Predsednik sa naših prostora vlada duže od Putina: Ko su vladari sa najdužim stažom u svetu?

Najpoznatiji slučaj u modernoj istoriji je kraljica Elizabeta Druga, koja je na vlast došla 2. juna 1953. godine i vladala je do svoje smrt 8. septembra 2022. godine, što je čini monarhom sa najdužim periodom vladanja u savremenom dobu.

Posle nje, na presto Ujedinjenog Kraljevstva došao je kralj Čarls III.

Rođena je 21. aprila 1926. godine i bila je kraljica 15 mornahija.

Aleksandar Lukašenko – ekonomista i istoričar

Aleksandar Lukašenko, aktuelni predsednik Belorusije, rođen je 30. avgusta 1954. godine.

Završio je dva fakulteta, po obrazovanju je ekonomista i istoričar.

Prvi put je izabran na izborima za predsednika 1994, potom 2001, pa 2006, 2010, a peti put 2015. godine.

Da bi mogao biti izabran više od dva puta organizovao je referendum 17. oktobra 2004. godine.

Vladimir Putin – 23 godine vlasti

Kada je reč o Vladimiru Vladimiroviču Putinu, rođenom u Lenjingradu 7. oktobra 1952. godine, na čelo države došao je 2000. godine.

Za vreme poslednjeg mandata Borisa Jeljcina, Putin je vršio dužnost prvog čoveka Vlade Ruske Federacije.

Za drugi mandat je izabran 2004. godine koji je trajao do 7. maja 2008. kada je ga je na toj funkciji nasledio Dmitrij Medvedev.

Putin je izabran za drugi mandat na mestu premijera, 8. maja 2008. godine.

Na predsedničkim izborima održanim 4. marta 2012. pobedio je u prvom krugu, osvojivši više od 60 odsto glasova.

Pod Putinovim vođstvom, može se reći da je Rusija prešla na autoritarizam.

Poznato je da eksperti ne smatraju Rusiju demokratskom zemljom, jer se pozivaju na zatvaranje i represiju političkih protivnika, zastrašivanje i gušenje slobodne medija i nedostatak slobodnih i fer izbora.

Milo Đukanović – „vladar“ Crne Gore

Milo Đukanović, trodecenijski „vladar“ Crne Gore, na tu poziciju došao je prvi put kao premijer tokom blokade Dubrovnika (1991-1992).

U predsedničkim izborima 1997. godine Đukanović pobeđuje Momira Bulatovića i postaje predsednik.

Uspeo je 1999. tokom NATO bombardovanja SRJ sa državama na zapadu Evrope da izdejstvuje smanjenje bombardovanja na području Crne Gore.

Bio je predsednik Vlade Crne Gore u četiri mandata (1991-1993, 1993-1996, 1996-1998; 2003-2006; 2008-2010; 2012-2016), te predsednik Crne Gore (1998-2002).

Nakon povlačenja iz politike 2010. ponovo je izabran za premijera 2012. godine, dok je na predsedničkim izborima održanim 2018. godine,  drugi put izabran za predsednika Crne Gore.

Završavanje šestog mandata ga, kao i činjenica da je vladao 30 godina, čini najdužim premijerom u crnogorskoj istoriji po dužini vršenja dužnosti i broju mandata.

On je jedini bivši jugoslovenski lider koji je ostao potpuno u vlasti kroz cele devedesete do sada.

Ramzan Kadirov – „glava“ Čečenije

Ruski je državnik i političar i lider Čečenske Republike kao i heroj Rusije od 2004. godine.

Njegov otac Ahmad Kadirov bio je prvi predsednik Čečenije.

Od 2002. do 2004. godine zauzima čelnu poziciju u ministarstvu unutrašnjih poslova Čečenije.

Premijer Čečenske Republike bio je dve godine, od 2005. do 2007, a predsednik postaje 2007. i uživa tu funkciju do 2011. godine.

Tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, je 28. februara 2011. godine dostavio čečenskom parlamentu ponovnu kandidaturu Kadirova za predsednika ove Republike, s tim da se od ovog dana ta funkcija naziva lider (glava) Čečenske Republike.

Dana 5. marta iste godine, ovaj predlog je jednoglasno usvojen u Čečenskom parlamentu, i Kadirov ostaje glava Čečenije i danas.

Si Điping – jedna od najuticajnijih ličnosti u Kini

Kao član Saveza komunista postao je 1972. godine, dok se dve godine nakon učlanio u Komunističku partiju Kine.

Tokom izgradnje svoje političke karijere od 1982. godine, služio je u nekoliko kineskih provincija.

Postao je predsednik Partijske škole u Fudžouu 1990, a 2000. guverner provincije Fuđen.

Član Petnaestog sastava Centralnog komiteta KP Kine postao je 2002, a mandat mu je nastavljen i tokom Šesnaestog sastava.

U 2007. godini je nakratko bio sekretar KP u Šangaju.

Na Sedamnaestom kongresu KP Kine, oktobra 2007, Si je postao jedan od devet članova Politbiroa Stalnog Centralnog komiteta KP Kine, što ga je učinilo jednom od najuticajnijih ličnosti u kineskoj politici.

Za potpredsednika NR Kine izabran je 15. marta 2008.

Na Osamnaestom kongresu KPK 2012. godine, delegati su ga izglasali za sledećeg predsednika Kin, da bi ga  Nacionalni narodni kongres izabrao 14. marta 2013, za novog predsednika Kine, gde se i danas nalazi.

Tito – popularan i cenjen

Iako nije među živima, valjalo bi podsetiti i na vladavinu Josipa Broza Tita.

Na čelo tadašnje Jugoslavije došao je 1953. godine.

Rođen je u Kumrovecu 7. maja 1892. godine, a umro je 4. maja 1980. i to kao doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa jugoslovenskih partizana, koji se često smatraju najefikasnijim pokretom otpora u okupiranoj Evropi.

Za vreme svoje političke karijere, bio je veoma popularna i cenjena ličnost, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Stekao je veliku međunarodnu slavu kao glavni vođa Pokreta nesvrstanih, pored Džavaharlala Nehrua, Gamala Abdela Nasera i Ahmeda Sukarna.

Bio je, između ostalog, i generalni sekretar, kasnije predsednik Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije (KPJ/SKJ, 1939-1980).