Kad brodovi plove okolo: Hoće li porasti cene?

Nekoliko brodarskih kompanija trenutno izbegava plovidbu kroz moreuz Bab el Mandeb na ulasku u Crveno more jer su jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, poslednjih nedelja više puta napadali brodove.

Svi brodovi na putu ka Sueckom kanalu moraju da prođu kroz ovaj moreuz. Bab el Madneb odvaja Arabijsko poluostrvo od Afrike i povezuje Crveno more sa Indijskim okeanom.

U fokusu napada Hutija su brodovi koji navodno imaju veze sa Izraelom.

Kao odgovor, SAD su krajem prošle godine formirale međunarodnu vojnu koaliciju Operation Prosperity Guardian (OPG) kako bi obezbedile transport u Crvenom moru.

U subotu (30. decembar) američka mornarica je potopila nekoliko čamaca pobunjenika koji su napali danski kontejnerski brod „Maersk Hangzhou“. Glavna brodarska kompanija Maersk obustavila je u nedelju sva putovanja preko Crvenog mora na 48 sati, ali sada razmatra da ponovo koristi rutu.

Troškovi za brodarske kompanije rastu

Ako brodovi ne idu kroz Suecki kanal, na putu od Dalekog istoka do Evrope, u tom slučaju moraju obići čitav afrički kontinent. A to je onda više od nedelju dana i otprilike 3.500 nautičkih milja (6.482 kilometra) puta.

Suecki kanal, koji povezuje Crveno more sa Mediteranom, je najkraći put između Evrope i Azije. Obično oko 12 odsto globalnog brodskog saobraćaja prolazi ovim plovnim putem.

Prema analitičarima, napadi pobunjenika su već značajno povećali troškove transporta robe. Ako se kriza otegne, mogle bi da porastu i cene koje potrošači moraju da plate za uvoznu robu.

„Ako uzmemo recimo povratno putovanje od Šangaja do Roterdama, skretanje preko Rta dobre nade povećava samo troškove goriva do milion dolara“, rekao je za DW Peter Sand, glavni analitičar kompanije Xenet za analizu tržišta sa sedištem u Kopenhagenu.

Ugrožene su isporuke nafte

Kroz Crveno more plovi oko devet odsto svih brodova koji prevoze naftu i gas. Na meti Hutija bili su i tankeri. Naftna kompanija Britiš petroleum je jedna od onih koje izbegavaju ovu rutu od sredine decembra.

„Vidimo da su ovde i sada pogođene isporuke energenata – bilo da se radi o nafti, uglju ili gasu – jednostavno zbog zime na severnoj hemisferi“, rekao je analitičar Sand. Ovo bi moglo imati efekat na cene energije.

Ehsan Koman, glavni analitičar za tržišta sirovina u velikoj japanskoj banci MUFG, ima drugačije mišljenje. On veruje da napadi pobunjenika neće trajni uticaj na cene energije. „Preusmeravanje brodova remeti lance snabdevanja, ali ne i proizvodnju“, rekao je on za Handelsblat.

Kontejnerske luke se suočavaju sa velikim izazovima

Kašnjenja u isporuci takođe utiču na kontejnerske luke širom Evrope, koje su obično veoma efikasne u rukovanju velikim brojem kontejnera, rekao je za DW Lars Jensen, izvršni direktor Vespucci Maritime, konsultantske kompanije sa sedištem u Danskoj.

„Recimo da imam luku koja obrađuje 50.000 kontejnera nedeljno. Ako ništa ne stigne nedelju dana, i sledeće nedelje mora da se obradi sto hiljada kontejnera, to može dovesti do preopterećenja“, kaže Jensen.

Kriza u Crvenom moru budi sećanja na mart 2021. odine. U to vreme, Suecki kanal je bio blokiran šest dana nakon što se nasukao kontejnerski brod Ever Given.

U tom trenutku, svet je ionako bio u lokdaunu zbog pandemije i lanci snabdevanja su već bili ozbiljno poremećeni.

Stotine brodova je nedeljama bilo zaglavljeno u Crvenom moru, a troškovi transporta kontejnera porasli su sa 2.000 dolara na 14.000 dolara po komadu. Roba iz Azije je dodatno kasnila mesecima.

SAD i saveznici jačaju pomorsku bezbednost

Ujedinjeno Kraljevstvo, Bahrein, Kanada, Francuska, Italija, Holandija, Norveška, Sejšeli i Španija sprovode zajedničke patrole u ​​južnom Crvenom moru i Adenskom zalivu.

Iako su američki i britanski ratni brodovi u toj oblasti počeli da Hutije gađaju raketama i bespilotnim letelicama, i napad na brod Maersk Hangzhou je sprečen, nejasno je da li će prisustvo veće pomorske snage biti dovoljno da se napadi u potpunosti zaustave.

Huti, koji kontrolišu velike delove Jemena, sebe vide kao deo „osovine otpora“ protiv Izraela. Pored radikalnog Hamasa, tu je i šiitski islamistički Hezbolah u Libanu, kojeg takođe podržava Iran.