Johana Dajmel: Evropa mora da ozbiljno shvati proteste u Srbiji

Ove žalbe na izborne nepravilnosti moraju se na odgovarajući način istražiti i razmotriti, kaže za Demostat Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu, komentarišući aktuelnu političku krizu u Srbiji.

Naša sagovornica podseća da studenti zahtevaju pristup izbornim listama i počele su blokade ulica. Ipak, ona izražava sumnju da će Aleksandar Vučić “pristati na istragu izbornih procesa i reviziju rezultata izbora”. U tom kontekstu, naglašava:”Mi smo već videli sa kakvom se brutalnošću postupalo prema nekim demonstrantima”.

– Međutim, nasilje nekih demonstranata je takođe apsolutno kontraproduktivno i neprihvatljivo. Nasilni protesti su zastoj; oni, u krajnoj liniji, idu naruku Vladi da uzvrati na represivan način. Oni vode samo do još većeg nasilja i diskredituju legitimni mirni protest. I što je još opasnije: takođe je moguće da su, kako je nagovestio bivši američki ambasador Kirbi, učesnici nemira mogli da budu agitatori koje je angažovala Srpska napredna stranka ili Rusi. Stoga je u kratkom roku apsolutno važno da protest ostane miran. Videli smo kako je Vučić postao nervozan zbog masovnih i mirnih protesta protiv nasilja u junu. Za to su odgovorni i predstavnici opozicionih stranaka – oni moraju da pronađu jasne reči protiv bilo kakve upotrebe nasilja tokom protesta, smatra Dajmel.

Prema mišljenju Johane Dajmel, “naša je evropska odgovornost da se suočimo sa teškom situacijom u Srbiji i ozbiljno shvatimo proteste”.

– Poziv na poboljšanje izbornog procesa već je zvučao neobično snažno u saopštenju Brisela. Pored toga, svakako bi pomoglo da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, zajedno sa predsednikom Saveta EU Šarlom Mišelom i predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Metsolom, izrazi solidarnost sa proevropskim snagama i zatraži istragu navoda o nepravilnostima na izborima u Srbiji, poručuje Dajmel.

Sagovornica Demostata smatra da je “trenutno nezamislivo da se Vučić režim sada svrgne”. Kako objašnjava:”Ne samo zato što on sam vlada gvozdenom pesmom i ima mnoge glasače koji ga podržavaju”.

Štaviše, nažalost, malo je nade da će EU i SAD izvršiti bilo kakav stvarni pritisak na Vučića. EU je nastavila da podržava Vučića i predugo slepo gledala kako Vučić nastavlja da pretvara državu u autokratiju. Zato promena mora uglavnom da dođe od same Srbije. I trebaće vremena. Stoga široki opozicioni savez mora da ponudi stvarnu političku alternativu, jasnu strategiju i viziju srednjoročne i dugoročne perspektive kako bi se dopao srpskim građanima. Opozicija mora uskoro da razvije zajedničku platformu i mudro identifikuje svoje vodeće kandidate kako bi im i zajedničkoj viziji demokratske i evropske zemlje pružila prostor i vidljivost, uprkos dominaciji Vučićevog režima u medijima. Primer Poljske može tu da bude inspirativan i ohrabrujući. Promena je moguća. Konačno, što je najvažnije, treba ih (opoziciju) shvatiti ozbiljno u Briselu, u glavnim gradovima EU i u Vašingtonu kao partnere u evropskoj perspektivi i povratku na demokratiju i vladavinu prava, konstatuje Dajmel.

Upitana kako ocenjuje predloge za međunarodno posredovanje, budući da, prema ocenama Demostata, zbog atmosfere u društvu nema uslova za direktan dijalog između vlasti i opozicije u Srbiji, sagovornica Demostata kaže:”međunarodno posredovanje bilo bi održiva opcija, ali obe strane bi morale da se saglase da je posredovanje uopšte neophodno”.

– I ovde imam svoje sumnje. Aleksandar Vučić je otvoreno izjavio da smatra da su izbori održani u skladu sa zakonom, a istovremeno koristi narativ o međunarodnom mešanju Zapada. Biće zanimljivo videti šta će biti navedeno u pismu koje je Vučić najavio za januar o ovom pitanju. Činjenica da je Kremlj odmah stao na Vučićevu stranu ostavlja malo mogućnosti za posredovanje, naročito za uključivanje OEBS – a, gde Moskva čini sve što je u njenoj moći da ovu važnu instituciju učini nesposobnom za rad. Jedna od mogućnosti posredovanja, ako postoji želja da se to uradi, možda bi mogla da bude međustranačka delegacija visokog nivoa iz Evropskog parlamenta. Predstavnici Venecijanske komisije Saveta Evrope takođe bi mogli da budu uključeni. Prema onome što smo čuli od američkog ambasadora Kristofera Hila nakon izbora, mislim da Amerikanci ne bi pridavali veliku važnost posredovanju sa svojim učešćem, ističe Dajmel.

Povodom tvrdnji srpskih vlasti da su se zapadne zemlje mešale u izborni proces u Srbiji i njihovih izjava da su im ruske službe bezbednosti dostavile dokaze da se spremaju neredi posle izbora, nemačka analitičarka konstatuje: “kao što sam rekla, narativ o zapadnom mešanju odmah je stavljen na sto”.

– Ono što bi trebalo da nas više uznemiri jeste to što je Ana Brnabić otvoreno izjavila da su je ruske bezbednosne službe unapred obavestile o nemirima. To nam omogućava da izvučemo dva zaključka: prvo, to znači da Beograd i Moskva blisko sarađuju na obaveštajnom planu i da je to sada otvoreno predstavljeno javnosti! S druge strane, to takođe dopušta suprotan zaključak, koji ponovo izaziva sumnju da su nasilni učesnici nemira delovali u interesu Moskve. Oba zaključka su veoma uznemirujuća i trebalo bi da budu razlog za zabrinutost u Briselu, zaključuje Dajmel.