Da li je Rusija spremna da igra ulogu posrednika između Libana i Izraela?

Ta njegova izjava usledila je kao komentar na izveštaje izraelskih medija da su Tel Aviv i Bejrut blizu sklapanja sporazuma o prekidu vatre te da bi Moskva mogla igrati ulogu posrednika u tom procesu.

Prema izraelskim medijima, moguće je da će i vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua trebati pomoć Moskve u Siriji, pod izgovorom da Hezbolah dobija oružje iz Irana preko sirijsko-libanske granice, uprkos tome što se govori o izraelskim pokušajima da uspostavi ”sigurnosni pojas” na jugu Sirije.

Prerano za zaključke

Roland Bijamov, stručnjak za strateška pitanja smatra da, ako se govori o pronalasku rešenja za sukob u Libanu, taj proces nikako ne može biti odvojen od sirijskog konteksta koji predstavlja ”glavnu logističku bazu za slanje oružja Hezbolahu”, kako je to opisao.

Bijamov je izjavio za Al Džaziru da jedan od razloga koji otežava izraelsku operaciju pokrenutu u Libanu počiva u kontinuiranom prilivu oružja i municije preko sirijske granice, što Izrael vidi kao ozbiljan problem koji zahteva rusku intervenciju u tom pogledu.

Međutim, dodaje da je prerano govoriti o ruskom posredovanju u obliku u kojem ga prikazuje “mašta” izraelskih novinara. Smatra da postoji više razloga za to, između ostalog, nedostatak jasne američke politike prema pitanjima na Bliskom istoku, ratu u Ukrajini te američkim odnosima s Rusijom nakon što je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, a očekuje se da će ta politika doneti drugačije pristupe i stavove.

Osim toga, Bijamov smatra kako “izraelska želja da dobije garancije za zaustavljanje navodnog transfera oružja kroz Siriju nije među zadacima ruskih snaga. Takođe, preuranjeno je govoriti o tome da bi Rusija mogla igrati ulogu posrednika između Izraela i Hezbolaha s obzirom na različite stavove o mogućem rešenju i uslovima za njegovo postizanje”.

Napeta situacija

Bijamov smatra kako se trenutno ne može govoriti o ruskoj ulozi u sprečavanju eskalacije na Bliskom istoku, pogotovo ako se uzme u obzir nastavak izraelskih napada na Siriju, koji su nedavno zahvatili područje u neposrednoj blizini ruske baze Hmeimim. Osim toga, postoje izveštaji da Izrael namerava izvršiti invaziju na jug Sirije, što bi, ako se to dogodi, moglo izazvati novu krizu. U tom slučaju, situacija će nalagati da Rusija zauzme krajnje negativan stav s obzirom na prisustvo njenih snaga na tom području.

U kontekstu razgovora o uspostavljanju komunikacija na liniji Moskva, Bejrut, Tel Aviv i Damask, ruska vojska je uložila protest Izraelu zbog napada koji su se dogodili u blizini baze Hmeimim i izjavila da ne prihvata takve akcije.

Specijalni izaslanik ruskog predsednika za Siriju Aleksander Lavrentijev rekao je da vazdušni napad koji je izveo Izrael nije bio usmeren direktno na vazdušnu bazu “jer je sasvim razumljivo da bi to imalo vrlo ozbiljne posledice, čak i za sam Izrael”, kako je rekao.

Lavrentijev je oštro odbacio navode da Iran koristi bazu smeštenu na sirijskoj obali za snabdevanje Hezbolaha oružjem, napominjući da se broj iranskih letova koji prevoze humanitarnu pomoć na aerodrom Hmeimim nedavno povećao. Pojasnio je da je to “civilni aerodrom i ujedno ruska vazdušna baza u Siriji”.

Važno je napomenuti da se ruska vojska trenutno nalazi u Siriji u vazdušnoj bazi Hmeimim i na tački za logističku podršku u Tartousu te kako Moskva već 49 godina iznajmljuje ove baze smeštene na obali Sredozemnog mora na zapadu zemlje.

Puko nagađanje

Prema mišljenju stručnjaka za bliskoistočna pitanja Andreja Ontikova, formulacija koju su objavili izraelski mediji o postojanju sporazuma prema kojem bi Rusija mogla igrati ulogu posrednika ”ne smatra se prihvatljivom čak ni u osnovnom obliku”, te je odbacio mogućnost da bi Moskva mogla preuzeti na sebe tu ulogu.

Ontikov dodaje za Al Džaziru da bi “taj sporazum išao u prilog Izraelu i prvenstveno zadovoljavao njegove interese. Temeljio bi se na pretpostavci da su vojni kapaciteti Hezbolaha značajno oslabljeni i da će biti primoran postići primirje i povući se iz južnog Libana, što je u suprotnosti sa stvarnom situacijom na terenu”.

Osvrnuo se i na neke tvrdnje u izraelskim medijima da će Sirija biti odgovorna za zaustavljanje svake isporuke oružja sa svojih teritorija u Liban te da će, u slučaju bilo kakvog kršenja sporazuma, u smislu naoružavanja Hezbolaha ili vojne akcije protiv Izraela, izraelska vojska imati pravo na odgovor te dobiti garancije za međunarodnu podršku za takve operacije. Ontikov smatra da se to može nazvati “plodom mašte izraelskih medija”.

Prema njegovom mišljenju, takve priče se ne uklapaju u trenutnu kampanju koja promoviše tvrdnje da Izrael nastoji uspostaviti tampon-zone ili zone razdvajanja, ili da pokušava okupirati Darau, Kvanitru i Suvajdu. Međutim, takvi potezi bi mogli ostaviti Izrael bez međunarodnog legitimiteta i dovesti do suočavanja s velikim međunarodnim problemima, uključujući i s Rusijom.

Na temelju toga, Ontikov zaključuje da je spremnost Rusije da igra posredničku ulogu u principu čvrst stav u njenoj spoljnoj politici, ali da to zavisi i od zrelosti volje svih strana u sukobu da se postigne rešenje, što nije prisutno u trenutnim okolnostima.