„Okolnosti i više nego sumnjive, obračun sa neposlušnima“: Boško Jakšić i Boris Varga povodom pogibije Jevgenija Prigožina

Avion se srušio severno od Moskve. U njemu je, osim Prigožina, bio i komadant PMC Vagner, Dimitrij Utkin i još osam osoba. Kako je navedeno, 10 tela je izvučeno iz olupine.

Prigožinova pogibija odjeknula je u svetskoj javnosti.

Nizale su razne spekulacije i teorije zavere, od toga da ga je ubio Vladimir Putin zbog pokušaja državnog udara koji je Vagner grupa izvršila pre dva meseca, tačnije 24. juna, do toga da se Prigožin uopšte nije nalazio u avionu koji je srušen.

Uza sve to, po društvenim mrežama provlačila se i informacija da je avion namerno oboren.

„Okolnosti su i više nego sumnjive“, prokomentarisao je Boško Jakšić, politički komentator i novinar, za Danas.

On kaže da bi pre svega trebalo da se krene od presumpcije nevinosti.

„Bez obzira što osnovano sumnjamo ko bi mogao da bude naručilac pada aviona za to nemamo dokaze i naručilac će se jako dobro pobrinuti da dokaze nikada i ne dobijemo“, kaže Jakšić.

On kaže da sve pretpostavke oko namernog obaranje leta, kontrole iz Kremlja, da ih je nemoguće dokazati a samim tim i nemoguće je optužiti nekoga.

„Putinu može jako dobro da koristi, jer je on na neki način posle gušenja pobune preuzeo korake da stavi Vagner grupu pod kontrolu države“, kaže naš sagovornik, objasnivši da lider ruske države u tome nije uspeo.

„Sada će uspeti. Formacija Vagnera dolazi pod kontrolu ruske armije i Putin je otklonio opasnost za koju smo videli koliko je realna. Upravo to podgreva sve ove kombinacije. Morate da se pitate ko ima motiv za tako nešto. Polazimo od pretpostavke da avion nije slučajno pao. Ko ima motive, ko se uplašio snage Vagnera, taj ima intereses da likvidira Prigožina“, objašnjava Jakšić.

Treba podsetiti da je, prema pisanju ruskih medija, Vagner i nakon pobune imao poslove na državnom nivou u Rusiji, kao i da je samostalno radio u Africi.

Jakšić kaže da je Prigožinovo delovanje u Africi bilo u interesu Putina i Rusije i da je bogatsvo, koje je tamo sticao, deo odlazilo i u Kremlj.

„Druga je stvar što je Putin njih stavio pod mikroskop da se ne ponovi državni udar“, kaže.

Boris Varga, politikolog i novinar, kaže da je pogibija Prigožina logična posledica nakon pobune.

„Mnogi su očekivali takvo finalizovanje pokušaja vojnog udara, a tako nešto ne samo Putin, već bilo koji ruski kadar koji je proistekao iz surovog KGB-a, ne prašta. Ritualno ubistvo Prigožina je obračun sa neposlušnima, ali najpre poruka svima onima koji se ne pokore ruskom caru“, kaže Varga.

Ujedno, nastavlja, likvidacija Prigožina nije samo disciplinovanje elita, već je to i priprema ruskog društva na duži rat i veće žrtve. Pritiskanje čela do zemlje. S obzirom na to da je Rusija iz faze invazije i napada, prešla u fazu odbrane u kojoj polako gubi teritorije, nije isključeno da se može očekivati nove talase mobilizacije. A za tako nešto treba posejati strah i ući u novu represivnu totalitarnu fazu.

Upitan da prokomentariše da li bi se Putin usudio da stoji iza eventualne likvidacije Prigožina, Varga kaže da je „ovim ubistvom“ Rusija ušla u novi fazu totalitarizma.

„Najverovatnije Putin i stoji iza tog ubistva. Čak se i očekivalo da će Putin na taj način da se osveti pobunjeniku u kojeg je imao veliko poverenje. Putin, ukoliko planira da se kandiduje za apsolutističkog predsednika na izborima u martu sledeće godine, on morao da likvidira onog koji ga je ponizio i koji mu je ozbiljno ugrozio reputiaciju. I to je sada već početak predizborne predstave“, kaže, dodavši da ne može da tvrdi da u „ovoj filmskoj likvidaciji“ nema jop nekih interesa koji mogu da naštete Putinu.

„Putinu nije uspeo plan A i blitzkrig na Kijev, operacije na jugu i istoku države nisu sasvim dale željenog rezultata. Rusija sve može da oprosti svom vođi – unutrašnje čistke, torture i logore – osim izgubljenog rata. U tom kontekstu i ruskom imperijalnom razumevanju rata, Putin je gubitnik. Među ruskim elitama ima onih koji nisu zadovoljni Putinovim vođenjem rata i traže od njega vise odlučnosti ili odlazak. Dok traje rat, postoji i Putin. Kada rat stane, biće ugrožen i ruski predsednik I njegovo okruženje“, primećuje Varga.

Predsednički izbori u Rusiji, kaže Varga, sledeće godine dobra su šansa da se okonča Putinova vladavina elegantno, mirno i da mu se među elitama nađe zamena. Ali likvidacija Prigožina govori o tome da se to verovatni neće dogoditi.

„U tvrdom autoritarizmu i totalitarizmu nema izbora, a vlast je najranjivija u državnim udarima. Čak se i Prigožinova pobuna smatra ne pokušajem prevrata, već upozorenjem. To je sada ranjivo mesto u njegovom režimu i Putin je morao da kazni Prigožina, kao drugima za primer“, zaključuje Varga.