Jednoglasan udar na Kurde

 Zbog podela među kurdskim političkim grupacijama delovi oružanih snaga Pašmerga odbili su da se bore, što su njihovi pretpostavljeni opisali kao „izdaju“. Premijer Iraka Hajder al-Abad Abadi izjavio je da su vojne operacije bile neophodne radi „odbrane jedinstva zemlje, u opasnosti od rasparčavanja“ posle nedavnog referenduma u Kurdistanu. Dominantno je mišljenje u Iraku i u međunarodnoj zajednici da je referendum, koji su iračke institucije proglasile nezakonitim, više pogoršao nego pomagao rešavanje političke, ekonomske i društvene krize koja zahvata bliskoistočnu državu.

Milionski Kirkuk, jedan od glavnih centara iranske naftne industrije, presudne domaće privredne grane, bio je pod vlašću Kurda od proleća 2014, pošto su ga vojnici iračke federalne vlade napustili pred nadirućim ekstremistima Islamske države (ISIL). Pešmerge su zaustavile ISIL, a potom je vlada KRG odbijala da preda Kirkuk i obližnja naftonosna polja državi. U Kirkuku je organizovala i referendum, mada, prema ustavu, grad ne pripada Kurdistanu.

Iračke snage, uključujući dobrovoljačke Jedinice narodne mobilizacije (PMU), zauzele su i ključna naftna polja Bai Hasan i Avana kupola, koja su kontrolisale Pešmerge povezana sa Kurdistanskom demokratskom partijom (KDP), predsednik regiona i ideologa referenduma Masuda Barzanija (71). To bi moglo da odluči sudbinu kurdistanske težnje za nezavisnošću.

„Polja daju 280.000 barela nafte dnevno“ za KRG, objasnio je stručnjak Patrik Osgud. „Polja su nerazdvojni deo privrede KRG i ova bi veoma brzo potonula bez te proizvodnje nafte“, dodao je on.

Nafta iz Kirkuka, jedan je od nekoliko razloga zbog kojih se centralna Vlada u Bagdadu odlučila za vojnu eskalaciju protiv KRG nakon referenduma. Bagdad takođe strahuje da bi odvajanje Kurdistana moglo da ojača ili ohrabri one koji pozivaju na formiranje autonomne vlade u provincijama sa većinskim arapskim sunitima ili čak njihovo odvajanje.

Kurdi su, takođe, većinom suniti. Vlada u Bagdadu je, pak, uveliko izraz volje šiita. Ostale značajnije verske grupe su hrišćani, jarzani (mistička religija unutrašnjeg sveta), jazidi (sledbenici antičkih mesopotamskih verovanja) i mandeanci (još jedna stara gnostička religija).

Međunarodno i regionalno protivljenje referendumu, naročito iz velikih i moćnih susednih Irana i Turske, moglo bi da objasni zašto je federalna vlada nametnula kaznene mere vladi KRG u glavnom gradu Erbilu, a sada pokrenula i oružane akcije. Bagdad je odbio da počne bilo kakve pregovore sa Ebrilom oko referenduma insistirajući na njegovom obustavljanju kao preduslovu.

Uz to se manjinska stranka u autonomnom regionu, Patriotska unija Kurdistana (PUK), saglasila sa planovima koje su podržavale Ujedinjene nacije, za pregovore sa Bagdadom u zamenu za odbacivanje rezultata referenduma. To je odbilo rukovodstvo KDP predvođeno Barzanijem, čiji se otac mula Mustafa stavio na čelo borbe za nezavisnost Kurda još dvadesetih godina prošlog veka.

Kada je vlada u Erbilu odbila da stavi aerodrome u Kurdistanu pod kontrolu države Irak, Bagdad je zabranio međunarodnim aviokompanijama da ih koriste. Centralna vlada je objavila da će uspostaviti kontrolu nad međunarodnim kopnenim graničnim prelazima Iračkog Kurdistana, te telefonskim i internet kompanijama koje posluju u regionu.

Bagdad je dalje suspendovao finansijske transakcije sa Erbilom i predložio zajedničku administraciju u provinciji Kirkuk. Kada je KRG odbila da povuče Pešmerge iz grada, centralna vlada je mobilisala trupe, gomilajući ih iz drugih delova Iraka, što je zapretilo novim arapsko-kurdskim sukobom.

Ustavom Iraka je kurdskom regionu garantovan visok stepen autonomije. Usvojio ga je savez šiitskih i kurdskih političara posle američke okupacije Iraka. U Bagdadu smatraju da je tim ustavom posejano seme podele Iraka ili njegovo pretvaranje u zavađene entitete.

Ustav je sačinjen u vreme jačanja iračkog otpora okupaciji, kada su političkom scenom dominirale sektaške i etničke frakcije. Šiitski lideri su možda mislili da će ukoliko građanski rat bude nastavljen, a centralna vlada ne uspe da stekne odanost provincija sa arapskom sunitskom većinom, Irak biti podeljen.

To se nije dogodilo, ali su, kako smatra istraživač Bašir Nafi, na vlasti ostali „mali sektaški umovi, kojima zajedničke vrednosti nisu ravnoteža, modernizacija i težnja opštem dobru.“ Šiitsko-kurdskom savezu nije trebalo dugo da padne kao žrtva dugotrajnih nesuglasica oko sportnih teritorija, nafte, suvereniteta, budžeta KRG i mnogih drugih stvari.

Posle referendum je Kurdistan, takođe, pretrpeo brz i gotovo jednoglasan geopolitički udar. SAD su izjašnjavanje proglasile nelegitimnim. Taj potez su takođe, odbacili Iran, Turska i Sirija, koji imaju značajne kurdske manjine. Sve su preduzele akciju protiv onoga što smatraju neprihvatljivim presedanom. Jedini je nezavisni Kurdistan podržao Izrael.