Jermenija i Azerbejdžan postigli sporazum o prekidu vatre

“Uz posredovanje sa ruske strane, potignut je dogovor o prekidu vatre na istočnoj jermenskoj granici. Situacija je sada relativno stabilna”, navodi se u saopštenju jermenskog ministarstva odbrane, prenosi Al Džazira.

Ministarstvo je prethodno navelo da ima žrtava među jermenskim vonicima, dodajući da se radi na utvrđivanju tačnog broja preminulih, kao i da je vlada u Jerevanu “izgubila kontrolu nad dve vojne pozicije”. Takođe, saopšteno je da je azerbejdžanska vojska zarobila 12 jermenskih vojnika. Azerbejdžanske vlasti su prijavile da su dva njihova vojnika povređena.

Azerbejdžanske snage, koje imaju podršku Turske, su osvojile velike delove regiona koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana. Kako prenosi Bi-Bi-Si, u utorak je Jermenija zatražila od Rusije, koja je ključni saveznik po pitanju bezbednosti i ima dugoročne veze sa ovom bivšom sovjetskom republikom, pomoć u odbrani svog teritorijalnog suvereniteta od Azerbejdžana.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu razgovarao je telefonom sa predstavnicima Jermenije i Azerbejdžana i pozvao ih da prekinu sa aktivnostima koje bi mogle da dovedu do eskalacije sukoba između dve zemlje, navodi Rojters. Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, takođe je pozvao jermenske i azerbejdžanske vlasti na potpuni prekid vatre. On je odmah po dobijanju vesti razgovarao sa Ilhamom Alijevom, predsednikom Azerbejdžana i Nikolom Pašinjanom, premijerom Jermenije.
Nakon izbijanja najnovijih sukoba, dve strane su optuživale jedna drugu za otpočinjanje borbi duž zajedničke granice. Azerbejdžansko ministarstvo odbrane navelo je da su “jermenske oružane snage izvele opsežne provokacije na državnoj granici” i da su “napale azerbejdžanske pozicije u distriktima Kelbajar and Lachin”.

Kako se dodaje, azerbejdžanski vojnici su “zaustavili napredovanje neprijatelja, opkolili i pritvorili jermenske vojnike”. S druge strane, jeremensko ministarstvo odbrane tvrdi da su azerbejdžanske snage “pokušale da se probiju kroz državnu granicu Jermenije, u smeru istoka”, pre nego što su ih jeremenski vojnici zaustavili.

Najnoviji sukobi su izazvali zabrinutost zbog novog porasta tenzija jednu godinu nakon što su dve strane učestvovale u ratu oko spornog planinskog regiona Nagorno-Karabah. Planinska enklava Nagorno-Karabah predmet je nerazrešenog spora između Azerbejdžana, u kojem se nalazi, i etničke jermenske većine, koju podržava susedna Jermenija.

Pred kraj sovjetske vladavine 1988. godine, azerbejdžanske trupe i jermenski secesionisti započeli su krvavi rat koji je ostavio de fakto nezavisnu državu u rukama etničkih Jermena kad je 1994. godine potpisano primirje. Tinjajuće netrpeljivosti eksplodirale su u otvoreno nasilje kad je regionalni parlament izglasao pripajanje Jermeniji.

Tokom borbi koje su usledile, u kojima se procenjuje da je živote izgubilo između 20.000 i 30.000 ljudi, etnički Jermeni preuzeli su kontrolu nad ovom oblašću. Pregovori do sada nisu uspeli da dovedu do trajnog mirovnog sporazuma, a spor ostaje jedan od „zamrznutih sukoba” postsovjetske Evrope. Oko ove sporne teritorije prošle godine se vodio šestonedeljni rat u kojem je ubijeno preko 6.500 ljudi.

Rat je okončan mirovnim sporazumom iz novembra 2020, u kojem je Rusija posredovala, ali situacija je i dalje napeta. Oko 2.000 ruskih mirovnjaka raspoređeno je da patrolira područjem u i oko Nagorno-Karabaha.