Dok ovo pišem, zvaničnici širom Sjedinjenih Država nastavljaju da broje glasove na predsedničkim izborima 2020. Kada se to okonča, nesumnjivo slede ponovna prebrojavanja i pravni koraci.
To se dešava na izborima koji su kontroverzni i usijani i na kojima je ostvarena rekordna izlaznost.
Samo državljani mogu glasati za predsednika SAD, ali izbor utiče na ljude svuda.
Ako je suviše blizu da bi se sa sigurnošću govorilo o ishodu, nije prerano analizirati šta izbori kazuju o najmoćnijoj državi na svetu.
Gledano s pozitivne strane, Sjedinjene Države ostaju robusna demokratija.
Učešće birača bilo je visoko, uprkos fizičkim ograničenjima povezanim sa pandemijom kovida 19. Proces se odvijao na način koji je utvrđen.
Nasilje je bilo minimalno.
Sudovi istražuju navodne politički motivisane odluke Poštanske službe SAD da se ometa dostavljanje glasačkih listića iz oblasti u kojima se očekivalo većinsko glasanje za demokrate.
To što je predsednik Donald Tramp u utorak uveče neopravdano proglasio pobedu izazvalo je malo zastoja, dok su njegovi zahtevi da se prekine brojanje (makar u državama u kojima vodi) izgleda naišli na gluve uši.
Brine, međutim, to što biračko telo ostaje tako duboko podeljeno.
Glasači su bili gotovo podjednako rascepljeni između dvojice kandidata.
To što će podele voditi podeljenoj vlasti nije iznenađenje.
Ako se sadašnji trendovi nastave, demokrate će osvojiti Belu kuću i zadržati prevlast u Predstavničkom domu, dok će republikanci sačuvati većinu u Senatu.
Guverneri i zakonodavstva po državama su maltene jednako izdeljeni između dve stranke (republikanci imaju blagu prednost).
„Plavi talas“ koji su demokrate predviđale se nije ostvario.
Džo Bajden će pobediti kada je o glasu naroda reč sa širokom marginom – nekih četiri ili pet miliona više u ukupno blizu 160 miliona glasova.
Ali će republikanci zadržati mesta u Senatu za koja su mnogi predviđali da će skliznuti demokratama, koje su, zapravo, izgubile mandate u Predstavničkom domu.
Nema čvrstog mandata, niti novog političkog poretka.
Tramp je prošao krajnje dobro, dobivši pet miliona glasova više nego 2016, što je drugi najveći broj koji je neki kandidat osvojio u istoriji američkih predsedničkih izbora, i to je više nego što je dobio bilo koji prethodni pobednik.
Posebno je vredno pažnje što je takav rezultat nastupio kada se beleži više od 100.000 novih zaraženih kovidom-19 i više od 1.000 smrtnih slučajeva na dnevnom nivou.
Upravo kada su posledice lošeg upravljanja pandemijom ove administracije postale najozbiljnije, ispostavilo se da ga je podržala gotovo polovina glasalih.
Čak i ako Tramp izgubi, što se čini izglednim, on će i dalje imati snažan glas, posebno ako ostane prisutan u javnosti (a to takođe izgleda izvesno).
Čak i ako se sam ne kandiduje, verovatno će imati značajan uticaj na izbor kandidata Republikanske partije na narednim predsedničkim izborima 2024.
„Stara dobra partija“ biće potpuno drugačija od one iz vremena predsednika Džordža Buša mlađeg ili Ronalda Regana. Trampizam – savremeni američki populizam – ostaće moćna sila.
Nije čudo ni što je Tramp učinio sve što može da delegitimiše izborne rezultate, govoreći o krađi uprkos svojoj nemogućnosti da za to pruži bilo kakav dokaz.
Mnoge njegove pristalice će odbiti da prihvate legitimnost Bajdenovog mandata.
Sasvim je moguće da Tramp nikada neće priznati ishod izbora, a još je manje verovatno da će prisustvovati polaganju zakletve svog naslednika.
Da parafraziram Vila Rodžersa, Tramp se nikada nije sreo sa normom koju nije prekršio.
Amerikanci se sve više ušančuju u odvojenim svetovima.
Svrstali su se u zajednice i regione sa onima sličnih pogleda.
Svaki od dva sveta nastoji da gleda svoje kablovske TV kanale, sluša svoje radio stanice i podkaste i posećuje svoje vebsajtove.
A odsustvo nacionalnog građanskog kurikuluma olakšava svrstavanje narednih generacija.
Podela unutar zemlje uglavnom ne ide po ekonomskim linijama, što je vredno pažnje.
Ljudi iz svih klasa glasali su za obojicu kandidata, a demografski, rodni i rasni glasački kalupi nisu bili jednostrani koliko su mnogi predviđali.
Obrazovni nivoi su, jasno, indikator političke orijentacije, kao i geografija, pa je izglednije da republikanski birači žive u predgrađima i ruralnim regionima, a demokratski u oblastima metropola.
Sa kulturom se, ipak, u američkoj politici može računati više nego sa bilo čim drugim.
S druge strane, spoljna politika nije bila posebno važna u kampanji, osim radi mobilizacije specifičnih biračkih jedinica, na primer one na jugu Floride u kojima žive velike kubanske i venecuelanske zajednice.
Uprkos ovakvom bekgraundu, biće teško graditi podršku za značajne promene načina biranja predsednika ili rada vlade.
Situacija naviše podseća na Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Mnogi se slažu da je sadašnji sistem krajnje manjkav i nereprezentativan, ali je nemoguće postići saglasnost o reformi, jer bi svaka potencijalna promena jednima koristila, a druge povredila.
Zato je i razumljivo što se oni koji bi bili gubitnici promena bune.
To će rad vlade učiniti složenim.
Puno toga će zavisiti od kalkulacija lidera republikanske većine u Senatu Miča Mekonela i njegove sposobnosti i volje da radi sa predsednikom Bajdenom.
Saradnja će i od Bajdena zahtevati kompromise, čemu će se protiviti članovi njegove partije sa jasnije izraženim ideološkim stavovima.
Demokrate su se nadale jasnom odricanju od Trampa i svega što on oličava. Nije im uspelo. Republikanci su težili izborima koji bi potvrdili Trampa.
To se takođe nije dogodilo. Izbori su zapravo pokazali postojanje jedne zemlje i dve nacije. One će morati da koegzistiraju; hoće li moći da rade zajedno ostaje da se vidi.
Autor je predsednik američkog Saveta za spoljne odnose i autor knjige „The World: A Brief Introduction“ (Penguin Press, 2020).
Copyright: Project Syndicate, 2020.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
