Jun 2020. deli mesto najtoplijeg meseca sa junom 2019, zabrinjavajuća vrućina u Sibiru

„Jun 2020. je na istom nivou kao jun 2019. najtopliji mesec jun od početka vođenja podataka, i topliji je 0,53 stepena Celzijusa iznad proseka za period 1981-2010“, navela je ta evropska agencija u saopštenju, dodajući podatak da je bio rekordno topao i maj ove godine.

Međutim „izuzetna vrućina “ u arktičkom delu Sibira privlači pažnju Kopernikusa. Prosečna temperatura tamo je dostigla do 10 stepeni Celzijusa iznad normalnih sezonskih temperatura za mesec jun.

Tako je 20. juna, temperatura od 37 stepeni Celzijusa tokom jednog sata zabeležena u istočnom Sibiru, što je rekord unutar arktičkog kruga, navodi Kopernikus.

Istog dana u istom regionu stanica u ruskom gradu Verhojansku zabeležila je vrhunac od 38 stepeni Celzijusa, moguće rekordna toplota za Arktik koju proverava Svetska meteorološka organizacija.

Kopernikus navodi da su te „izuzetne“ temperature vezane za uzajamno delovanje različitih faktora, kao što je sistem vetrova i posebno slab snežni pokrivač.

Izuzev juna agencija ukazuje na period od više uzastopnih meseci posebno visokih temperatura u nekim regionima Sibira od decembra.

„Ono što je zabrinjavajuće je da se Arktik zagreva brže od ostatka sveta,“ rekao je Karlo Buontempo, direktor evropske službe.

„To da zapadni Sibir beleži više temperature od normale tokom tako dugog perioda u zimu i na proleće je neuobičajeno, i izuzetne visoke temperature u arktičkom Sibiru u junu su isto toliko zabrinjavajuće“, rekao je on.

Agencija je takođe konstatovala rast broja požara i njihovog intenziteta na krajnjem severoistoku Sibira, i u manjoj meri na Aljasci i kanadskom Jukonu.

Stručnjak Mark Parington rekao je da je izuzetno sa požarima na Sibiru sličnost sa prošlom godinom u isto vreme po pitanju pogođenog regiona i obima.

Prema Kopernikosu ti požari već su izazvali emisiju 59 megatona ugljendioksida u atmosferu, u odnosu na 53 megatona u junu 2019. godine. Prošla godina je već bila izuzetna, naglasio je Parington i izrazio bojazan da će biti „intenzivne“ aktivnosti u narednim nedeljama zbog visokih temperatura i manje vlažnog tla od normale.

Zbog klimatskog zagrevanja planeta je već dobila preko jedan stepen Celzijusa više u odnosu na preindustrijsku eru, što je dovelo do umnnožavanje ekstremnih meteoroloških događaja kao što su vrućine, suše ili poplave.

Prošla 2019. godina bila je druga najtoplija na svetu, posle 2016. godine i stručnjaci očekuju da će prosečna temperatura u svetu zabeležiti novi rekord u narednom petogodišnjem periodu od 2020. do 2024.