Jesu li kampovi za decu i mlade „raj za prestupnike“?

„Često su mi nešto nudili. Bilo je praktično svega: kokaina, ksanaksa, puno tableta, čak i snusa. Širok asortiman, a mnogi su se i drogirali”, kaže Maja. Ova petnaestogodišnja učenica posetila je Španiju prvi put prošle godine s velikom komercijalnom organizacijom koja nudi putovanja za mlade.

Poput Maje, deseci hiljada dece i mladih u Nemačkoj svake godine odlaze u kampove u zemlji i inozemstvu. Ono što je Maja tamo doživela šokiralo je njene roditelje. “Naposletku, to je samo zanemarivanje dužnosti nadzora”, kaže Majin otac.

Alkohol i droga za maloletnike? To se očito uvek iznova događa na izletima mladih i u kampovima za odmor. To sugerišu internet-recenzije na portalima velikih turističkih operatera za omladinska putovanja. Organizatori izleta za decu i mlade obećavaju bezbrižne avanture: kampovanje u inostranstvu bez roditelja ili odmor na seoskom imanju – primamljiva ponuda za relativno malo novca.

Ali nadzornici i bivši učesnici u intervjuu za SWR govore o mračnoj strani kampova za odmor.

Seksualno zlostavljanje

Dve mlade žene prijavljuju da su bile seksualno zlostavljane kao deca u kampu za odmor. Kažu da nisu dobile nikakvu pomoć od drugih vodiča: „Svi drugi staratelji su znali za to, prilično sam sigurna“, kaže jedna od njih. Jer, kaže ona, to je očigledno „ako ne spavam s drugom decom, nego s njim. Ali niko o tome ništa nije rekao.“

Nakon nekoliko godina noćnih mora – više puta je zlostavljao isti staratelj – devojčica se poverila roditeljima. Počinilac je na kraju osuđen na zatvorsku kaznu zbog seksualnog zlostavljanja.

Stručnjaci traže dodatnu proveru za negovatelje

Dok javni operateri podležu kontroli, to nije slučaj sa komercijalnim nudiocima usluga. Jedan od najvećih operatera za omladinski turizam u Nemačkoj, „Jugendturs Jugendreisen“, ne zahteva od svojih vodiča da pohađaju tečaj prve pomoći ili proširenu policijsku potvrdu o nekažnjavanju. To pokazuje istraživanje emisije „Folbild“. Prema istraživanju novinara ove emisije osuđeni seksualni prestupnici mogli bi da putuju kao staratelji – Jugendturs to verovatno ne bi primetio.

„Potrebno je vrlo malo truda da se zatraži proširena potvrda o nekažnjavanju. Šta time treba sakriti?”, kaže Denis Pajnce, direktor Saveznog foruma za putovanja dece i omladine.

Na pitanje SRW, Jugendturs odgovara da ne postoje zakonski uslovi za traženje proširene potvrde o nekažnjavanju. „Nažalost, iz potvrde o nekažnjavanju nije u potpunosti jasno da li se njen podnosilac već ranije pojavio u kaznenom registru. Takođe se ne evidentiraju postupci koji su u toku. Kao rezultat toga, potvrda o nekažnjavanju ne nudi bilo kakvu sigurnost.“

Međutim, istraživanje emisije Folbild pokazuje da većina organizatora takvih putovanja insistira na proširenoj potvrdi o nekažnjavanju.

Obuka umesto praktične nastave

Novinar emisije Folbild se sam prijavio raznim operaterima kao staratelj da bi saznao da li je moguće raditi u kampu za odmor bez ikakvih kvalifikacija. Stigla mu je brza potvrda od Jugendtursa; jedini uslov za pratnju dece ili mladih osoba na putovanju bio je: petosatni onlajn-tečaj sa završnim testom.

To je premalo, kaže Denis Pajnce: „U pravilu govorimo o dva vikenda ili celoj nedelji, koji bi trebalo da uključe ​neophodan tečaj za vodiče kako bi zapravo imali potrebne alate. U tom pogledu, naravno, pet sati nije dovoljno.“

Standardna obuka samo na dobrovoljnoj osnovi

Standardna obuka za neke operatere postoji i zove se „Jut lider kard“. Da bi dobili certifikat, vodiči moraju da prođu nekoliko dana obuke i dostave dokaz o tečaju prve pomoći.

Advokat Jugendtursa ističe da su učesnici uz onlajn-obuku dobili i “odgovarajući informativni materijal koji je deo ugovorne obveze i ga moraju uzeti u obzir, odnosno obraditi”. Osim toga, navodi on, svi turistički vodiči imaju aktuelnu obuku iz prve pomoći.

Tokom petosatnog onlajn-tečaja u kojem je reporter emisije Folbild učestvovao pod lažnim identitetom, većina sudionika ostavila je svoje kamere isključene. Reporter namerno nije položio završni ispit koji Jugendturs obećava na svojoj početnoj stranici, a “čije je polaganje uslov za vodiča u Jugendtursu”.

„Dodatna kvalifikacija” se sastoji od jednog jedinog pitanja

Na dodatnom treningu reporter je trebalo tačno da odgovori samo na jedno pitanje. Posle toga, smeo je da radi kao vodič u kampu za odmor s decom od šest do dvanaest godina u Saksoniji-Anhaltu.

Za svoje troškove dobiva deset eva naknade – po danu. To je uobičajena praksa u industriji, kažu stručnjaci.

Međutim, kada je stigao na novo radno mesto, reporter je brzo došao do svojih granica: on je sam bio odgovoran za grupu od šest dečaka starosti od deset godina. Osim njega, nadzorni tim čine 21-godišnja turistička radnica i dvoje 18-godišnjih maturanata. Njih dvoje su mu rekli da takođe nemaju nikakvo iskustvo. U početku je njih četvoro čuvalo ukupno 32 dece. Tek drugog dana došla je druga nadzornica, koja ima 20 godina i jedina je koja profesionalno radi s decom i mladima.

Komercijalni operateri ne podležu nikakvom nadzoru

Vaspitači često provode vreme sami sa grupama dece, čak i iza zatvorenih vrata. Ursula Enders to kritikuje. Ona je po profesiji pedagoškinja i članica je odbora udruženja Cartbiter i već decenijama se stara o žrtvama seksualnog zlostavljanja. Ona kao veliki problem vidi nedostatak koncepata zaštite među komercijalnim operaterima usluga.

„Komercijalni pružatelji usluga ne podležu nikakvom stručnom nadzoru i nikakvim sankcijama“, žali se Enders. „Svaki kiosk na kojem se prodaje pomfrit proverava ministarstvo zdravlja, ali svako sme da radi s decom, bio on kvalifikovan ili ne“, kaže ona i dodaje: „Mora se sprečiti da komercijalni operateri postanu „raj za prestupnike“.

Ministarstvo za porodicu ne vidi potrebu za akcijom

Slučajevi zlostavljanja u kampovima za odmor se i dalje dešavaju. Nema službenih podataka, ali Enders pretpostavlja da je broj neprijavljenih slučajeva velik. To je jedan od razloga što ona poziva da svi operateri traže od svojih vodiča proširenu potvrdu o nekažnjavanju. „Policijska potvrda barem šalje poruku: bavimo se problemom. No čak se ni to ne poštuje.”

I dok stručnjaci vide potrebu za delovanjem i zahtevaju nadzor nad komercijalnim operaterima putovanja za decu i mlade, savezno Ministarstvo za pitanja porodice, na upit SRW, ne vidi potrebu za delovanjem.