Foto: EPA-EFE/JEROME FAVREBilo je to poput epizode špijunskog trilera „The Bureau“. Visokopozicionirani francuski obaveštajac poznat samo kao „Henri M“ poslan je u Peking, gde se zaljubio u veleposlanikovu prevoditeljicu te je neprijateljima počeo slati korisne obaveštajne informacije koje su bile klasificirane kao tajna.
Nedugo nakon toga opozvan je, vratio se u Francusku, te je 2020. osuđen na osam godina zatvora zbog odavanja informacija stranoj državi.
Pritom, kako javlja Financial Times, zločin je počinjen pre gotovo dve decenije. Njegov kolega Pierre-Mare H, koji je u Kini radio do 2017., dobio je 12 godina zatvora, piše Jutarnji.hr.
Drastične kazne deo su francuske odluke da se ekstenzivnim suđenjem otkriju zlodela, ali ista reflektira i rastući evropski strah da kineske špijunske i kontraobavještajne službe predstavljaju sve veću pretnju Evropi, veću i od one koja stiže iz Rusije.
„Kineski obavještajci nisu ništa manje opasni. Štaviše, njihove špijunske operacije sada su i bolje nego ruske“, potvrdio je bivši visoki dužnosnik američke CIA-e za Europu.
Financial Times ističe kako je Kina već čuvena po svojim naprednim sajber napadima, poput napada na Microsoft 2021. kada je ugroženo 30.000 organizacija diljem sveta, a dokazano je da je napad izvela grupa pod pokroviteljstvom službenog Pekinga. Kina je, naravno, odbacila te optužbe. No, i način prikupljanja podataka direktnim ljudskim djelovanjem na terenu (HUMINT) sve je napredniji, što je na Zapadu protumačeno kao znak za uzbunu.
„Rusi se bave špijunažom još od pre Sovjetskog Saveza, vole to“, kaže bivši šef britanske obaveštajne agencije MI6 Aleks Jandžer, ukazujući da Kinezi imaju slabije softverske mogućnosti kada je veštačka inteligencija u pitanju, ali se opasno približavaju ruskom znanju.
Šef MI5 Ken Mekalum kaže da Komunistička partija Kine mnogo ulaže u razvoj špijunaže.
Mi ovde ne vičemo „vuk, vuk!“, ovo je ozbiljna bezbednosna pretnja“, zaključuje on.
Drugi obaveštajac kaže da kineska špijunaža nije slična ruskoj i veoma je teško reći ko je, a ko nije agent. Na primer, ruski špijuni su uglavnom fokusirani na visoke zvaničnike i razvili su brojne obaveštajne veštine kao što je razbijanje kodiranih informacija kako bi saznali određene informacije. Međutim, Kinezi svoj sistem špijunaže razvijaju mnogo šire, pa se bave i političkim uticajem, lobiranjem ili postavljanjem komercijalnih oglasa koji menjaju javno mnjenje ili prikupljaju tehnološke informacije. Kineska varijanta uključuje „pristup celog društva“.
„Rusi katkad mogu biti nespretni i arogantni, a kineski obaveštajci izbegavaju svaku mogućnost skandala jer žele očuvati ugled „dobrih bilateralnih odnosa“, kaže američki obaveštajac, dodavši kako se radi o potpuno novoj paradigmi u međunarodnim obaveštajnim operacijama. Takve taktike nekad mogu zakazati, pa je mogće da nekoliko istih obavještajaca nadzire istu metu, ali uprkos nekim greškama i dalje su vrlo učinkoviti. Tako jedna procena govori da se šteta od industrijske špijunaže koju provodi Kina prema američkim firmama ceni na oko 600 milijardi dolara godišnje, a EU smatra da su te operacije EU koštale 50 milijardi dolara godišnje, ali i gubitak više od 670 hiljada radnih mesta.
„Učinkovitost je jako bitna za kineske obaveštajce“, kaže Nigel Inkster, također bivši direktor MI6 i strateg međunarodnih odnosa.
FT ističe kako je Evropa dosad protjerala više od 600 ruskih diplomata i obaveštajaca od početka invazije na Ukrajinu. No, slična situacija s Pekingom mogla bi biti značajno zahtevnija jer će biti jako teško utvrditi identitet svih mnogobrojnih obaveštajaca.
Dužnosnik FBI-a izjavio je kako je apsolutno nevjerojatan trud Kine kojeg ulažu u ovakve operacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
