Foto: EPA / WAGNER MEYERBugarska je zabranila neheteroseksualne poruke u školama, po uzoru na Mađarsku, Poljsku i Slovačku. Sagovornici Danasa smatraju da je to pokazatelj da Evropa klizi u desno, kao i da je Bugarska jedna od najlošijih zemalja EU kada je u pitanju pravni okvir za LGBT zajednicu i rodnu ravnopravnost.
Prema novom zakonu, u predškolskim ustanovama i školama u Bugarskoj zabranjena je svaka promocija ili podsticanje u vezi sa “netradicionalnom seksualnom orijentacijom” ili rodnim samoopredeljenjem koje se razlikuje od pola pri rođenju.
Amandman na zakon, koji je predstavila proruska stranka Vazraždane, podržali su predstavnici različitih političkih grupa u Bugarskoj, uključujući savez desnog centra GERB-SDS, populističku partiju ITN, Socijalističku partiju i delimično DPS, koja zastupa interese. turskih i drugih manjina.
Liberalno-konzervativni savez PP-DB uglavnom je glasao protiv amandmana.
Pripadnici i pristalice LGBT+ zajednice protestovali su sinoć protiv amandmana ispred zgrade parlamenta u Sofiji.
Svoje odbijanje da ćute izrazili su skandiranjem i isticanjem plakata sa porukom: „Ne sledite put Rusije“.
Novinar Pero Jovović ističe za Danas da je poštovanje ljudskih prava LGBTQ+ zajednice ne samo obaveza zemalja članica Evropske Unije, već i zemalja članica Saveta Evrope – što je i Srbija.
„Nedavni razvoj događa u Bugarskoj, kao i u još jednom broju evropskih zemalja je pokazatelj da kontinent klizi u desno, i da dolazi do takozvanog “backsliding-a” u poštovanju ljudskih prava. Potez vlasti u Bugarskoj predstavlja jeftin populizam motivisan i inspirisan malignim delovanjem političkih snaga bliskih Kremlju“, navodi Jovović.
Međutim, ukazuje naš sagovornik, rezultati nedavnih izbora u Velikoj Britaniji i Francuskoj su pokazatelj da stanovnici Zapadnih demokratija i dalje trasiraju put ka poštovanju dostojanstva svih pojedinaca u društvu.
„Ostaje nam da se nadamo da će i stanovnici zemalja istočne Evrope kao i Zapadnog Balkana u narednom periodu pružiti podršku onim političkim snagama koje će imati hrabrosti da prate taj put“, naglašava Jovović.
Goran Miletić, director Civil Rights Defenders-a za Evropu smatra da usvajanje ovakvog člana zakona se može smestiti u kontekst izbora u Bugarskoj.
“Verovatno će imati sedme izbore u protekle tri i po godine, što doprinosi nestabilnosti i verovanju mnogih stranaka da će na ovaj način poboljšati rejting. Zbog sličnih razloga, Bugarska ne ide napred ni što se tiče legalizacije istopolnih partnerstava, a ni što se tiče ratifikacije Istanbulske konvencije. Zbog toga je jedna od najlošijih zemalja EU kada je u pitanju pravni okvir za LGBT zajednicu i rodnu ravnopravnost”, ukazuje Miletić.
Na duže staze, naš sagovornik veruje da će ceo slučaj završiti pred Ustavnim sudom Bugarske, a zatim i pred Evropskim sudom za ljudska prava koji će najverovatnije zaključiti da zakonski član nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
“Problem je trajanje čitavog ovog postupka. U međuvremenu verujem da će biti protesta povodom ove promene, a i da će sve biti tema za naredni Prajd u Sofiji”, zaključuje Miletić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
