Jedna od najsiromašnijih zemalja sveta: Sudan, malo demokratije, mnogo više krvave diktature

Nakon još jednog puča 2019. počelo je, dogovorena sa svim stranama, sudanska demokratska tranzicija. Za premijera je postavljen Abdala Hamdok. Hamdok je potrajao dve godine, kada se opet umešala vojska i paravojska. General sudanske vojske Abdel Fatah al-Burhun i general paravojske Mohamed Hamdan Dagalo-Hemeti. Raniji neprijatelji, puč su izveli zajednički. Čak su obećali i izbore za dve godine.

Do izbora, predvidljivo, nije došlo – interesi dve grupe su se razišli i počeo je još jedan građanski rat u Sudanu, aprila 2023. Snage za brzu podršku, inače, za sobom imaju krvav trag zločina svih vrsta. Ni istorija sudanske vojske nije mnogo lepša.

Sukobi između sudanskih oružanih snaga i Snaga za brzu podršku su na skoro celoj terirotiji zemlje. Od Njala u Darfuru na jugoistoku, preko El-Obeida i Vad Madanija na jugu. Najžešći su, ipak, u prestonici Kartumu, kao i za Port Sudan sa izlaskom na Crveno more.

Sudanci pred neverovatnim nasiljem beže gde mogu. Najveći broj njih pobegao je u Čad i Egipat. Deo je pobegao u Etiopiju, Centralnoafričku Republiku i Južni Sudan.

Kako su već za svog života videli i doživeli i masakre, silovanja i sakaćenja, Sudanci napuštaju svoja mesta, čak i zemlju, ali teže da ostanu u blizini, da bi mogli i da se vrate kada se sve primiri.

Prema podacima UNHCR-a, samo od početka najnovijeg rata, skoro osam i po miliona ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove. Od toga, spas u susednim zemljama potražilo je više od 1,7 miliona ljudi. Preko šest i po miliona je interno raseljeno u okviru samog sudana.

Zbog sukoba polja ne mogu da se obrađuju, cene su porasle, hranu često nije moguće naći, a obe sukobljene strane sprečavaju aktivno dostavu i distribuciju hrane. Rezultat je poražavajući. Polovini stanovništa treba pomoć, 18 miliona je na ivici gladi i ne zna kada će jesti, od toga pet miliona već gladuje, podaci su UN i svetskog programa za hranu, prenosi N1.