Jevreji slave Jom Kipur: Šta je ovaj praznik i kako izgledaju običaji?

Jom Kipur ili jom ha-Kipurim se slavi 14. dana meseca Tišrija po jevrejskom kalendaru, što može biti u septembru ili oktobru po gregorijanskom kalendaru. Prema jevrejskom kalendaru, to je deseti dan od početka Nove godine odnosno Roš Hašane.

Dani između jevrejske Nove godine i Jom Kipura su za kontemplaciju i pokajanje. Jevreji priznaju svoje grehe i mole Boga za oproštaj. Međutim, istovremeno se radi i o dovođenju u red odnosa sa bližnjima i rešavanju sukoba.

Religijsko poreklo Jom Kipura

Prema biblijskom predanju, 40 dana nakon što su Jevreji primili Toru na gori Sinaj, izabrani su za Božji narod. Tokom tih 40 dana oni su prekršili Božju zapovest „Nemoj imati drugih bogova osim mene“, tako što su se klanjali zlatnom teletu, čime su počinili idolopoklonstvo, piše DW.

Iz verske perspektive, Jom Kipur obeležava dan kada je Bog oprostio jevrejskom narodu „greh zlatnog teleta“. Mojsije je zamolio Boga da ne uništi njegov narod – Jevreje. Bog im je oprostio 10. Tišrija. Prema predanju, na Dan pomirenja gresima jevrejskog naroda je natovaren jarac i poslat u pustinju.

Izraz „žrtveni jarac“ je u izmenjenom obliku opstao u nemačkom i srpskom rečniku sve do danas. Izraz predstavlja osobu koja je nevina, ali je drugi smatraju odgovornom za navodne prestupe ili neprijatne događaje.

Jom Kipur je simbolično povezan sa priznanjem grehova, očišćenjem, oproštenjem i neuništivom vezom sa Bogom.

Stroga pravila pokajanja i posta

Jom Kipur se poštuje kao strogi dan posta, od njegovog početka prethodne večeri do večeri samog Dana pomirenja. Jom Kipur je jedini dan posta koji se takođe poštuje subotom. Zabranjeno je jesti i piti, kupati se, umivati se i šminkati, kao i seks i bilo koji drugi vid zadovoljstva.

Strogo religiozni Jevreji se takođe pridržavaju pravila da ne nose kožne cipele ili kožne čizme i belu odeću.

Većina Jevreja širom sveta i danas poštuje propise Jom Kipura. Međutim, ne praktikuju svi pravila u istom strogom obliku. Ipak, smisao i ozbiljan karakter ovog velikog praznika su sačuvani.

Ceo dan posvećen molitvi

Uoči Jom Kipura je uobičajena bogata trpeza. Po pravilu postoje dva praznična obroka: jedan u toku dana, drugi uveče, neposredno pred početak praznika. To uključuje, između ostalog, i parče medenice, koje, poput jabuke umočene u med, asocira na želju za dobrom (slatkom) godinom. Med, medenjaci i jabuke su deo predjela i na svečanoj novogodišnjoj večeri na Roš Hašanu.

Na sam Dan pomirenja vlada strog post. Veći deo praznika se slavi u sinagogi gde se bez prekida održava bogosluženje. Na kraju molitve duva se dugačka razvučena nota ovnujskim rogom, šofarom. Jom Kipur je gotov.

Porodice se potom okupljaju na zajedničkoj gozbi, takozvanom „zalogaju“, a vernici jedni drugima žele dobru godinu.