Jedini Avganistanac u kosmosu

Rođen je 1959. u Sardehu, udaljenom selu južno od Kabula, decenijama živi u Nemačkoj, čiji je državljanin, a za DW se prisetio svog leta.

Prvi put je video snimke svemira kada je išao u srednju školu, bio u mogućnosti da gleda televiziju i čita novine.

Dok je pohađao Politehnički institut u Kabulu 1978. godine, SSSR je okupirao Avganistan.

Počeo je rat koji i danas traje.

Mohmand je poslan u SSSR na vojno obrazovanje u Krasnodarsku i Kijevsku vojnu vazduhoplovnu školu.

Po povratku, pridružio se avganistanskim vazdušnim snagama pre nego što je primljen na prestižnu vazduhoplovnu akademiju Jurija Gagarina u Moskvi.

Tri godine kasnije, postao je jedan od osam ljudi izabranih među grupom od 400 dobrovoljaca da učestvuju u Interkosmosu, programu SSSR-a koji je u svemir slao ljude iz ne-sovjetskih zemalja.

U zoru 29. avgusta 1988, na kosmodromu Bajkonur u Kazahstanu, zajedno sa Ukrajincem Vladimirom Ljahovom i Rusom Valerijem Poljakovom, Mohmand je izleteo u orbitu.

Ubrzo nakon što su se odvojili od Mira, kosmonauti u kapsuli Sojuz otkrili su da pomoćni motori ne mogu da obezbede dovoljno snage da dosegnu Zemljinu atmosferu.

Mohmand predlaže prelazak na ručno upravljanje.

“Izgubili smo kontakt sa kopnenom kontrolom pa nismo mogli da sletemo. Odlučili smo da sačekamo još 24 sata dok nam ne nađu drugo mesto. Glavni problem je bio kiseonik: nije bilo dovoljno za nas troje “, priseća se Mohmand za DW..

Više od tri decenije kasnije, Mohmand se seća da su bili „tačno dve sekunde udaljeni“ od katastrofe.

Sleteli su ipak u kazahstansku stepu nešto pre ponoći od 6. do 7. septembra, nakon skoro devet dana leta.

U Kabulu je dočekao kao heroj, imenovan je za za zamenika ministra civilnog vazduhoplovstva, ali na tom mestu nije proveo više od šest meseci.

Godine 1992. počeo je građanski rat između različitih frakcija mudžahedina.

Bivši kosmonaut bio je na službenom putu u Indiji i nije se vratio u Avganistan.

Njegova sledeća stanica bila je Nemačka, gde je zatražio politički azil.

Živi u okolini Študgarta, pažljivo prati dešavanja u svojoj domovini i još se nada da je mir u Avganistanu moguć.