Jod, bunkeri i želja za atomskim oružjem: Od Moldavije do Poljske posle Putinove nuklearne pretnje

Na Zapadu je to izazvalo strah i brigu. Kako sa takvom situacijom žive zemlje u ukrajinskom susedstvu? DW je postavio ovo pitanje dopisnicima iz nekoliko zemalja i dobio iznenađujuće odgovore.

Republika Moldavija: pacovi u atomskom bunkeru

Od Moldavije do Zaporožja je samo 500 kilometara. U slučaju nuklearne nesreće, 2,5 miliona građana male zemlje između Rumunije i Ukrajine verovatno bi bili izloženi nuklearnim padavinama. U leto 2022. susedna Rumunija je za Moldaviju naručila i isporučila milion tableta joda koje u slučaju nuklearnog zagađenja štite od raka štitne žlezde. Ali do sada tablete nisu podeljene stanovništvu, da ih ne bi u panici progutali „preventivno”, što lekari ni u kom slučaju ne preporučuju. Tablete su predate zdravstvenim instititucijama u zemlji koji će ih u slučaju potrebe deliti građanima. Tablete su namenjene samo ljudima koji ispod 40 godina starosti, starijim osobama se one ne preporučuju.

Vlada u Kišinjevu ne spominje mogući atomski rat, da ne bi izazvala paniku. Naime, zemlja nije dobro pripremljena. Nadležna institucija je doduše razradila plan u slučaju nuklearne nesreće. Snimljen je i jedan video u kojem se ljudima savetuje da u takvom slučaju ne napuštaju kuću i zatvore prozore te da idu u podrum ako ga imaju.

Čak i u glavnom gradu Kišinjevu u kojem živi milion ljudi ne postoji ni jedno jedino sklonište. Bunkere iz sovjetskog vremena ranije vlade su prodale privatnim preduzećima. Oni su sada pretvoreni u skladišta ili su puni glodara.

Rumunija: 30 miliona tableta joda

Vlada u Bukureštu je od domaće firme u kojoj država ima većinski udeo naručila 30 miliona tableta joda po 35 miligrama. Ukupna cena je šest miliona evra. Tablete su stavljene na raspolaganje apotekama u zemlji. Svaki građanin može da ih dobije besplatno na recept. Ukupno bi tako trebalo da se obezbede tablete za sedam miliona građana. Ali za sada je samo pola miliona građana iskoristilo svoje pravo.

Ministar zdravstva Aleksandru Rafila je kritikovao nezainteresovanost građana. Razloge vidi u nedovoljnoj prosvećenosti. „Naša akcija nije propala, to je pitanje mentaliteta. Mi nismo usmereni ka preventivnom delovanju“, rekao je on i dodao da država ima obavezu da obezbedi te tablete za specjalne situacije. „Pripremili smo se i vidimo da su isto učinile i druge zemlje“. Ministar je objasnio da situcaiju moraju bolje shvatiti i „lekari i stanovništvo“.

Mađarska: Nova nuklearna elektrana uz rusku pomoć

U Mađarskoj nema povećane tražnje za tablete joda. U javnosti se relativno malo govori o mogućnosti nuklearne katastrofe u ukrajinskom komšiluku. I vladu ne dotiču nuklearne pretnje iz Moskve. Zaštitne mere se ne spremaju, informacije o temi se ne šire.

A mađarski premijer Viktor Orban ne krije svoju bliskost sa šefom ruske države Vladimirom Putinom. Doduše, Mađarska formalno učestvuje u sankcijama prema Moskvi, ali istovremeno je u mađarskoj javnosti u toku masovna kampanja protiv sankcija. Orban smatra da sankcije više štete zemljama Evropske unije nego Rusiji. Vlada je u avgustu čak objavila da će nastaviti planiranu gradnju dve nuklearne elektrane uz pomoć ruske firme Rosatom. Ugovor je potpisan još 2014. Rusija prema njemu sa deset milijardi evra finansira najveći deo projekta. Budimpešta preuzima preostalih 2, 5 milijardi evra. Za Mađarsku je atomska energija još uvek neophodna, iz tog izvora potiče 44 odsto mađarske energije

