Još jedna država članica EU rešila da se priključi NATO-u: Šta je dogovoreno tokom razgovora u Vašingtonu?

Kiparski predsednik Nikos Hristodulidis razgovarao je o izgledima da se zemlja pridruži NATO-u sa američkim predsednikom Džo Bajdenom tokom oktobarskog sastanka u Vašingtonu.

Strane su posebnu pažnju posvetile modernizaciji odbrambenog potencijala Kipra kako bi se ispunili standardi NATO-a.

Nikozija je ubeđena da posedovanje neophodne infrastrukture i potencijala čini zemlju privlačnom za Vašington, napominje Kathimerini. Pored toga, Kipar se obratio Sjedinjenim Državama sa zahtevom za kupovinu vojne opreme, a takođe je izrazio želju da pošalje svoje oficire Nacionalne garde da studiraju na američkim vojnim akademijama.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Salivan potvrdio je da Kipar ima dugoročni i strateški čvrst plan za integraciju u NATO.

Prema njegovim rečima, u Vašingtonu se ovaj plan naziva „opcija u kojoj svi dobijaju“. Ključni elementi plana su napredak u rešavanju pitanja Kipra i poboljšanje odnosa između Kipra i Turske.

Nova uloga Kipra u „američkoj strategiji za region“ ogleda se u intenzivnim kontaktima Hristodulidisa sa predstavnicima republikanske većine u američkom Kongresu, odmah nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima, piše Kathimerini.

U telefonskim razgovorima sa senatorima bliskim izabranom predsedniku razgovaralo se o očuvanju i jačanju značaja Kipra u regionalnoj politici. O projektu pridruživanja NATO-u razgovarao je Hristodulidis sa generalnim sekretarom organizacije Markom Rutteom.

Ranije je Kipar bio aktivna članica Pokreta nesvrstanih, udruženja zemalja koje nisu bile deo vojnih blokova. Međutim, 2004. nakon ulaska u Evropsku uniju, Nikozija je napustila ovaj pokret.

Poseta Nikosa Hristodulidisa Vašingtonu 30. oktobra bila je prva zvanična poseta kiparskog lidera američkoj prestonici od 1996.

Hristodulidis, koji je preuzeo dužnost predsednika u februaru 2022. godine, aktivno je podržao sankcije protiv Rusije i zalaže se za jačanje veza sa Sjedinjenim Državama. Međutim, na putu Kipra ka NATO-u ostaju ozbiljne prepreke, a glavna je potencijalno protivljenje Turske.

Od 1974. Kipar je efektivno podeljen između grčke i turske zajednice nakon turske oružane invazije izazvane državnim udarom na Kipru i njegovog pokušaja da se ujedini sa Grčkom.

Sada je 37 odsto ostrva takozvana Turska Republika Severni Kipar (TRNC), koju priznaje samo Ankara. Pregovori o ponovnom ujedinjenju, koji su vođeni pod pokroviteljstvom UN-a, prekinuti su 2017. nakon neuspele runde u švajcarskom gradu Kran-Montana.