Kinezi kažu da je njihova komunistička partija (KPK) počela kao mali čamac, silno se trudila da napreduje i postala je veliki brod. KPK je brojala nešto više od 50 članova prilikom osnivanja 1. jula 1921, u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, koja je tada imala preko 470 miliona stanovnika.
Kina je bila siromašna i bespomoćna, podvrgnuta stranoj invaziji i na ivici propasti.
KPK je danas najveća vladajuća partija u svetu sa blizu 89 miliona članova, više nego što najmnogoljudnija evropska država Nemačka ima stanovnika. NR Kina, proglašena 1949, postala je ključna sila u svetu.
Na svečanosti u Velikoj dvorani naroda u Pekingu 1. jula povodom proslave 95. godišnjice osnivanja KPK, generalni sekretar Komunističke partije Si Đinping je naveo njena tri glavna dostignuća – KPK je predvodila Kineze u revoluciji i nacionalnom oslobođenju 1930-ih i 1940-ih i proklamovanju NR Kine, u revolucionarnom uspostavljanju socijalističkog sistema i sprovela je „novu revoluciju“ reforme i otvaranja prema svetu.
Tri revolucije su preobrazile Kinu od seoskog društva koje je uvozilo čak i eksere i šibice, u drugu najmoćniju privredu u svetu, najveću trgovinsku naciju i zemlju sa najviše deviznih rezervi. Kina je je broj jedan u svetu kada se radi o proizvodnji 220 različitih industrijskih proizvoda i najveći trgovinski partner za preko 120 zemalja i regiona.
Gotovo 730 miliona Kineza je izbavljeno siromaštva, čime je taj fenomen smanjen u svetu za 70 odsto. Prosečan ukupan nacionalni prihod (GNI) je porastao na 7.880 dolara. Ukupan domaći proizvod (BDP) pokriva 15,5 odsto čovečanstva, doprinoseći sa 30 odsto ekonomskom rastu u svetu.
Tokom sedam decenija, a naročito od 1978. i početka reforme i otvaranja, u Kini su smanjene svakodnevne teškoće ljudi, a zemlja se otresla predstave o siromaštvu i zaostalosti, postavši najveće ekonomsko čudo na svetu.
U međuvremenu, kako navode analitičari u Pekingu, haos u Istočnoj Evropi i raspad Sovjetskog Saveza podstakli su mišljenje o propasti socijalističkog sistema. Danas u svetu postoji pet stvarnih socijalističkih država, uz Kinu to su Vijetnam, NDR Koreja, Laos i Kuba. I mada je Kina u poslednjih 40-ak godina imala vrtoglav, ali stabilan privredni rast, pojedini analitičari, naročito na Zapadu, pitaju se da li je kineski model održiv.
Drugi analitičari odgovaraju kako su kritičari KPK suočeni sa dve nedvosmislene činjenice. KPK je predvodila Kinu kroz njen istorijski, održivi razvoj i KPK je, posle 67 godina postojanja NR Kine, i dalje, nesporna vladajuća partija. Po takvima, dve činjenice nisu nepovezane.
Da bi kineski sistem funkcionisao, kvalitet zvaničnika KPK je od posebnog značaja. KPK izdvaja značajna sredstva za odabir, obuku, nadzor, procenu i promovisanje zvaničnika i, kada je neophodno, kažnjavanje, vraćanje na niži položaj ili izbacivanje iz partije.
Tokom više od jednog milenijuma kineske dinastije regrutovale su najbolje i najpametnije u javne službe, a taj sofisticiran i sistematičan proces je KPK usvojila i skrojila za savremeno doba. Obuka za političara, a pogotovo državnika je naporna i traje tokom čitave karijere pojedinca.
Pravila stila rada i ličnog ponašanja su sada stroža. Pravilnik u osam tačaka usmeren je protiv rasipništva i „praznog govora“, smanjuje birokratske procedure i sastanke. U trening kampanjama naglasak je na moralu, čvrstini, ličnoj disciplini i poštenju prilikom donošenja odluka.
Nema sumnje da će KPK biti suočena sa različitim izazovima. Društveni razvoj, poput kontrole zagađenja i zdravstvene zaštite, mora da zadovolji sve veća očekivanja. Uz to, raste pritisak javnosti za povećanje transparentnosti, osnaživanje principa ravnoteže i izgradnju institucija koje su samokorigujuće. Kako bi ispunila ove komplikovane i ponekad kontradiktorne ciljeve, KPK nastoji da uključi građane u proces rukovođenja i nadzor vlade, kroz društvene medije i javne ankete. Partijski vođa Si je izjavio da KPK mora biti rukovođena standardizovanim pravilima i nepristrasnim procedurama.
No, da bi ostala vladajuća partija, KPK ima veću obavezu da poveća životni standard i lično blagostanje, što podrazumeva sveobuhvatne reforme, stvarnu vladavinu zakona, transparentnost u rukovođenju i učešće javnosti u tome, povećanje demokratičnosti, sloboda i ljudskih prava.
KPK mora neprestano da sebe procenjuje i prilagođava, što je do sada bila njena snaga. Okolnosti se menjaju pa mora i politika. Samo sa takvim utemeljenošću u realnom okruženju – stalno nadzirana i menjana KPK može da gradi, do 100-godišnjice osnivanja KPK, umereno prosperitetno društvo i, dugoročno, do stoleća od proglašenja NR Kine, potpuno modernizovanu zemlju.
Hag presudio u korist Filipina
Hag – Kina nema pravnu osnovu za polaganje „istorijskih prava“ na ostrva u Južnom kineskom moru, zaključio je juče Stalni arbitražni sud u Hagu, u presudi o sporu između Filipina i Kine u vezi sa teritorijalnim pravima u Južnom kineskom moru, javlja Sputnjik pozivajući se na agenciju AFP. „Tribunal je zaključio da ne postoji pravna osnova da Kina polaže istorijska prava na morske oblasti u okviru takozvane linije devet crtica“, saopštio je sud. Sinhua je javila da Kina ne prihvata i ne priznaje odluku suda u Hagu. S. D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.