Južnokorejski predsednik najavio zvanično potpisivanje primirja u korejskom ratu

Govoreći u Kanberi tokom svoje četvorodnevne posete Australiji, on je naglasio i da je Severna Koreja kao uslov za to postavila okončanje „američkih neprijateljstava“.

“Nadamo se da će razgovori biti pokrenuti i uspešno sprovedni. Ulažemo sve naše napore u to”, rekao je Mun na konferenciji za novinare sa australijskim premijerom Skotom Morisonom, prenosi Gardijan.

On je dodao da smatra da je veoma važno da se okonča “nestabilno” primirje koje je na snazi gotovo sedam decenija, kao i da bi mirovna deklaracija mogla da poboljša izglede za proboj po pitanju severnokorejskog programa za razvoj nuklearnog oružja.

“To će pomoći da se otpočnu pregovori o denuklearizaciji i miru na Korejskom poluostrvu”, rekao je južnokorejski predsednik. Osim toga, Mun je izjavio da njegova vlada “ne razmatra” diplomatski bojkot Olimpijskih igara u Pekingu.

Ali, mnogi stručnjaci smatraju da je deklaracija o okončanju rata samo simbolična i da služi kao lično postignuće predsednika Muna pred kraj njegovog petogodišnjeg mandata.

“Administracija možda misli da bi pokretanje dijaloga o tome predstavljalo proboj ali bojim se da to nije realistično”, rekao je Du Hjeon Ča, analitičar u seulskom Asan institutu za političke studije za Ej-Bi-Si njuz.

Takođe, analitičari kažu da se Mun nada da će time što će poslati diplomatske izaslanike na Olimpijske igre u Pekingu uspeti da održi dobre odnose i sa Severnom Korejom i sa Kinom. Očekuje se da će najviši severnokorejski lideri, uključujući predsednika Kim Džong Una, prisustvovati Olimpijadi s obzirom na bliske veze Peking ai Pjongjanga.

S druge strane, pošto se nalazi u sred borbe za prevlast moći između SAD i Kine, Mun je izjavio da “pokušava da održi harmoničan odnos sa Kinom dok radi na izgradnji čvrstog savezništva sa SAD”.

“Južna Koreja se nalazi u veoma teškoj poziciji. Ne može da stavi sve svoje pologe u savez sa SAD zato što su veliki ulozi kada se radi o Kini. Vlada u Pekingu ima veliki uticaj na mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu i predstavlja snažnu podršku Pjongjangu”, rekao je bivši južnokorejski ambasador u Japanu Šin Kak Su za Ej-Bi-Si njuz.

Korejski rat je okončan u julu 1953. primirjem bez mirovnog sporazuma, što znači da su Severna i Južna Koreja tehnički i dalje u ratu. Mun, koji je poboljšanje odnosa sa Severnom Korejom postavio za jedan od glavnih zadataka svoje administracije, više puta je pozivao na zvanično okončanje sukoba.

Kada je to ponovio tokom svog govora na generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru, Kim Jo Džong, uticajna sestra severnokorejskog lidera, njegovu inicijativu je opisala kao “interesantnu i dobru ideju”, signalizirajući da je njena zemlja otvorena za razgovore, ali je i naglasila da do toga može doći samo ukoliko SAD prekinu “neprijateljsku politiku” prema Severnoj Koreji.

Vlada u Pjongjangu protivi se prisustvu američkih turpa u Južnoj Koreji, vojnim vežbama koje ove dve zemlje svake godine zajednički održavaju, kao i američkim sankcijama zbog severnokorejskog nuklearnog programa. S druge strane, SAD insistiraju na tome da Severna Koreja mora najpre da odustane od nuklearnog naoružanja da bi sankcije bile ukinute.

Najveći ugovor iz domena odbrane
Australijski premijer Skot Morison i južnokorejski predsednik Mun Džae In potpisali su juče sporazum o nabavci oružja vredan 720 miliona dolara. Prema sporazumu, južnokorejska kompanija “Hanvha” isporučiće 30 samohodnih haubica, 15 vozila za prevoz municije i radare za detektovanjene neprijateljske artiljerije.

Morison je izjavio da će zahvaljujući novom sporazumu biti otvoreno 300 radnih mesta u Australiji. Ovo je najveći ugovor iz domena odbrane koji je Australija sklopila sa nekom azijskom zemljom.

Mun se nalazi u četvorodnevnoj poseti Australiji povodom 60 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kanbere i Seula. Kako su saopštile administracije dve zemlje, Australija i Južna Koreja će tokom posete unaprediti svoje veze na nivo “sveoubuhvatnog strateškog partnerstva”.