Jezik razumljiv svim slovenskim narodima: Kako je nastao međuslovenski?

Sloveni u drugim slovenskim zemljama nikada neće ostati gladni i žedni, jer su reči za osnovne potrebe za preživljavanje, poput hleba i vode, svuda iste.

I zaista, nije retkost da, ako ne znaju engleski jezik, ljudi iz Rusije, Bugarske, Slovenije, Poljske, Ukrajine, Crne Gore, mogu da razumeju jedni druge, nekad manje a nekad više.

Međutim, komunikacija među slovenskim narodima bi u budućnosti mogla biti mnogo lakša, a za one koji su čuli za međuslovenski ili međuslovenski jezik već jeste.

Zadaje im razne zadatke poput ustajanja i podizanja ruku u vazduh, a sva trojica mladića istovremeno rade zadatak i pokazuju da su razumeli uputstva.

Štaviše, dokaz da međuslovenski jezik funkcioniše su i komentari ispod videa poput: „Ja sam iz Rusije i razumem“, „Ja sam iz Srbije i razumeo sam 99 odsto“, „Ja sam Slovak i razumeo sam sve“…

Uostalom, činjenica da možete čitati i razumeti ova slova je dokaz da bi međuslovenski jezik mogao biti zajednički jezik celog slovenskog naroda.

Jedan od idejnih tvoraca, Vojteh Merunka, profesor informatike na Fakultetu za nuklearnu fiziku u Češkoj, za „Magazin” je rekao kako je nastala ideja o međuslovenskom jeziku, gde se može saznati više o tome ili naučite, insistirajući da na sva pitanja odgovara isključivo na međuslovenskom jeziku.

Na početku razgovora on priznaje da ideja o jedinstvenom jeziku koji će razumeti svi slovenski narodi nije originalna, s obzirom da se prvi put pojavila u 9. veku, pišu Vijesti.

„Ta ideja je veoma stara. Prvi projekat slovenskog jezika, koji bi razumeli svi slovenski narodi bez potrebe mnogo učenja, započeo je sa Ćirila i Metodija u 9. veku. Taj projekat je bio veoma uspešan. Usledili su projekti hrvatskog sveštenika Jurja Križanića u 17. veku, slovenačkog profesora Matije Žiljskog i mnogih drugih“, podseća on.

„Takvih projekata je bilo još više od 70-ih, ali nijedan nije ponovio uspeh prvog. Razlog je, po mom mišljenju, taj što je prvi projekat genijalne braće iz Soluna ležao u budućnosti i praktičnosti života – obrazovanju, školi, novoj hrišćanskoj veri… A naredni projekti su bili nostalgični za prošlošću, stara kultura i istorija prošlosti i veliki romantizam . Razlog neuspeha je možda bio to što su svi projekti bili plod jednog, nezavisnog autora koji je napisao knjigu i mislio da će promeniti svet“, objašnjava dalje Merunka, a zatim otkriva više o svom radu na tom zadatku.

„Naš projekat je saradnja, jer na njemu radi nekoliko ljudi i uče jedni od drugih. Zatim, naš projekat je orijentisan ka budućnosti, ne koristi instrument nostalgije za zajedničkom istorijom i ne izražava politički panslavizam, niti izražava osećanja prema savremenoj civilizaciji. Takođe želimo da ljudi koji se aktivno bave turizmom, kulturom, poslovnim ili televizijskim novinarstvom nauče međuslovenski jezik. Tako bi 400 miliona ljudi u svetu, koji govore slovenske jezike, mogli da koriste i razumeju pisani ili govorni međuslovenski jezik bez učenja“, smatra profesor.

Kako kaže, njihov rad, jer ne radi sam na međuslovenskom jeziku, već sa timom, počeo je u periodu od 2009. do 2011. godine.

„Počeli smo sa radom nezavisno jedni od drugih. Radio sam na modernizaciji staroslovenskog jezika iz korpusa od šest hiljada reči klasičnog staroslovenskog, odabranih iz dokumenata iz perioda od 9. do 11. veka, čiji sam oblik algoritamski menjao kako fonetska evolucija naših živih narodnih jezika. nastavio“, priseća se on.

Ukratko, uzdigao sam stari jezik iz stare istorijske sredine u novu sredinu među sadašnjim zajedničkim slovenskim narodnim jezicima“, pojednostavljuje Merunka, otkrivajući da je u isto vreme i drugi čovek imao sličnu ideju.

„Jan Van Stinbergen je koristio drugu metodu, gde je birao različite savremene reči iz naših današnjih, živih jezika i iz njih izvlačio međuslovenski rezultat. Naši rezultati su bili veoma bliski i tamo gde jedan metod nije bio uspešan, drugi je pomogao, dopunjujući se“, tvrdi sagovornik „Vijesti“. Kako Steenbergen kaže, brzo je uspostavio kontakt.

„Upoznali smo se 2017. godine na međunarodnoj konferenciji u Moravi u Češkoj i spojili smo naša dva projekta – moj Novi Slovenac i Janov Slovenac u jedan novi međuslovenski“, otkriva on, a zatim otkriva ko su ostali članovi tima.

