Jutarnji: U četvrtak je „Dan D“ – biće donete dve odluke koje bi mogle da odrede budućnost Evrope

U četvrtak će, naime, Evropska centralna banka (ECB) doneti odluku o prvom dizanju referentnih kamatnih stopa nakon dugog niza godina, što bi trebalo da utiče na smirivanje inflacije, a istog će dana postati jasno hoće li ruski predsednik Vladimir Putin pustiti gas kroz Severni tok 1, koji je trenutno zatvoren zbog održavanja.

Uznemirenost je pojačala informacija da je Gazprom još prošle nedelje poslao pismo korisnicima Severnog toka 1 da ne može da garantuje redovnu isporuku zbog vanrednih okolnosti, piše Jutarnji.

Ostane li gasovod zatvoren nakon 21. jula, to bi prvenstveno snažno pogodilo nemačku ekonomiju, koja se uveliko snabdeva iz tog izvora i bila bi prinuđena na redukcije, a onda bi se to u talasima prelilo na sve ostale, pa i Hrvatsku, uzrokujući ozbiljan ekonomski pad.

Kao da ključnih događaja ne manjka, moguća je i nova politička kriza u Italiji (koju bi potom u jesen mogla slediti dužnička kriza jer se javni dug Italije popeo iznad 150 odsto BDP-a), a uzdrmani premijer koalicione vlade Mario Dragi u sredu se obraća parlamentu.

„Imamo pandemiju, imamo rat, imamo inflaciju, imamo energetsku krizu“, tako jedan od stručnjaka s rimskog univerziteta LUISS opisuje za Skaj Njuz tešku situaciju u kojoj se Italija i EU nalaze te bi zbog toga bilo važno da Dragi ne padne.

Vladu je doveo u pitanje Pokret 5 zvezdica, nezadovoljan pomoći koju država pruža porodicama koje su ugrožene rastom cena energenata i hrane.

Dok se s napetošću čeka četvrtak i odluka o kamatnim stopama u evrozoni, Fajnenšel Tajms podseća da ih je poslednji put ECB podizala 2011. godine, a samo nekoliko meseci kasnije je morala menjati smer jer je evrozona upala u dužničku krizu. Panika na tržištu se počela smirivati tek nakon što je Mario Dragi (koji je tada bio predsednik ECB) objavio kako će „učiniti što god je potrebno“ kako bi spasio evro.

Kako piše britanski dnevnik, i sada se javljaju strahovi da bi mogao da sledi sličan krizni scenario. Ipak, valja napomenuti da će vest o novim kamatnim stopama u četvrtak biti objavljena paralelno s novim planom kupovine obveznica, za šta se ECB nada da će prevenirati drmanje evrozone.

Rizike s kojima smo suočeni ovako za FT objašnjava stručnjakinja Maria Demercis iz jednog briselskog think-tanka: evrozona bi zbog energetske krize mogla završiti u recesiji, a istovremeno će ECB morati da nastavi da diže kamatne stope ako inflacija ne bude padala.

„To je skoro pa nemoguća situacija“, ocenjuje ona.

Inače, Lagard je najavila da će dizanje kamata ići postepeno, počevši s 0,25 postotnih bodova, a uslediće veći rast u avgustu ako cene ostanu visoke, što je prilično oprezna politika u odnosu na onu koju aprovodi američka centralna banka (koja je već tri puta dizala kamatne stope), te je zbog toga u nekim krugovima zaradila snažne kritike.

Deo članova upravnog odbora ECB-a, posebno oni iz baltičkih zemalja gde je inflacija oko 20 odsto, zagovara da se već ovog četvrtka kamatne stope podignu više od najavljenog.

„To je kao antibiotik. Ne pomaže ti da ga uzmeš u avgustu ako si sada bolestan“, citira jednog od njih FT. Generalna ideja iza svega je jasna: novac poskupljuje, manje se troši, inflacija se izduvava, ali pritom se i spušta ekonomski rast.

Blumberg je objavio u utorak kako postoje naznake da ECB razmatra dizanje kamatnih stopa za 0,5 postotnih bodova u četvrtak, ali službenih najava o tome nema.

Valja podsetiti takođe da je prošle nedelje Evropska komisija objavila prognozu da bi inflacija u evrozoni ove godine mogla doseći rekordnih 7,6 posto, a na relativno visokom nivou od četiri odsto ostati i u narednoj godini, što je debelo iznad ECB-ovog cilja od dva odsto.

Ekonomski rast evrozone je prognoziran pak u 2022. na 2,6 odsto, a u narednoj godini na skromnih 1,4 odsto. Kad se govori o inflaciji, rast cene gasa je njen glavni pokretač, a rat u Ukrajini i sankcije Rusiji geopolitički kontekst koji nas je sve na neki način „zarobio“ nakon pandemije i krize koju je ona izazvala.