Jedna centralnoamerička zemlja je dom nekih od najozloglašenijih svetskih bandi: „Gvozdenom pesnicom“ protiv kriminala

Bukeleov ovogodišnji obračun, podstaknut krvavim ubistvima od strane bandi koje su videle desetine ljudi ubijenih u martu, stavio je El Salvador u produženo vanredno stanje i ublažio važna ustavna prava, poput propisnog postupka i slobode udruživanja.

„Čini se da ova „mano dura“ („gvozdena pesnica“) politika protiv bandi funkcioniše, sa opadanjem stopa ubistava u zemlji“, kaže Tiziano Breda, stručnjak za Centralnu Ameriku u Kriznoj grupi, piše CNN.

I sam Bukele sada uživa slavu o kojoj mnogi lideri mogu samo da sanjaju – sa 86 odsto odobravanja u oktobarskom istraživanju CID Galupa u 12 zemalja Latinske Amerike , što ga čini najpopularnijim liderom u regionu, uprkos navodnim kršenjima prava.

Ali da li je održivo?

Regionalni posmatrači upozoravaju da bi popularnost Bukeleove politike mogla da dovede do imitiranja mera u regionu, dok druge zemlje u Latinskoj Americi već primenjuju slične vanzakonske mere za rešavanje problema svojih bandi.

Kako ističe Džonatan D. Rozen, docent na Univerzitetu Nju Džersi Siti, koji je koautor nekoliko knjiga o organizovanom kriminalu, trgovini drogom i bezbednosti u Americi, istorija je pokazala da politike mano dura imaju način da zagrizu nazad.

„Savršen recept za zlostavljanje“

El Salvador je dom nekih od najozloglašenijih svetskih bandi, uključujući Bario 18 i Mara Salvatrucha 13 (MS-13).

Poslednji se pojavio u Los Anđelesu 1980 – ih među salvadorskim imigrantima koji su pobegli iz svoje domovine usred nasilnog građanskog rata koji su delimično finansirale Sjedinjene Države. Porastao je na druge migrante iz Centralne Amerike, a tokom 1990-ih mnogi su deportovani u svoje matične zemlje, što je tamo izazvalo eksploziju nasilja, kažu stručnjaci.

Pre Bukeleovog razbijanja, oko 70.000 aktivnih članova bandi širom zemlje učinilo je „praktično nemogućim političarima i državnim zvaničnicima da izbegnu saradnju sa njima ako žele da, između ostalog, sprovedu izbornu kampanju ili pružaju usluge u siromašnim naseljima“, prema izveštaju Krizne grupe .

Ali grupe za ljudska prava strahuju da su napori da se oni iskorene uzeo danak, što je dovelo do hapšenja 58.000 ljudi između marta i novembra 2022. godine, pretrpanih zatvora i militarizacije salvadorskog društva dok snage patroliraju ulicama.

Široko rasprostranjena kršenja ljudskih prava navodno su pratila Bukeleovu mrežu – mučenje i zlostavljanje u pritvoru i proizvoljna hapšenja dok policija i vojska ciljaju na naselja sa niskim prihodima, navodi se u izveštaju Human Rights Watch (HRV) objavljenom 7. decembra .

Čini se da su mnoga hapšenja u protekloj godini zasnovana na sumnjivim dokazima, kao što su izgled osobe, prošlost ili anonimne dojave „i nepotkrijepljene optužbe na društvenim mrežama“, piše HRV.

Bukeleov rat protiv bandi je eskalirao 3. decembra kada su snage bezbednosti „potpuno ogradile“ najmnogoljudniju opštinu u zemlji, Sojapango, kako je opisao u objavi na Tviteru . Bukele je takođe podelio video na kojem se vidi kako vojnici sa oružjem marširaju tim područjem.

Huan Papier, viši istraživač Amerike u HRV-u, rekao je za CNN da autoritarne mere u Sojapangu predstavljaju „savršen recept za zloupotrebu“, ometajući slobodu kretanja ljudi.

„Postoji trend u Latinskoj Americi da verujete da morate da suspendujete prava da biste rešili veoma ozbiljne bezbednosne probleme“, rekao je Papier za CNN.

Papier ukazuje na primer Čilea, koji je imao produženo vanredno stanje kao odgovor na nasilje na jugu zemlje, koje je produženo za mesec dana krajem novembra, i Ekvadora, gde je vlada najavila slične mere kao odgovor na nasilje bandi u zatvorima u novembru.

Poslednjih nedelja, liderka levice u Hondurasu Ksomara Kastro, koja se kandidovala za vladu na platformi za ljudska prava, uvela je delimično vanredno stanje u trajanju od mesec dana usred protesta protiv nivoa iznude, suspendujući ustavna prava u određenim regionima dok se obračunava sa kriminalnim grupama.

A u utorak je Jamajka – koja ima jednu od najvećih stopa ubistava na Karibima (na 100.000 ljudi) – proglasila široko rasprostranjeno vanredno stanje u utorak, koje omogućava snagama bezbednosti da hapse ljude i pretresaju zgrade bez naloga.

Kada se „mano dura“ povrati

Prethodne vlade Salvadora pokušavale su da se suoče sa bandama sličnim strategijama samo da bi pogoršale ishod.

Bivši predsednik Antonio Saka – koji je 2018. priznao krivicu za proneveru 300 miliona dolara javnih sredstava – predstavio je plan poznat kao „ super mano dura “ , gde analitičari kažu da je masovno zatvaranje dovelo do toga da bande konsoliduju svoju moć iza rešetaka.

