizajn česmi je takav da osigurava higijensku upotrebu. Nema kontakta između vode i slavine koja stalno izbacuje vodu, što znači da mlaz vode ostaje hladan kako bi se sprečilo širenje bakterija“, objašnjava Nac. „Ima ljudi koji podižu svoje pse da piju iz česme, a juče su lokalne vesti snimile vranu kako pije. Čak sam video i čitave rojeve pčela kako piju iz česme!“
Osim što će utoliti žeđ ptica i pčela, BVB traži i načine na koje se neiskorišćena voda iz česmi može preusmeriti za navodnjavanje obližnjih parkova i drugih zelenih površina. „Trebalo bi da postoji više svesti o vrednosti vode. U Berlinu pada veoma malo kiše i sve je ređa“, kaže Johen Rabe, generalni direktor neprofitne organizacije „Kompetenccentrum Vaser Berlin“ (KVB) koja promoviše nauku, istraživanje i razvoj u oblasti urbane vodoprivrede.
Česme su deo brige o javnom zdravlju
Iako je kod javnih česmi ključno to da pomognu da se izbegne upotreba plastičnih boca, njima se takođe delom pomaže i kod problema javnog zdravlja – sa sve toplijim urbanim centrima i starenjem stanovništva.
„Da li ima dovoljno javnih česmi? Ne. U urbanističkom planiranju se govori o 5, 10 ili 15 minuta gradu. Stvarno je vruće kad naiđe toplotni talas. Trebalo bi da imate česmu ili barem pristup besplatnoj vodi na maksimalno deset minuta hoda, posebno kad se radi starijim i ranjivim osobama koje mogu brzo da dehidraraju.“
Pored instaliranja više česmi, Rabe kaže da bi trebalo javnosti pružiti lako dostupne informacije o tome gde je najbliža česma za piće. Projekat „a tip: tap“ već radi na tome: „Upravo smo započeli kampanju da sve javne česme s pijaćom vodom u Nemačkoj stavimo na OpenStreetMap“, kaže Julijan Fišer.
U Nemačkoj, zemlji koja je poznata po tome da kaska za digitalizacijom, trenutno ne postoji aplikacija koja bi pomogla korisnicima da nađu najbližu česmu, iako BVB u Berlinu ima mapu na svojoj veb-stranici.
Drugi problem, kaže Fišer, jeste nedostatak pristupačnosti česmama za osobe u invalidskim kolicima. Većina česmi u Berlinu su od plavog livenog gvožđa, takozvane „Kajzerove česme“, nazvane po Zigfridu Kajzeru, arhitekti koji ih je dizajnirao 1985, i minimalističke aluminijumske tzv. Boč-česme, koje je dizajnirao Markus Boč.
Od 201 česme u Berlinu, samo su novije betonske „Bituma-česme“ dostupne za osobe u invalidskim kolicima – 26 je u funkciji, a još 50 je naručeno.
Dug put transformacije od flaše do česme
„Pristup vodi za piće mora da bude što lakši za sve u Nemačkoj“, rekla je ministarka Lemke kada je objavila da je vlada usvojila novi nacrt zakona.
Julijan Fišer veruje da to znači da bi trebalo da postoji pristup najmanje jednoj javnoj česmi na svakih 1.000 stanovnika ili oko 83.000 česmi širom zemlje: „Nije tako lako transformisati čitavo društvo, odvratiti ga od flaširane vode i preći na česme. Mi smo usred tog procesa i teško je ako ne postoji zakon.“
„U Francuskoj, na primer, restorani su u obavezi da kupcima ponude besplatnu vodu sa česme. Teško je ako ne postoji zakon. Očigledno je da je to korak u pravom smeru, ali će implementacija da potraje“, kaže Julijan Fišer za DW.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.