“Kao što sam već rekao, moj kolega i glavni redaktor časopisa Slovjani.info je Holanđanin Jan Van Stinbergen. On je odličan lingvista čija je supruga Poljakinja. Tu je i naša grupa od šest odličnih ljudi iz Poljske, Češke, Rusije, Hrvatske i Srbije. Tu je naravno i naša zajednica od sedam hiljada ljudi koji su sa ovim jezikom u kontaktu. Naravno da ne pišu svi i ne govore međuslovenski jezik, ali je bitno biti sa njim u kontaktu”, pojasnio je Merunka potom otkrivajući kako je zaista počeo cijeli projekat, te dokle su stigli od tada.

„Danas imamo više od dvadeset hiljada reči u rečniku, jedinstvenu gramatiku i mali tim od šest ljudi koji znaju ovaj jezik i mogu da podučavaju ostale članove naše grupe. Imamo i udžbenik, naučni časopis Slovjani.info registrovan u međunarodnoj biblioteci u Nemačkoj i dostupan na internetu, stranicu na Vikipediji, Fejsbuku i drugim različitim sajtovima…“, nabraja on.

Kako je objašnjeno na jednom od tih sajtova, matematičkim proračunom su izabrane reči koje će se naći u međuslovenskom rečniku, odnosno za najbolje se biraju one reči koje se najčešće pojavljuju u svim slovenskim jezicima.

Ipak, to su idealni uslovi, a Merunka otkriva kako biraju pravu reč kada nema dominantne.

„Ako nijedna naša metoda ne može dati rezultat, to je zbog ‘lažnih prijatelja’, odnosno reči koje zvuče isto na različitim jezicima, ali imaju različita značenja. Na primer, na češkom i hrvatskom ‘čersti/čvrsti’ znači ‘svež, dobar’, a u poljskom i ruskom ‘czerstvi/čerstvi’ znači star i loš, onda treba tražiti neke sinonime”, objasnio je on.

„U tom slučaju koristimo ‘sveže’, što ima isto značenje na svim jezicima. Ili, na primer, ako svi Sloveni, osim Rusa, kažu ‘oči’, a Rusi ‘glaza’, onda smo u nevolji, ali činjenica da i Rusi znaju reč ‘oči’, na primer ‘očigledno’ ili ‘ očki’, što na vašem znači naočare. Tada je rezultat ‘oči’, jer iako nije dominantna reč, razumljiva je svim Slovenima“, objašnjava Merunka.

„S druge strane, ponekad je potrebno izmisliti sasvim novu reč, koja se ne može naći ni u jednom slovenskom jeziku, ali zvuči logično. Takva reč je na primer ‘časina’, što na vašem jeziku znači sat ili 60 minuta. Ono što želim da kažem jeste da, kada bi živi nacionalni jezik dobro razumeli svi ostali Sloveni, onda nam međuslovenski jezik ne bi bio potreban.

Na primer, Rusi i Slovaci misle da je njihov jezik međujezik, ali u stvarnosti to nije tačno. Neruski Sloveni moraju da nauče ruski da bi ga razumeli. Kao što Rusi bez učenja ne razumeju srpski, češki… To je motivacija za međuslovenski projekat“, istakao je profesor.

Na pitanje da li je cilj njegovog tima da jednog dana svi slovenski narodi nauče i ovaj jezik pored svog maternjeg, odgovara:

„Mislim da bi bilo dovoljno da slovenačka deca nauče ovaj jezik u osnovnoj školi za jedan ili dva časa, jer se jezik sasvim dobro razume i bez učenja. Dobra taktika za podizanje interesovanja mogla bi biti predstavljanje ovog jezika kao modernizacije prvog slovenskog književnog jezika od Svetih Ćirila i Metodija“.

Da bi živela, Merunka tvrdi da nije neophodno da svi uče međuslovenski jezik.

„Bilo bi dovoljno da samo mali procenat celokupnog slovenskog stanovništva zna ovaj jezik. To bi trebalo da budu ljudi koji rade u turizmu, kulturi, biznisu ili običnom rukovodstvu. Svi ostali bi tada pasivno uživali u efektu razumljivosti, a da ne moraju da uče, jer bi mogli da slušaju govor ili čitaju tekst“, smatra on.

Autor međuslovenskog jezika predlaže i da natpisi na velikim međunarodnim transportnim stanicama, u hotelima, muzejima, galerijama ili etikete na proizvodima budu na tom jeziku.

„Ne želimo da stvaramo neku novu kulturu ili visoku umetnost. To će uvek biti u domenu narodnog jezika i ne želimo da uzurpiramo mesto. Ali globalizacija i buduća vremena donose svoja praktična pitanja na koja treba odgovoriti“, odgovara on, a zatim otkriva kako to mogu ljudi iz Crne Gore, koji žele da nauče međuslovenski jezik.

