Ja pripadam Zelenima. Dva puta sam bio kandidat Zelenih Australije za poslanika u federalnom parlamentu. Ali 8. novembra bi sve što je politički pokret Zelenih dobro uradio otkako je osnovan mogla da zaseni Zelena partija u Sjedinjenim Državama, ako DŽil Stajn, njen kandidat za predsednika, prouzrokuje pobedu Donalda Trampa.
Bilo nas je tu i ranije. Al Gor bi 2000. godine postao predsednik da je pobedio na Floridi. DŽordž V. Buš je dobio ovu državu sa 537 glasova, a 97.241 građana Floride je glasalo za Ralfa Nadera, kandidata Zelenih. Nader je kasnije napisao na svom vebsajtu: „Godine 2000. ankete među biračima koji su glasali su ukazivale da bi 25 odsto mojih birača glasalo za Buša, 38 odsto za Gora, dok ostali uopšte ne bi glasali“. Ako na taj način raspodelimo Naderove birače, rezultat bi, bez njegovog učešća u trci, bio taj da bi Gor na Floridi pobedio sa više od 12.000 glasova.
Pre izbora, grupa bivših Naderovih aktivista objavila je otvoreno pismo u kojem je apelovala na njega da odustane. „Sada je jasno“, pisali su, „da biste sigurno mogli da predate Belu kuću Bušu“. Nader je odbio da to uradi, tvrdeći da nema značajne razlike između dva vodeća kandidata.
Sada znamo koliko je to bilo pogrešno. Da se Nader nije kandidovao na Floridi, SAD bi izabrale najvećeg zagovornika akcije u vezi s klimatskim promenama koji se ikad našao na mestu predsednika. Još 1992. u svojoj knjizi „Zemlja u ravnoteži“ Gor se zalagao za takav plan.
Štaviše, Gor je kao potpredsednik Sjedinjenih Država, u ime administracije predsednika Bila Klintona, potpisao Kjoto protokol, što je bio prvi ozbiljan međunarodni pokušaj da se ograniče emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Buš je, nasuprot tome, odbio naučna istraživanja klimatskih promena, povukao američki potpis sa Kjoto protokola i osam godina aktivno onemogućavao međunarodne napore da se problem reši.
Buš je, naravno, doneo i mnoge druge katastrofalne odluke, pre svega ničim isprovociran i nepotreban napad na Irak. Svet se još bori sa posledicama destabilizacije tog regiona.
Posle toga, možda ste se nadali, niko više neće pokušati da zauzme stav „nema razlike“, a pogotovo ne na izborima na kojima se odlučuje između Donalda Trampa i Hilari Klinton! Najzad, Klintonova ne bi bila samo prva žena predsednik SAD; ona se takođe dugo bori za prava žena, zdravstveno osiguranje i kontrolu oružja. Prihvatajući nominaciju Demokratske stranke rekla je: „Verujem u nauku, verujem da su klimatske promene stvarnost“.
Nasuprot tome, Tramp je na Tviteru napisao: „Koncept globalnog zagrevanja stvorili su Kinezi za sebe kako bi proizvodnju u SAD učinili nekonkurentnom“. Kasnije je rekao da je to bila šala; ali je isto tako rekao – ne na Tviteru, već u glavnom govoru o ekonomskoj politici – da će „ukinuti Pariski klimatski sporazum“ i „prekinuti sva davanja dolara od poreza programima UN o globalnom zagrevanju“.
Pa ipak, što je neverovatno, Stajn zvuči baš kao Nader 2000. Kada su je pitali da li je perspektiva s Trampom kao predsednikom ista kao u slučaju izbora Klintonove, odgovorila je „oboje vode istom mestu“. Onda je rekla da demokrate „bolje spinuju … ali su jednako katastrofalni“. Govoreći u prilog tome rekla je: „Pogledajte samo Obamine politike o klimatskim promenama“.
Ja to pratim. I politike Obame u vezi s klimatskim promenama su mnogo bolje od onih iz vremena Buša. Obamine politike su omogućile zaključivanje Pariskog klimatskog sporazuma prošlog decembra – to, naravno, nije dovoljno, ali je mnogo bolje od bilo čega što bi, izgleda, Tramp uradio. Imajući na umu republikansku većinu u Kogresu SAD, Obama je dobro radio.
Hoće li se istorija ponoviti? Podozrevam da bi Tramp bio gori predsednik čak i od DŽordža V. Buša, pa se nadam da neće. Ali Stajnova je na glasačkim listićima u Floridi i Ohaju, dvema velikim državama koje mogu da odluče izbore. Jedno nedavno istraživanje dalo joj je tri odsto glasova, što je dovoljno da napravi razliku u bilo kojoj od ovih država.
Molim lidere zelenih partija širom sveta da apeluju na Stajnovu da povuče svoje ime sa glasačkih listića u državama u kojima će izbori po svoj prilici biti tesni. Ako ona to neće da uradi, onda treba da apeluju na birače, da ih mole, da ne glasaju za Zelene na ovim izborima. Rizici su preveliki.
Shvatam važnost promene dvopartijskog sistema. Americi je pre svega potrebna promena glasanja. Zeleni ne bi trebalo da rade na izboru zelenog predsednika, što je u sadašnjem sistemu nemoguće, već da se bore za pravedniji izborni sistem, možda nalik australijskom, koji koristi ono što je u Americi poznato kao „instant drugi krug“. Birači rangiraju kandidate prema svojim preferencijama i ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, onaj sa najmanjim brojem glasova biva eliminisan. Glasovi koje je taj kandidat dobio se potom prebacuju na drugi izbor birača koji je za njega ili nju glasao.
U takvom sistemu bi birači Stajnove mogli za nju da glasaju bez bojazni da bi to išlo u korist Trampu koji, pretpostavljam, ne bi bio njihov drugi izbor. Da SAD imaju takav sistem, ne bih pisao ovu kolumnu.
Autor je profesor bioetike na Univerzitetu Prinston i profesor laureat na Univerzitetu Melburn. Napisao je pored ostalih knjige „Oslobođenje životinja“, „Zeleni“ (koautor Bob Braun), „Jedan svet“ i „Najviše dobrog što možete da učinite“
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