„Raspoređivanje vojske i policije u borbi protiv bandi dovelo je do toga da se bande bore ne samo međusobno, već i sa vladom. El Salvador je 2015. godine nadmašio Honduras kao najnasilnija zemlja na svetu, sa stopom ubistava većom od 100 na 100.000 stanovnika. Zemlja je doživela više nasilja poslednjih godina nego tokom građanskog rata“, navodi se u Rozenovom istraživanju iz 2020 .

Borba protiv kriminala ostala je na vrhu dnevnog reda 2019. godine, kada je Bukele došao na vlast obećavajući da će okončati korupciju i nasilje bandi. Milenijalac je sebe nazvao ikonoklastom sa svojim zagrljajem bitkoina i naklonošću zaostalih bejzbol kapa, ali strahovi su brzo rasli oko njegovih autoritarnih tendencija.

Kritički nastrojeni novinari i članovi civilnog društva navodno su bili na meti njegove administracije, a 2020. je poslao naoružane trupe u Kongres dok je zahtevao da zakonodavci odobre njegov plan da obezbedi zajam za borbu protiv nasilja bandi. Prošlog septembra, ustavni sud sa njegovim saveznicima, prema neprofitnoj organizaciji Freedom House , otvorio je put Bukeleu da se kandiduje za dva uzastopna mandata.

Vlada El Salvadora je 2022. godine negirala odgovornost za hakovanje mobilnih telefona najmanje 35 novinara i drugih članova civilnog društva koristeći špijunski program poznat kao Pegasus.

Kako je stopa ubistava u zemlji počela da opada 2020. godine, pojavili su se izveštaji da je Bukeleova vlada navodno sklopila dogovor sa bandama.

Prema saopštenju američkog Ministarstva finansija, Bukeleova administracija je optužena da je dala finansijske podsticaje MS-13 i Bario 18 2020. kako bi „osigurala da incidenti nasilja bandi i broj potvrđenih ubistava ostanu mali“.

Bukeleova vlada je demantovala optužbe, a Bukele je to na Tviteru opisao kao „očiglednu laž“.

Među posmatračima obezbeđenja postoji izvestan konsenzus da se Bukeleovo primirje sa bandama raspalo „krajem marta (2022) što je navelo MS-16 da izvrši ubistvo kako bi izvršio pritisak na vladu da da ustupke“, rekla je Breda.

Navodni potez se izjalovio, a Bukele je najavio vanredno stanje i suspenziju nekoliko ustavnih prava.

Bilo je teško doći do tačne statistike jer su vlasti čuvale podatke u privatnom vlasništvu, navodi HRV. Ali, pozivajući se na dokument Nacionalne civilne policije koji su dobili, došlo je do 50 odsto smanjenja ubistava između januara i kraja oktobra u poređenju sa istim periodom prošle godine, navodi grupa za ljudska prava u svom izveštaju.

Drugi analitičari se slažu.

„Iz onoga što čujemo od zajednica koje žive blizu bandi, one potvrđuju da je većina bandi na kolenima, (mnoge) su pobegle ili se krile u ruralnim oblastima, naravno to više utiče na obične članove nego na vođstvo (bandi)“, rekla je Breda.

Nova kriza

Stručnjaci za ljudska prava su primetili nedavno ćutanje SAD o produženom obračunu.

Nakon što smo u početku bili oštri prema Bukeleovim napadima na vladavinu prava, „u poslednje vreme smo videli dvosmislene stavove, što izgleda da je deo opsesije Bajdenove administracije u sprečavanju migracija“, rekao je Papier.

„Manje kriminala primoraće manje ljudi da napuste zemlju i zatraže azil u SAD u kratkom roku“, rekao je on. Mada Papier sumnja da će to potrajati, jer su mnoge porodice izgubile svog jedinog hranitelja u kriminalu. „Neki od njih se plaše policije… tako da lišavanje prava takođe ima cenu i takođe može da izazove sopstvenu migraciju“, rekao je on.

Portparol Stejt departmenta rekao je za CNN da je „nasilje bandi ozbiljan problem, a Salvador i Sjedinjene Države imaju sopstveni interes da obezbede da se ovi nasilni kriminalci povuku sa ulica. U isto vreme, pozvali smo predsednika

Najiba Bukelea i njegovu administraciju da se pozabave pretnjom bandi na način koji poštuje i štiti ljudska prava i osnovne slobode naroda El Salvadora.

Portparol je ponovio uverenje SAD da je vanredno stanje „neodrživa politika koja je izazvala ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava, proizvoljnih pritvora i smrti“.

El Salvador sada ima savršene uslove za regrutovanje novih članova bande, dodaje Papier.
„Ljudi koji nemaju veze sa bandama bivaju hapšeni, nalaze se u zatvorima i potpuno su lišeni sredstava za život – to je savršena vrsta ljudi za regrutaciju“, rekao je Papier.

Hoće li Bukele slušati?

„Da li ste primetili kako su mejnstrim mediji i nevladine organizacije intenzivirali svoje napade poslednjih dana?“ Predsednik Salvadora napisao je na Tviteru dan nakon što je HRV-ov izveštaj objavljen.

„Nije da ih zanima Salvador (nikada nisu bili), strah ih je da ćemo uspeti, jer će druge vlade želeti da ga imitiraju. Plaše se snage primera.”