„Dobro je za početak otvoriti stranicu interslavic-language.org odakle možete otići na nekoliko različitih mesta i pogledati kontakte. U budućnosti planiramo da organizujemo novu međunarodnu konferenciju, najverovatnije u Bugarskoj ili Hrvatskoj, jer u tim zemljama raste interesovanje za međuslovenski jezik, a ljudima iz južnih krajeva teže je putovati na sever. u Češku ili Poljsku“, rekao je autor međuslovenskog jezika.

Pored ljudi iz slovenskih zemalja, za međuslovenski jezik se interesuju i ljudi koji nisu sa tih govornih područja, pohvalila se Merunka.

„Da, u našoj grupi imamo i neslovenske članove, koji dokazuju da se međuslovenski jezik lako uči. Njegova gramatika je dobro objašnjena na dve stranice knjige“, ​​kaže on, a zatim upoređuje ovaj jezik sa esperantom i novolatinskim, koji su po svojim principima veoma bliski međuslovenskom jeziku.

Pored sajta, međuslovenska jezička zajednica ima i onlajn aplikaciju za prevod sa engleskog, kao i sa slovenskih jezika na međuslovenski, pa se postavlja pitanje da li su Merunka i ekipa razmišljali o mobilnoj aplikaciji za prevod ili aplikaciju za učenje tog jezika.

„To je veoma dobra ideja, hvala vam na tom pitanju. Dajte mi pola miliona evra, dve godine slobodnog vremena i aplikacija će biti gotova“, kroz smeh odgovara profesor.

„Ozbiljno govoreći, ovo je naš veliki cilj u budućnosti. Projekat međuslovenskog jezika ima i svoj kompjuterski razvoj koji vodi primeni veštačke inteligencije. U članku Merunka, Stingbergen, Jordanova, Kocor (2019) ‘Međuslovenski jezik kao alat za podršku e-demokratiji u Centralnoj i Istočnoj Evropi u Međunarodnom časopisu za elektronsko upravljanje’, koji je opširnija verzija izlaganja četvorice od nas na međunarodnoj konferenciji e- „Demokratija, koja se održala u Grčkoj 2017. godine, spomenuli smo algoritam koji pravi takav prevod“, potvrđuje on.

„Objavljivala sam i naučne tekstove na tu temu na međunarodnoj konferenciji o informatici u Ljubljani 2016. godine“, ističe Merunka i dodaje da standardni Gugl algoritam ne podržava takav prevod.

Razlog je znatno složena gramatika slovenskih jezika.

„To nije slučaj samo sa slovenskim jezicima, već se može videti i u latinskom, grčkom, sanskritu i keltskim jezicima. Nažalost, engleski jezik dominira svetom. Naš jezik je bogatiji, ali ga nije zato teže naučiti“, priznaje on.

Češki kandidat za Oskara promoviše međuslovenski jezik

Promociji međuslovenskog jezika umnogome je pomogao film „Nabarvene ptače” Vaclava Marhoula, koji će biti i češki kandidat za Oskara.

„Novi film ’Obojena ptica’, poput vaše ’Obojene ptice’, gde holivudski glumci govore međuslovenskim jezikom, mnogo je pomogao. Tako možete slušati međuslovenski jezik od glumca Harvija Kajtela, Džulijana Sendsa, Uda Kira i drugih. Veliko je zadovoljstvo gledati ih na velikom platnu u bioskopskoj sali kako govore međuslovenski jezik. Taj film je imao premijeru u septembru ove godine, a dobio je veliki broj međunarodnih nagrada“, rekao je sagovornik „Vijesti“.

Merunka potvrđuje da je učestvovao u adaptaciji scenarija, ali i u pripremi glumaca.

„Na filmu radim od 2012. godine, kada me je reditelj kontaktirao nakon što je na internetu pronašao moju prvu knjigu o međuslovenskom jeziku. Bilo je 16 verzija dijaloga koje sam morao da prevedem na međuslovenski, a tom jeziku sam naučio i Harvija Kajtela. Nisam predavao druge glumce, jer je u našem sedištu bio asistent David Tomašek, mladi Čeh kome sam ja predavao, i on je to znanje preneo na glumce na terenu tokom snimanja filma“, objasnio je on.

Moram da pohvalim visok profesionalizam svih aktera koji su poznavali međunarodno fonetsko pismo i tečno govorili međuslovenski jezik“, ističe on i dodaje da je bilo malo teže naučiti neke suglasnike poput slova „đ“. ‘.

„Gospodin Sends je bio jako dobar, naučio je čak i našu ćirilicu. Jer naš jezik može da se piše i latinicom i ćirilicom“, dodaje on.

Pored prilagođavanja scenarija i podučavanja glumaca međuslovenskog jezika, ekipa je imala još jedan zadatak, koji je uključivao učešće u kreiranju scenografije i pomoćnih tekstova i natpisa, poput tabli na ulicama ili novina na kioscima.

„Potpuno smo stvorili fiktivnu evropsku naciju, kako je reditelj hteo, da niko ne pomisli da je film o Poljacima. Kada film doživi digitalnu video distribuciju, koju možemo očekivati sledeće godine, publika će moći da vidi titlove na latinici ili ćirilici. Tako će moći da čuju i vide međuslovenski jezik“, obećava Merunka.

Izvor: Vijesti