Slanje više zapadnih tenkova da podrže Ukrajinu ne znači, kao što neki političari povremeno impliciraju, da je rat skoro gotov. Rat u Ukrajini će uorkos tome trajati mesecima, ako ne i godinama, a današnje odluke su više strateški zaokret nego potpuni zaokret. Ipak, ovo je nepogrešivo veliki trenutak, i to iz tri glavna razloga, ocenjuje Martin Ketl, kolumnista Gardijana.
Prvi je da borbeni tenkovi Ukrajini daju vojnu prednost koja bi, prema rečima Eda Arnolda iz Kraljevskog instituta, mogla da bude transformativna.
Tri tipa zapadnih borbenih tenkova koji se sada koriste Ukrajini – američki M1 Abrams, nemački Leopard 2 i britanski Čelendžer 2 – svi su znatno moćniji od T-72 iz sovjetske ere koji čine većinu ruskih i ukrajinskih tenkova. Isto važi i za francuske tenkove Leklerk, čije slanje u Ukrajinu nije isključeno.
Svi ovi zapadni tenkovi imaju veću pokretljivost, ubojitiju vatrenu moć i jači oklop od onih koje koristi Rusija.
To ih takođe čini težim, što daje lakšim ruskim tenkovima prednost na močvarnom terenu, kojih u Ukrajini ima naročito kada kada dođe do otopljavanja snega. Uprkos tome, savremeni sistemi za kontrolu i navigaciju zapadnih tenkova daju im sveobuhvatnu sposobnost da deluju u kombinovanim manevrima koji uključuju artiljeriju i pešadiju, uključujući i noću, sa kojima Rusi ne mogu da pariraju.
Ove prednosti daju zapadnim tenkovima potencijal da probiju ruske linije i kontrolišu oblik sukoba na značajnim delovima okupirane teritorije. Tenkovi bi takođe igrali ključnu ulogu u odbrani ukrajinskih linija od kontranapada.
Ali najprivlačniji potencijal ovog oružja za Ukrajinu i njene saveznike je da bi, ako budu uspešni kao što se nagoveštava, mogli da dovedu Kijev u poziciju da Moskvi diktira prekid vatre i mirovne uslove.
Do toga je, međutim, dug put. Dva neposredna upozorenja se ističu – brojevi i logistika. Ukrajina je tražila 300 tenkova. Današnje najave u Berlinu i drugde upućuju na broj manji od 100. Arnold kaže da je ovaj rat pokazao da vam je potrebno mnogo tenkova na modernom bojnom polju.
Tu je i nezanemarljiva stvar dovođenja tenkova na liniju fronta. Američki tenkovi su očigledno još uvek u Severnoj Americi. Njujork tajms je izvestio da američki zvaničnici upozoravaju da bi raspoređivanje moglo da potraje.
Nasuprot tome, nemački leopardi su u Evropi i mogu se servisirati u susednim zemljama Ukrajine. Ipak, svi oni moraju da stignu na ratište. Moraju se uspostaviti odgovarajuće linije za snabdevanje i održavanje. Ovo je nužno tajno područje, ali postavljanje se neće dogoditi pritiskom na prekidač.
Drugi razlog zašto su današnje odluke prekretnica je taj što je Nemačka ustala.
Bilo je mnogo razloga za nemačko oklevanje. Svaki je razumljiv na svoj individualni način. Oni uključuju neželju da budu van koraka sa SAD; nasleđe nemačke ratne istorije 20. veka; nevoljnost da bude vojskovođa Evrope; podele u javnom mnjenju oko vojnih pitanja; želja da se održi krhko jedinstvo trostranačke koalicione vlade; imenovanje tek prošle nedelje novog ministra odbrane Borisa Pistorijusa; i – nikada, nikada za potcenjivanje – zabrinutost zbog odnosa sa Rusijom.
Ipak, jasna je činjenica da potreba za odbranom Ukrajine i obuzdavanjem ruske pretnje prevazilazi sve njih. Šolc je konačno prešao Rubikon, iako na karakteristično oprezan način koji može poslužiti da potkopa neke od njegovih sopstvenih ciljeva.
Poslednji razlog zašto su ovonedeljna saopštenja važna jeste to što je ovo sada, jasnije nego ranije, rat Zapada protiv Rusije u borbi za očuvanje nezavisnosti Ukrajine. To ne znači da je to rat koji je Zapad tražio.
Niti da su ukrajinske snage samo zastupnici zapadnih interesa; Niti su ciljevi zapada osim defanzivnih; oni se ne protežu dalje od pomoći u oslobađanju Ukrajine od njenih osvajača.
Nema sumnje da su stavovi Zapada ojačali i da se saveznici Ukrajine slažu da je postignut ključni trenutak u ratu. Slanje tenkova potvrđuje da je stožer sada usmeren ka guranju ukrajinske pobede. Ali neizvesnost u vezi sa brojevima i logistikom u raspoređivanju tenkova nije samo svedena na potrebu za tajnošću. To takođe odražava stalne političke ambivalencije.
U budućnosti će se najvažnija nesposobnost verovatno pojaviti oko okončanja rata, posebno zbog namere Ukrajine da povrati Krim od Rusije. Ključ će ovde biti stav američke administracije. Danas je Vladimir Zelenski konačno dobio nešto od onoga što je tražio kada je odleteo u Vašington pre Božića, ali da bi to postigao, neizbežno je dao veći deo budućnosti Ukrajine u ruke Džoa Bajdena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.