Jutarnji list: Svi pričaju o Ukrajini, a na drugom kraju sveta preti najveći od svih ratova

Iz Indo-Pacifika, regiona gde Kina uporno pokušava da nametne svoju dominaciju i izvrši svoju pomorsku ekspanziju, stižu vesti o novim vojnim manevrima Pekinga i Vašingtona. U subotu je, kako je izvestio Njuzvik, Kina rasporedila brodove obalske straže u vodama u krugu od 60 kilometara od obale najzapadnije filipinske provincije Palavan, preneo je Jutarnji list.

Filipini su već dugo u teritorijalnom sporu sa Pekingom u Južnom kineskom moru. Iako se ranije spor odnosio uglavnom na nekoliko grebena, kineska obalska straža već više od mesec dana patrolira samo nekoliko desetina kilometara od provincije Zambales u blizini najmnogoljudnijeg filipinskog ostrva Luzon, gde se nalazi glavni grad Manila.

Manila gleda na trenutne patrole Pekinga kao na nezakonitu tvrdnju svoje jurisdikcije daleko od kineskih voda. Kina, pak, tvrdi da ima suverenitet nad velikim delom Južnog kineskog mora, navodeći kao argument istorijska prava, uprkos odluci međunarodnog arbitražnog suda 2016. godine koji je te tvrdnje Pekinga odbacio, podseća američki list.

Podaci o praćenju brodova koje je u nedelju podelio Rej Pauel, direktor SeaLight platforme za analizu i praćenje pomorskog saobraćaja na Univerzitetu Stenford, pokazali su da su brodovi kineske obalske straže napustili Skarboro Šol, sporni greben na koji je Kina polagala pravo od susedne zemlje nakon tenzija 2012. godine — i otplovili na jug do 35 nautičkih milja od kuće Palaipelaga, milion ljudi.

Kineski brodovi su se nalazili u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) Filipina, oblasti koja se proteže 200 nautičkih milja od njene obale, gde Manila ima ekskluzivno pravo da istražuje i eksploatiše prirodne resurse prema Konvenciji UN o pravu mora (UNCLOS).

Pomorski manevri u blizini Japana i Filipina

Pauel je kinesko raspoređivanje nazvao „pokazom sile“, pozivajući se na analizu SeaLight-a iz 2023. „Nametljive patrole su ključni deo kineske taktike ’sive zone’, sa ciljem da se uspostavi stalno prisustvo i postepeno normalizuje kineska jurisdikcija nad oblastima koje su dodeljene njenim susedima prema međunarodnom pravu“, rekao je on.

Taktike sive zone odnose se na akcije koje se koriste za sticanje strateške prednosti bez pokretanja punog vojnog odgovora. Iako je stranim brodovima dozvoljeno da prolaze kroz IEZ u skladu sa pravilima o slobodi plovidbe, Filipini su protestovali protiv kineskih pomorskih snaga zbog nezakonitog potvrđivanja jurisdikcije, kao i zbog kineske izgradnje veštačkih ostrva u okviru svoje EEZ.

„Filipinska obalska straža ostaje nepokolebljiva u svojoj posvećenosti da potvrdi nacionalni suverenitet, suverena prava i pomorsku jurisdikciju u Zapadnom Filipinskom moru u skladu sa UNCLOS-om, Zakonom o filipinskim pomorskim zonama i Arbitražnom presudom iz 2016.“, napisao je portparol filipinske obalske straže Džej Tariela na mreži „X“, vezano uz kineske patrole kod pokrajine Zambales.

Kina i Filipini su ojačali svoje pozicije u sporu u Južnom kineskom moru. U međuvremenu, Manila napreduje sa svojim programom vojne modernizacije vrednim 35 milijardi dolara, uključujući pomorske brodove iz Južne Koreje, i razmatra kupovinu nekoliko podmornica. Tenzijama doprinosi i raketni sistem srednjeg dometa američke vojske, koji je raspoređen na filipinskom tlu od prošlog aprila. Kina je nazvala postavljanje sistema „veoma opasnim potezom“.

U međuvremenu, SAD su u četvrtak saopštile da će njihov najnoviji amfibijski ratni brod, koji može da nosi stelt borbene avione, biti stacioniran u Japanu. Japan je potpisnik američkog bezbednosnog sporazuma koji definiše prvi ostrvski lanac odvraćanja sa Tajvanom i Filipinima – prema konceptu odbrane SAD – čija je svrha ograničavanje sposobnosti kineskih snaga u slučaju rata u saradnji sa savezničkim zemljama i prijateljskim teritorijama u zapadnom Tihom okeanu.

Pentagon je ranije stacionirao avione, brodove i vojne jedinice u Japanu, uključujući amfibijski jurišni brod USS America, a najava njegove zamene usledila je nakon što je kineska vojska prošlog decembra lansirala svoj prvi amfibijski jurišni brod nove generacije.

Američka Pacifička flota saopštila je da će USS Tripoli, sestrinski i drugi amfibijski jurišni brod klase Amerika – pušten u rad u julu 2020. – napustiti svoju matičnu luku u San Dijegu u Kaliforniji i biti raspoređen u luku Sasebo, Japan – koja se nalazi istočno od Kine preko Istočnog kineskog mora – umesto USS America. Nije jasno kada će „planirana rotacija snaga“ biti realizovana, prenosi Njuzvik.

