Još jedan konflikt na pomolu?

Područje u pitanju, gusto pošumljeni region Esekibo, čini oko dve trećine nacionalne teritorije Gvajane i otprilike je veličine Floride.

Na nedeljnom, kako piše CNN, uglavnom simboličnom referendumu glasači su pitani da li su saglasni sa stvaranjem venecuelanske države u regionu Esekibo, zatim sa tim da daju venecuelansko državljanstvo njenom stanovništvu i „dodavanjem te oblasti mapi venecuelanske teritorije“.

Na konferenciji za novinare na kojoj su objavljeni preliminarni rezultati iz prve tranše prebrojanih glasova, Venecuelansko nacionalno izborno veće je saopštilo da je oko 95 odsto birača zaokružilo „da“ na svako od pet pitanja na glasačkom listiću.

Međutim, nejasno je koje bi korake vlada Venecuele sada preduzela da sprovede ove planove u delo.

Venecuela već dugo smatra da ima pravo na tu zemlju, za koju tvrdi da je bila unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda.

Time se odbacuje odluka međunarodnih arbitara iz 1899. godine koja je postavila trenutne granice, kada je Gvajana još bila britanska kolonija.

Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro opisao je referendum kao „antiimperijalističko osećanje (naroda)“ na društvenim mrežama.

Gvajana je taj potez videla sasvim drugačije – kao korak ka aneksiji i „egzistencijalnu pretnju“.

Prošle nedelje, gvajanski predsednik Irfan Ali posetio je trupe u Esekibu i dramatično zabo gvajansku zastavu na planinu koja gleda na granicu sa Venecuelom.

Međunarodni sud pravde, sa sedištem u Hagu, presudio je pre referenduma da se „Venecuela mora uzdržati od preduzimanja bilo kakvih radnji koje bi promenile situaciju koja trenutno preovladava na spornoj teritoriji“.

Haški tribunal planira da na proleće održi suđenje po tom pitanju, nakon godina razmatranja i decenija neuspešnih pregovora.

Međutim, Venecuela ne priznaje jurisdikciju suda po ovom pitanju.
Šta se dalje dešava

Rezultat glasanja bio je očekivan u Venecueli, iako će njegove praktične implikacije verovatno biti minimalne, kažu analitičari.

Kako piše CNN, zastvaranje venecuelanske države na prostoru Esekiba male su mogućnosti.

Nejasno je koje korake bi venecuelanska vlada preduzela da bi ostvarila ovaj cilj, a svaki pokušaj sigurno bi naišao na međunarodni otpor.

Ipak, eskalirajuća retorika podstakla je kretanje trupa u regionu i zveckanje oružjem u obe zemlje, što je dovelo do toga da gvajanski lideri ambicije Venecuele porede sa ruskom invazijom na Ukrajinu.

„Dugotrajni spor oko granice između Gvajane i Venecuele porastao je do nivoa napetosti bez presedana u odnosima između naših zemalja“, napisao je gvajanski ministar spoljnih poslova Robert Persaud u sredu za Americas Quarterly.

Čak i bez sprovođenja referenduma, koji bi zahtevao dalje ustavne korake i verovatnu upotrebu sile, Maduro bi mogao da politički profitira od glasanja.

On se nalazi usred izazovne kampanje za reizbor.

U oktobru je venecuelanska opozicija pokazala redak zamah nakon što se okupila oko Marije Кorine Mačado, bivše poslanice desnog centra koji je napala Madura zbog rastuće inflacije i nestašice hrane, na prvim predizborima u zemlji u poslednjih 11 godina.

„Autoritarna vlada koja se suočava sa teškom političkom situacijom uvek je u iskušenju da traži patriotsko pitanje kako bi se umotala u zastavu i okupila podršku, i mislim da je to veliki deo onoga što Maduro radi“, rekao je Fil Gunson, analitičar iz Međunarodne krizne grupe iz Кarakasa, prenosi N1.