Aleksa Mandušić ili Veliki Džejk, o kojem smo pisali u jednom od prethodnih tekstova posvećenim primerima zajedničkog pozitivnog istorijskog iskustva Sjedinjenih Država i Srbije ili Amerikanaca i ljudi srpskog porekla, nije bio jedini Srbin o kojem se zna da je ratovao na strani Amerike. Džejms Joko Meštrović bio je, pored Mandušića, još jedan ratnik koji je u Prvom svetskom ratu dobio Orden časti, najviše američko vojno odlikovanje.
Joko Meštrović rođen je 22. maja 1894, u selu Đuraševići kod Tivta, u to vreme u sastavu Austro-Ugarske. Iako se ponegde navodi i 1913. godina, on je u Sjedinjene Države emigrirao 1911, noseći austrijski pasoš, prema i danas dostupnoj putničkoj evidenciji luke Hamburg. Zabeleženo je da je kao jedan od mnogih Evropljana u SAD putovao parobrodom „President Grant“ – trbuhom za kruhom, ili kako bi se danas reklo, Meštrović je bio ekonomski imigrant. Na put kreće iz Hamburga, pa preko Francuske i Sautemptona na američko tle stupa na ostrvu Elis u Njujorku gde se nalazio imigracioni centar.
Ubrzo je dobio američko državljanstvo i naselio se u mestu Fresno u Kaliforniji. Posle aprila 1917. kada su SAD objavile rat Nemačkoj i time ušle u svetski sukob, Meštrović, koji je u međuvremenu uzeo američko ime Džejms, javio se, kako se navodi, kao dobrovoljac američkoj vojsci u Pitsburgu, Pensilvanija. Postao je narednik u C četi 111. puka 28. pešadijske divizije pensilvanijske Nacionalne garde. Sa ovom divizijom Meštrović je u leto 1918. dospeo na Zapadni front, u Francusku, gde je ova američka jedinica vodila teške borbe protiv Nemaca. Tokom bitke u mestu Fismet, na severu Francuske, on je spasao komandanta svoje jedinice, zbog čega je i zaslužio visoko odlikovanje.
„Videvši da komandant njegove jedinice leži ranjen 30 jardi ispred linije borbe, pošto se jedinica povukla u zaklon iza kamenog zida, narednik Meštrović je dobrovoljno napustio zaklon i puzio pod teškom mitraljeskom i artiljerijskom vatrom ka mestu na kojem je komandant ležao. Uzeo je komandanta na leđa i puzio ka sigurnom mestu, na kojem mu je pružio prvu pomoć, u izuzetnom heroizmu spasavajući život oficira“, zabeleženo je u obrazloženju na osnovu kojeg je Meštroviću dodeljen Orden časti.
Primirje u Prvom svetskom ratu između savezničkih sila i Nemačke potpisano je u Kompjenju 11. novembra 1918, a Meštrović je umro sedam dana ranije, 4. novembra, od španskog gripa. Sahranjen je u Sjedinjenim Državama, ali su njegovi posmrtni ostaci prebačeni nekoliko godina kasnije u Meštrovićevo rodno selo. Telo je dopremljeno američkim ratnim brodom i ponovo sahranjeno u Đuraševićima, na pravoslavnom groblju Svetog Jovana.
Orden časti koji su Aleksa (Aleks) Mandušić i Joko (Džejms) Meštrović zaslužili nije, inače, često dodeljivano američko odlikovanje. Prema podacima iz juna prošle godine, američkim vojnicima, pripadnicima mornarice, vazduhoplovcima i pripadnicima obalske straže podeljeno je 3.513 ovih ordena. Međutim, tek nešto manje od polovine pripalo je borcima iz Američkog građanskog rata (1861-1865). Orden časti dodeljuje se isključivo pripadnicima američke vojske za lične postupke hrabrosti koji prevazilaze poziv dužnosti. U ime Kongresa Sjedinjenih Država, odluku o dodeli ovih odlikovanja donosi predsednik Amerike. Mandušića i Meštrovića, koji su među 87 američkih heroja Prvog svetskog rata, odlikovao je predsednik Vudro Vilson.
Sjedinjene Države pamte svoje heroje i sa ovih prostora. Pre dve godine, kada je širom sveta bilo puno svečanosti povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, predstavnici ambasade SAD u Crnoj Gori obišli su Meštrovićev grob. „Kada je rat počeo, pristupio je (Meštrović) vojsci SAD kao dobrovoljac pristajući da ratuje ne samo za Ameriku već i Crnu Goru. Zbog onoga što se tada dešavalo na Balkanu, on se borio za svoju rodbinu i prijatelje kao i ideale koji predstavljaju Ameriku. Na kraju je za te ideale dao krajnju žrtvu“, rekao je tom prilikom tadašnji američki vojni ataše u Crnoj Gori, potpukovnik Daren Evans, kako su preneli crnogorski mediji. „Želja naše porodice i loze Meštrovića je da svi budu upoznati sa njegovim životnim delom. Mi bi sve njegove zasluge, ordenje i medalje želeli javno izložiti, a ne da stoje u našoj privatnoj zbirci. Da ljudi mogu iz toga videti, šta je on napravio“, rekao je tada Mitjan Meštrović, unuk Joka Meštrovića, koji sa porodicom živi u Makarskoj. Potomaka američkog ratnog junaka iz Boke kotorske ima, inače, i u Srbiji. Pre nekoliko godina jedna ulica u Podgorici dobila je ime po Joku Meštroviću.
Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
