Jugoslovenske firme gradile porušene brane koje su izazvale katastrofu u Libiji

Takođe, lokacija samo kilometar iznad grada nije bila adekvatna za ovakav arhitektonski poduhvat.

Grad Darna u prošlosti je često doživljavao poplave i zato je vlada odlučila da izgradi brane kako bi ga zaštitila.

Velike poplave oštetile su grad na ušću 1941., 1959. i 1968. godine, a one iz 1950-ih bile su najrazornije.

Šezdesetih godina prošlog veka nastala je studija koja je predložila izgradnju brana, čija je realizacija počela vrlo brzo.

Poplave 1986. godine savladane su novim branama i voda nije stigla do grada.

Gornja brana je imala kapacitet od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara vode.

Nekadašnja jugoslovenska, a sada srpska kompanija Hidrotehnika-Hidroenergetika na svom sajtu navodi da je između 1973. i 1977. godine izgradila dve brane i veliki broj objekata poput tunela, crpnih stanica i rezervoara u regionu Darne, piše Klix.

Sve je trebalo da posluži za navodnjavanje i vodosnabdevanje grada i okolnih sela, kao i za sprečavanje poplava.

Zamenik predsednika opštine Darna priznao je da brane nisu održavane od 2002. godine.

Bes javnosti podgrevale su tvrdnje na društvenim mrežama da su sredstva namenjena za održavanje brane preusmerena u druge svrhe.

Ekspert za brane Muhamed Ahmad kritikovao je u libijskim medijima „bezbednosni haos i sporost libijskih vlasti” u vezi sa merama bezbednosti.

Prema ekspertima, najverovatniji scenario proboja brane je postepeno rušenje prvo gornje, a zatim i donje brane.

Ekstremne padavine i način na koji je brana izgrađena doprineli su katastrofi.

Libijske brane su napravljene od materijala dostupnih u regionu, odnosno gline i kamenja.

Prema rečima Dragana Savića, stručnjaka sa kojim je razgovarao Bi-Bi-Si, ova vrsta nasipa se ne izliva, ali se posle nasipa, za razliku od betonskih nasipa, često urušava.