Jovana Popova (FPN) za Danas: Važnost samita u Tirani vidim u prilici da EU pokaže da je region važan i da je proširenje jedan od prioriteta

Ovogodišnji, drugi po redu, samit Evropske unije i Zapadnog Balkana, održaće se 6. decembra u Tirani. Po prvi put, samit će biti održan u nekoj od zemalja Zapadnog Balkana, u ovom slučaju, u Albaniji.

„Važnost samita u Tirani pre svega vidim u prilici da EU pokaže da je region važan i da je proširenje jedan od prioriteta. Naznake toga čuli smo i od predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, koja je u svom govoru o stanju Unije istakla Zapadni Balkan koji je kasnije i posetila“ objašnjava Popova za Danas i dodaje da je samit posebno važan jer je potrebno pokazati da Zapadni Balkan nije postao manje važan, ni posle uključivanja Ukrajine, Moldavije i Gruzije „u igru“.

Popova je u razgovoru za Danas naglasila da dometi samita mogu biti čak veći nego i neki prethodni ali da se glavni pomaci neće odnositi na Srbiju.

Prema mišljenju naše sagovornice, samit nije mesto za donošenje odluka poput otvaranja klastera za Severnu Makedoniju ili Albaniju, ali jeste pogodno mesto za prenošenje važnih poruka i eventualno dobrih vesti.

„Očekujem ponovljen naglasak na neophodnosti postojanja jasne politike u vezi sa ukrajinskom krizom praćenom odgovarajućim merama odnosno usklađivanje sa spoljnopolitičkim deklaracijama i restriktivnim merama EU. Migracije, vladavina prava i stabilnost u regionu su takođe vrlo važne teme koje očekujem da budu zastupljene, ali ono što nama tradicionalno zaokuplja pažnju jeste da li će se ponoviti „evropska perspektiva“ i da li će se pomenuti reč „članstvo“, mada pokazalo se da izostanak takvih termina nije krah procesa proširenja“, ukazuje Popova.

Nakon nekoliko dana premišljanja, predsednik Republike na kraju je odlučio da će Srbija prisustvovati samitu u Tirani rekavši da će svakako biti neke koristi od njegovog odlaska u Tiranu a da bi u suprotnom bile veće štete po Srbiju.

S tim u vezi, Popova ističe da je premišljanje bila poruka Evropskoj uniji i neki vid protesta.
„Tom najavom se još jednom želela skrenuti pažnja Uniji da treba da insistira da Priština poštuje sporazume i dogovore i poruka je svakako primljena, međutim, odgovor u smislu pojačanih pritisaka na Prištinu ne treba očekivati“, smatra Popova i dodaje da „neučešće nije bilo opcija“ već da je cilj bio postizanje poena odnosno uverenja da je Srbija važan partner za EU.

Tokom razgovora Popova se osvrnula i na proces proširenja i izmenu osnivačkih ugovora.

„Naravno da politika proširenja postoji, ali nisam saglasna sa onima koji ovu politiku ocenjuju kao najuspešniju politiku EU. Ova politika je specifična i za nju je vrlo važna posvećenost obe strane, i Unije i kandidata“.

Pored volje i posvećenosti, Popova ističe da je da je jako važno razumeti da postoje oscilacije u pogledu važnosti proširenja na agendi EU kao i da Unija ima svoje interese i da se oni, kao i prioriteti unutrašnje politike vremenom menjaju.

Prema mišljenju naše sagovornice, u prilog proširenja na Zapadni Balkan ne idu broj članica EU, njihovi pojedinačni interesi i krize koje se nižu jedna za drugom, međutim „krize su prilika da se udahne novi elan i pronađu kreativna rešenja“.

Upitana da prokomentariše sve češće pozive za promenu osnivačkog ugovora Popova ističe da proces izmene redovnim postupkom može trajati mesecima ili godinama i sve i da se postupak pokrene ne može se očekivati da ugovor bude izmenjen u skorije vreme.

„Potrebu za izmenom ugovora ne možemo ocenjivati iz jednog ugla. Moje mišljenje je da Unija treba da reguliše neke mehanizme u oblasti ekonomskih politika, a kovid je pokazao i da je potrebno regulisati i zdravstvenu politiku na nadnacionalnom nivou, makar u meri koja bi omogućila kvalitetniji odgovor na slične izazove u budućnosti“, navodi ona.

Kada se radi o izmeni ugovora iz perspektive Srbije, dodaje da bi promena bila dobra ukoliko bi uvela kvalifikovano odlučivanje u pitanjima politike proširenja za koje je sada rezervisana jednoglasnosti.

Međutim, Popova ističe da ukoliko bi se usvojile sve izmene na koje pozivaju Evropski parlament i komisija, za Srbiju bi to verovatno značilo dodatno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim u procesu pristupanja.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.