Slovačka: pomešana osećanja

U Slovačkoj se još u martu pojavila panika zbog mogućeg atomskog rata ili nuklearne nesreće. Tada su Slovaci pokupovali sve tablete joda. Ali od tada se strah primirio. Trenutno se upotreba atomskog oružja ne vidi kao realističan scenario. Vlada u Bratislavi se oslanja uglavnom na saveznike iz Severnoatlanskog pakta, pre svega na Sjedinjene Američke Države, koje bi trebalo da Rusiju uspešno odvrate od upotrebe atomskog oružja.

„Ako Rusija upotrebi atomsko oružje, Zapad će vojno reagovati. Kremlj je sigurno svestan toga”, rekao je slovački ministar spoljnih poslova Rastislav Kačer. On je isključio mogućnost da Rusija upotrebi strateško nuklearno oružje, ali je opasnost od upotrebe taktičkog atomskog oružja veća. „Ali i to bi bilo povreda tabua. I to bi bilo prelaženje crvene linije“. Prema Kačeru NATO ima planove kako da efikasno reaguje na takve napade kako bi sprečio svaku dalju eskalaciju.

Što se tiče odnosa prema Rusiji, slovačko društvo je podeljeno. Skoro pola stanovništva ne oseća pripadnost ni zapadu ni istoku, 37 odsto ljudi vidi Rusiju kao strateškog partnera, 20 odsto čak priželjkuje rusku pobedu u ratu protiv Ukrajine. S druge strane, Putinova agresija je povećala podršku slovačkom članstvu u zapadnoj vojnoj alijansi na rekordnih 72 odsto, a pre četiri godine ona je iznosila svega 51 odsto.

Poljska želi atomsko oružje

Kao i u Slovačkoj, gde 70 odsto građana zagovara mornodopsko korišćenje atomske energije, ni većina Poljaka nema problema sa atomskom energijom. Za četiri godine bi trebalo da započne gradnja prve atomske centrale. Ako sve bude išlo po planu, nuklearna elektrana američke proizvodnje počeće s radom 2033.

Ali Poljska nije zainteresovana za atomsku tehnologiju samo za civilne potrebe već i u oblasti odbrane. Varšava želi da pristupi nuklearnom programu Severnoatlanskog pakta. „Razgovarali smo sa Sjedinjenim Američkim Državama da li razmišljaju o takvoj opcji. Tema je otvorena”, rekao je predsednik Poljske Andžej Duda početkom oktobra poljskim medijima. Duda je dodao da bi sopstveno atomsko oružje trebalo da ostane dugoročni cilj. „Time će za budućnost biti građena veličina Poljske“.

Do sada su Poljaci relativno opušteno reagovali na Putinove pretnje. Doduše skoro polovina stanovbištva se prema jednoj anketi plaši ruskog atomskog napada. Ali do sada nema panike. Samo je po izveštajima poljskih medija potražnja tableta joda u poslednje vreme porasla, mada ih ima još u prodaji. Opštine trenutno formiraju mesta na kojima građani mogu uzeti tablete u slučaju vanredne situacije.

I skloništa se trenutno pripremaju. U ponedeljak (10.10.2022) zamenik ministra unutrašnjih polsova Maćej Vašik je iznenada najavio kontrolu svih skloništa u Poljskoj. Vatrogasne službe će u naredna dva meseca sistematski ispitati stanje u kojem se nalaze skloništa. Navodno u Poljskoj postoji 62 000 skloništa, sa ukupnim kapacitetom od 1,3 miliona ljudi. To je 3,5 odsto stanovništva. Njaveći broj skloništa je iz hladnoratovskog vremena i pitanje je da li delotvorno štite od atomskog zračenja. Prema stručnjacima, samo 3500 skloništa ispunjavaju kriterijume za kvalitetna atomska skloništa.