Foto: Bojan CvejićHrvatska je jedna od 19 zemalja EU koje je Evropska komisija upozorila zbog toga što još nisu u nacionalno zakonodavstvo prenele direktivu čiji je cilj smanjenje troškova izgradnje širopojasne mreže interneta za 30 odsto, piše Jutarnji list.
Komisija je u martu 2013. godine predložila niz mera sa ciljem da se troškovi uspostave komunikacionih mreža velike brzine smanje za 30 odsto. Građevinski radovi, poput kopanja kanala za polaganje kablova čine, i do 80 odsto troškova izgradnje infrastukture za superbrzi internet.
Sve države članice trebalo je do 1. januara 2016. godine da unesu direktivu u nacionalno zakonodavstvo, a 19 država koje to nisu učinile dobile su poslednje upozorenje. To su Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Slovačka, Slovenija i Velika Britanija.
One sada imaju rok od dva meseca u kojem treba da obaveste Komisiju o merama koje su preduzele za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU. U protivnom, Komisija može odlučiti da ih, u skladu sa pravilima EU o povredama propisa, uputi Sudu EU, kao i da predloži novčane kazne.
Pravila, između ostalog, podrazumevaju da do 2025. godine škole, univerziteti, istraživački centri, saobraćajna čvorišta, bolnice i uprave, preduzeća koja se oslanjaju na digitalne tehnologije treba da imaju pristup vrlo visokoj, gigabitnoj povezivosti, koja korisnicima omogućava preuzimanje jednog gigabita podataka u sekundi.
Svim evropskim domaćinstvima, u ruralnim ili gradskim područjima, trebalo bi da bude dostupna povezivost sa brzinom preuzimanja od najmanje 100 megabita po sekundi sa mogućnošću prelaska na Gbps, a sva gradska područja, veće saobraćajnice i železničke linije trebalo bi da imaju neprekinutu pokrivenost za 5G, petu generaciju sistema bežične komunikacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
