Jedna država EU ulaže milijarde u vojsku, spisak opreme koju nabavljaju uključuje sve – od aviona do tenkova i raketnih sistema

Invazija Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. donela je duboke promene na globalnoj sceni. Geopolitičke, političke i društvene posledice ovog sukoba postaju sve očiglednije, što se može videti i po tome koliko su se savezništva i odnosi među državama promenili u protekle tri godine, piše Nova.rs.

Jedna od najvažnijih promena bila je odustajanje od takozvane „mirovne dividende“. Ovaj koncept podrazumevao je preusmeravanje budžetskih sredstava iz odbrambenog sektora u druge oblasti, što je postalo uobičajeno u evropskim zemljama nakon završetka Hladnog rata. Sa slabljenjem Sovjetskog Saveza, mnoge države nisu više videle bezbednosne pretnje, pa su značajno smanjile ulaganja u vojsku. Kao posledica, veliki broj članica NATO-a nije izdvajao dogovorenih 2% BDP-a za odbranu.

Danas je situacija potpuno drugačija. Već za 2024. godinu, samo osam članica NATO-a planira da troši manje od 2% BDP-a na vojsku. Među njima je i Hrvatska, koja će taj prag premašiti 2025. godine. Sve ostale zemlje troše više, a Poljska se ističe kao lider u Evropi. Ona za odbranu izdvaja 4,12% BDP-a, što je znatno više od, recimo, 3,43% koliko izdvaja Estonija ili 3,38% koliko troše Sjedinjene Američke Države. Ipak, u apsolutnim iznosima SAD su neprikosnovene sa čak 824,3 milijarde dolara, dok Poljska troši oko 35 milijardi dolara.

Poljska je do 2022. godine izdvajala relativno skromna sredstva za odbranu – te godine potrošeno je 15,3 milijarde dolara, dok je već 2023. taj iznos porastao na preko 31 milijardu. Za 2024. predviđa se dalji rast, pri čemu će se najveći deo sredstava potrošiti na modernizaciju i nabavku vojne opreme za sve rodove vojske. Kupuje se gotovo sve – borbeni avioni, helikopteri, dronovi, raketni sistemi, oklopna vozila, haubice i velika količina tenkova.

Jedna od prvih značajnih investicija bila je kupovina 32 borbena aviona F-35A pete generacije, u poslu vrednom 4,6 milijardi dolara. Prvi primerci će biti isporučeni između 2026. i 2030. godine. Poljska je takođe naručila čak 96 jurišnih helikoptera „AH-64E apache“, što je ugovor vredan između 10 i 12 milijardi dolara. Od američkih partnera nabavljeni su i tenkovi „abrams“ – 250 jedinica M1A2 SEPv3 za 4,75 milijardi dolara, uz dodatnih 116 starijih modela M1A1 za još 1,4 milijarde dolara, koji će naknadno biti modernizovani.

S obzirom na iskustva iz rata u Ukrajini, Poljska je povećala ulaganja u raketne bacače HIMARS. Iako je inicijalno planirano da se nabavi 486 ovih sistema, prvi konkretni ugovori uključuju 100 lansera, dok je pre 2019. godine već kupljeno 20 komada za 414 miliona dolara. Poljska je značajna sredstva uložila i u protivvazdušne sisteme „patriot PAC-3“, čija je ukupna vrednost u poslednjih nekoliko godina dostigla 15 milijardi dolara.

Saradnja sa Južnom Korejom

Posebno zanimljiv zaokret u vojnoj strategiji Poljske jeste saradnja sa Južnom Korejom. Poljska je naručila veliki broj savremenih sistema od ove azijske zemlje, uključujući tenkove „K2 blek panter“ i samohodne haubice „K9 tander“. Prvih 180 K2 tenkova košta 3,24 milijarde dolara, a Poljska planira da ih kupi ukupno 1000. Veliki deo tenkova biće proizveden u Poljskoj po licenci, što uključuje i prenos tehnologije. Takođe, Poljska je naručila 672 haubice K9, od kojih je veliki broj već isporučen.

Pored ovoga, Poljska je naručila i gotovo 300 mobilnih raketnih sistema „K239 chunmoo“, kao i borbene avione „FA-50“ iz Južne Koreje, u poslu vrednom 3 milijarde dolara. Prvih 12 aviona već je isporučeno, dok će preostali biti prilagođeni specifičnim zahtevima poljskih oružanih snaga.

Pored saradnje sa SAD-om i Južnom Korejom, Poljska je proširila svoje kapacitete nabavkom bespilotnih letelica „bajraktar TB2“ iz Turske, kao i specijalizovanih aviona „sab 340 AEW“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Takođe, naručena su domaća borbena oklopna vozila BWP Borsuk i KTO Rosomak, što dodatno jača nacionalnu vojnu industriju.

Poljska danas nije samo lider u vojnoj potrošnji u Evropi, već i primer zemlje koja je ozbiljno shvatila bezbednosne izazove i odlučila da uloži u modernizaciju svojih oružanih snaga na svim nivoima.