Rotacija ratnih brodova odražava tenzije u bezbednosnom okruženju u indo-pacifičkom regionu, gde američka mornarica mora da rasporedi najsposobnije brodove kako bi ojačala nacionalnu bezbednost SAD i poboljšala svoju sposobnost da zaštiti strateške interese, navodi se u saopštenju.

Ovo bi bila treća velika rotacija američkih ratnih brodova u Indo-pacifičkom regionu od prošlog novembra, kada se nosač aviona USS Džordž Vašington vratio u svoju japansku matičnu luku Jokosuku i brza jurišna podmornica USS Minesota raspoređena na Guam.

Novo „iskrenje“ oko Tajvana

„Održavanje sposobnosti naprednih pomorskih snaga sa najnaprednijim brodovima podržava posvećenost Sjedinjenih Država odbrani Japana i bezbednosti i stabilnosti vitalnog indo-pacifičkog regiona“, navodi se u saopštenju američke Pacifičke flote. Američka mornarica će, kako prenosi Njuzvik, nastaviti da raspoređuje svoje najnaprednije ratne brodove u zapadnom Tihom okeanu, gde je Kina proširila svoj pomorski domet i prisustvo daleko od svojih obala.

Kako podseća američki list, između Vašingtona i Pekinga nedavno su ponovo planule „varnice” nad Tajvanom. Naime, Stejt department je prošle nedelje iz svog informativnog biltena o odnosima sa Tajvanom uklonio formulaciju o protivljenju SAD nezavisnosti Tajvana, koji Peking tvrdi kao kinesku teritoriju – koja glasi „ne podržavamo nezavisnost Tajvana“. Nije jasno zašto je formulacija uklonjena ili da li je taj potez povezan sa promenom politike koju je naredila administracija predsednika Donalda Trampa.

Tajvanom, zvanično Republikom Kinom, vlada nezavisna vlada iz Pekinga od kada su se snage poražene u građanskom ratu od strane komunističkih snaga Mao Cedunga povukle na ostrvo. Tajvan nikada nije proglasio nezavisnost – potez koji bi naterao Kinu da zapreti ratom – ali funkcioniše kao suverena država sa sopstvenom demokratskom vladom, vojskom i definisanom teritorijom.

Kao uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa, Peking zahteva od zemalja da priznaju princip „Jedne Kine” i prekinu zvanične veze sa Tajvanom. Više od četiri decenije, SAD takođe vode politiku „jedne Kine“, priznajući – ali ne podržavajući – zahtev Kine na ostrvo od 23 miliona ljudi i ne izražavajući de jure podršku nezavisnosti Tajvana.

Tokom redovnog brifinga kineskog ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak, portparol Guo Đakun rekao je da je Stejt department „ozbiljno nazadovao“, prekršio međunarodno pravo i prekršio trajne sporazume sa Pekingom. „Ovo je još jedan primer da se SAD drže svoje pogrešne politike korišćenja Tajvana da obuzdaju Kinu“, dodao je on, pozivajući SAD da „odmah isprave svoja pogrešna dela“.

Takođe je zahtevao da Vašington „prestane da unapređuje svoje suštinske odnose sa Tajvanom, da prestane da pomaže Tajvanu da proširi takozvani međunarodni prostor, da prestane da podstiče i podržava „nezavisnost Tajvana“ i izbegne dalju ozbiljnu štetu kinesko-američkim odnosima i miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu”.

Tajvanski predsednik Laj Čing-te rekao je da nema potrebe za proglašenjem nezavisnosti jer je ostrvo već nezavisna nacija. Iako SAD zvanično ne priznaju nezavisnost Tajvana, Vašington je i dalje njegov najveći pobornik i snabdevač oružjem.

U subotu se američki državni sekretar Marko Rubio sastao sa svojim japanskim i južnokorejskim kolegama u Minhenu. U zajedničkoj izjavi, ova trojka je istakla važnost mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i usprotivila se „svakim pokušajima da se jednostrano iznude ili iznude promene statusa kvo“. Takođe, prvi put su najviši diplomati ove tri zemlje pozvali na značajnije učešće Tajvana u međunarodnim organizacijama.

„Kao i obično, informativni list je ažuriran kako bi se javnost obavestila o našim nezvaničnim odnosima sa Tajvanom“, rekao je portparol Stejt departmenta za Nevsveek. On je dodao da Sjedinjene Države ostaju privržene svojoj politici „jedne Kine“.

„Politika SAD je vođena Zakonom o odnosima na Tajvanu, tri zajednička saopštenja SAD i Kine i šest garancija Tajvanu. Sjedinjene Države su posvećene očuvanju mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu… Sjedinjene Države i Tajvan imaju snažne nezvanične odnose. Delimo slične vrednosti, duboke komercijalne i ekonomske veze, i zaključio je jake ljude“, zaključio je on.

Kina je poslednjih godina pojačala vojni, ekonomski i diplomatski pritisak da dodatno izoluje i vrši pritisak na Tajvan. Zvaničnici američke odbrane i obaveštajnih službi ranije su upozorili da je kineski predsednik Si Đinping naredio svojoj vojsci da bude sposobna da napadne ostrvo do 2027. godine.