Još jedna šansa za predstavljanje kineske razvojne strategije

U organizovanje ovog finansijskog foruma vlada i centralnih banaka najvećih privreda razvijenih i zemalja u razvoju, vlasti najmnogoljudije države na svetu uložile su mnogo truda i kapitala, šro ukazuje na to koliku važnost pridaju G20 kao novom konceptu upravljanja u međunarodnim odnosima. Članice ove grupacije, čije ekonomije zajedno čine 90 odsto ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda i 80 odsto globalne trgovine, su: Australija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Ruska Federacija, Turska, NR Kina, Japan, Južna Koreja, Indija, Saudijska Arabija, Indonezija, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Meksiko, Brazil, Argentina, Južna Afrika i Evropska unija. O kakvoj je ekonomskoj sili reč, o tome svedoči i podatak, da su u 2014. države G20 međusobno trgovale proizvodima vrednim 27 biliona američkih dolara.

S obzirom na važnost G20 za NR Kinu, u Pekingu nastoje da se predstave kao odgovoran lider. Tema samita je „Prema inovativnoj, ojačanoj, međusobno povezanoj i inkluzivnoj svetskoj privredi“. Analitičari procenjuju da će se Kina usredsrediti na rešavanje specifičnih pitanja u globalnoj ekonomiji i osnaživanje saradnje u onim domenima gde su interesi zajednički. Takođe će nastojati da preobrazi G20 „od sistema odgovaranja na krize, u mehanizam dugoročnog upravljanja“, kao što je ministar inostranih poslova Vang Ji rekao u maju. Pokretanje spornih pitanja će, najverovatnije, biti izbegnuto. Ključni planovi Pekinga, predstavljeni u Memorandumu o G20, obuhvataju pronalaženje novih pokretača rasta, davanje većeg značaja ekonomijama u ekspanziji u globalnom rukovođenju, unapređenje trgovine i investicija i podsticanje rasta u zemljama u razvoju. Kina će na samitu verovatno zatražiti veću podršku zemalja G20 razvojnoj strategiji „Jedan pojas, jedan put“ i ulozi Azijske banke za infrastrukturna ulaganja (AIIB). Inicijative „Jedan pojas, jedan put“ i AIIB teže da preusmere prevelike unutrašnje kapacitete Kine ka regionalnom infrastrukturnom razvoju u zemljama duž istorijskog Puta svile, na kome leži i Srbija.

Podsećanja radi, Kina je još 2005, prvi put bila domaćin skupa G20 na ministarskom nivou, održanom u Pekingu. Tada je G20 postao glavni element uključenosti te zemlje u globalno ekonomsko rukovođenje (to je, inače, jedini institucionalni ekonomski format u kome Kina deluje zajedno sa zapadnim silama). Treba, međutim, naglasiti da je danas ekonomski uticaj Kine u međunarodnoj privredi mnogo veći nego 2005. Reč je o drugoj po veličini ekonomiji u svetu (pre 11 godina bila je peta), BDP je porastao za ogromnih 260 odsto a trgovina zemlje na međunarodnom nivou dostigla je 3,73 biliona dolara, što je 2,6 puta više nego 2005. S druge strane, kineska privreda ne ostvaruje više dvocifreni rast kao što je to bio slučaj pre deceniju-dve, a verovatno i neće u doglednoj budućnosti. Činjenica je, takođe, da je i perspektiva svetske ekonomije znatno manje svetla usled strahovanja od nove globalne recesije, povećanih posle Bregzita. U junu je Svetska banka smanjila svoju prognozu vezanu za globalnu ekonomiju u 2016, predviđajući ekspanziju od 2,4 odsto, što predstavlja pad u odnosu na, u januaru prognoziranih, 2,9 odsto.

Formiranju G20 prethodilo je, sedamdesetih godina prošlog veka, osnivanje Grupe sedam (G7) razvijenih zapadnih ekonomija (Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i SAD), koja je pristupanjem Rusije izrasla u Grupu osam (G8). No, G8, iz koje su bile izostavljene velike privrede u usponu, poput Kine i Indije, suočila se sa kritikama zbog nereprezentativnosti. Serija finansijskih kriza (uglavnom u Latinskoj Americi i Aziji), krajem devedesetih, ogolila je nedostatke isključivanja zemalja u razvoju iz globalnog ekonomskog upravljanja, pa su lideri G8 proširili raspravu tražeči da se uključe „novi igrači“. Tako je, 1999. godine, „rođena“ G20. Te godine su članice G8 ostvarile 66 odsto svetskog BDP-a i 48 odsto globalne trgovine. Istovremeno su zemlje G20, isključujući G8 i EU, ostvarile tek oko 15 odsto globalnog BDP i 14 odsto globalne trgovine. Do 2014, međutim, BDP i trgovinski udeli G8 su opali na 45, odnosno 33 odsto. Uticaj „kluba bogataša“ G8, sada ponovo G7 posle suspenzije Rusije 2014, opada. Odluka Velike Britanije da napusti EU, porast populizma širom Evrope i neizvesnost pred novembarske predsedničke izbore u SAD, takođe su podrili liderstvo G7 kada je reč o globalnim poslovima, smatraju analitičari. Neki od njih dodaju kako sa opadanjem uticaja G7, među drugim globalnim blokovima raste značaj G20 kao šire platforme za svetske lidere da diskutuju o usmerenjima globalne politike. Pojedini analitičari u svetu otvoreno, a oni u Kini indirektno, ističu da je samit G20 u Handžou savršena prilika za tu državu da još jednom predstavi svoju razvojnu strategiju i proširi svoju ulogu u globalnom ekonomskom upravljanju.

(U sledećem nastavku: Zašto je Handžou, glavni grad pokrajine Đeđijang, domaćin samita G20)

Provereni model

Od 1978. godine stopa rasta u Kini bila je šest puta veća nega u ostatku sveta. U periodu od 1989. do 2015, su Kina, Socijalistička Republika Vijetnam i Narodna Demokratska Republika Laos, države koje slede kineski razvojni model, bili prva, druga i treća zemlja po rastu prosečnog BDP. Podaci takođe govore da su od 1989. privrede Vijetnama i Laosa rasle tri puta brže od svetskog proseka. Veliki pomak načinjen je i na planu iskorenjivanja siromaštva. Tako je, recimo, od 1981. Kina podigla 728 miliona ljudi iz siromaštva, dok je Vijetnam izbavio iz bede više od 30 miliona žitelja. Za to vreme je u ostatku sveta, kojim dominira model razvoja koji zagovara Međunarodni monetarni fond, oko 120 miliona ljudi prešlo iznad granice siromaštva.