Jedan od vrhunskih stručnjaka za etiku veštačke inteligencije je franjevački fratar

Benanti je glavna osoba u Vatikanu koja se bavi tehnologijom i ima sluha i za papu Franju, kao i za neke od vrhunskih inženjera i rukovodilaca Silikonske doline.

Sa iskustvom u inženjerstvu, doktoratom iz moralne teologije i strašću za ono što on naziva „etikom tehnologije“, 50-godišnji italijanski sveštenik je na hitnoj misiji sa Franjom, koji je u svojoj godišnjoj poruci mira za 2024. podstakao na međunarodni sporazum kako bi se osigurala etička upotreba AI tehnologije.

„Koja je razlika između čoveka koji deluje i mašine koja funkcioniše?“ – rekao je Benanti u intervjuu za AP ove nedelje na Papskom univerzitetu Gregoriana, gde predaje moralnu teologiju i bioetiku, studentima koji se pripremaju za sveštenstvo.

„To je možda najveće pitanje ovih vremena, jer smo svedoci izazova koji svakim danom postaje sve dublji sa mašinom koja se humanizuje“, rekao je on.

Benanti je član Savetodavnog tela Ujedinjenih nacija za veštačku inteligenciju, kao i šef komisije italijanske vlade koja ima zadatak da da preporuke o tome kako zaštititi novinarstvo od lažnih vesti i drugih dezinformacija. Takođe je konsultant Vatikanske Papske akademije za život.

Benanti kaže da pomaže da „Svetom ocu bolje razjasni tehničke termine“ tokom njihovih sastanaka. Njegovo znanje je bilo dobrodošlo za sastanak u Vatikanu 2023. Franje i predsednika Majkrosofta Breda Smita, o tome kako veštačka inteligencija može pomoći čovečanstvu, ili mu naškoditi.

Franja i Smit su razgovarali i o veštačkoj inteligenciji „u službi opšteg dobra“ tokom sastanka pre nekoliko godina, navodi Vatikan. Uz papstvo koje je veoma pažljivo prema onima koji žive na marginama društva, Franja je jasno izrazio zabrinutost da bi tehnologija veštačke inteligencije mogla da ograniči ljudska prava, recimo, negativno utičući na zahtev za hipoteku kupca kuće, migrantsku ponudu za azil, ili procenu verovatnoće da li će prestupnik ponoviti zločin.

„Jasno je da, ako izaberemo neke podatke koji nisu dovoljno obuhvatni, dobićemo opcije koji nisu obuhvatne“, rekao je Benanti čiji je verski red početkom 13. veka osnovao sveti Franjo Asiški koji se odrekao „zemaljskih bogatstava“ i zalagao se za dobrotvorna dela.

„Majkrosoft“ se prvi put obratio Benantiju pre nekoliko godina zbog njegovih razmišljanja o tehnologiji, rekao je fratar. Smit je 2023. napravio podkast sa Benantijem u Rimu, opisujući fratra kao „jednu od najfascinantnijih kombinacija na svetu“ – iskustva u inženjeringu, etici i tehnologiji, u debati o veštačkoj inteligenciji.

Benanti koji je sa dvadesetak godina odustao od „svetovnog života“ da bi se pridružio franjevcima, opisao je za AP kako bi veštačka inteligencija mogla da bude „stvarno moćno oruđe“ u smanjenju cene lekova i omogućavanju lekarima da pomognu većem broju ljudi.

Ali on je takođe opisao etičke implikacije tehnologije koja bi mogla imati iste sposobnosti kao i ljudska, ili možda čak i veće.

„To nije problem korišćenja (AI), već je to problem upravljanja“, rekao je fratar. „I evo gde dolazi etika: nalaženje pravog nivoa upotrebe unutar društvenog konteksta“.

Benanti je primetio da veliki deo podataka koje koristi AI, tom sistemu daju radnici sa niskim platama, mnogi u zemljama u razvoju, koje su duboko ukorenjene u istoriji kolonijalizma i eksploatisane radne snage.

„Ne želim da se ovo pamti kao doba u kojem smo crpeli iz kognitivnih resursa svetskog juga, sa nedovoljno plaćenim radnicima iz bivših kolonija koje govore engleski“, rekao je on.

Kako upravljati veštačkom inteligencijom je pitanje koje zemlje širom sveta pokušavaju da reše. Italijanska premijerka Đorđa Meloni koja brine da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do gubitka radnih mesta, staviće tehnologiju u fokus ovogodišnjeg samita G-7 čiji je domaćin Italija.

Evropska unija je postala pionir krajem prošle godine kada su pregovarači postigli dogovor koji otvara put pravnom nadzoru nad tehnologijom veštačke inteligencije.

Benanti je rekao da regulisanje veštačke inteligencije ne bi trebalo da znači ograničavanje njenog razvoja, već da ona „bude kompatibilna sa tim krhkim sistemom demokratije, koja danas izgleda kao najbolji sistem“, rekao je on.