Kad država blagostanja postane realnost

Pod vođstvom emira Šeika Sabaha Al-Ahmada Al-DŽabera Al-Sabaha Kuvajt je veoma napredovao u realizaciji razvojnih projekata koji tu državu treba da promovišu u globalno komercijalno i finansijsko čvorište. Kao glavni među tim projektima domaći mediji navode izgradnju Šeik Sabah Al-Ahmad grada, rezidencijalnog naselja za više od 95.000 stanovnika koje je „izniklo“ na močvarnom području i prvo je u Kuvajtu na otvorenom moru. Pažnju izaziva i Južni Motla grad, koji podrazumeva izgradnju 12 blokova sa modernim javnim servisima za 400.000 ljudi i trebalo bi da odigra ključnu ulogu u rešavanju stambene krize u Kuvajtu. U sektoru transporta treba pomenuti DŽaber most najistaknutiji deo saobraćajnice duge 37 kilometara preko Kuvajtskog zaliva koja će povezivati glavni grad u kome, inače, živi više od 90 odsto svih stanovnika države, sa njenim severnim delovima.

Projekat vredan više od tri milijarde dolara jedan je od najvećih i najvrednijih transportnih infrastrukturnih poduhvata u regionu i treba da reši velike saobraćajne gužve u glavnom gradu. U međuvremenu je delimično otvoren 17,7 kilometara duga saobraćajnica DŽarha. Na listi ambicioznih razvojnih projekata je i luka Mubarak Al-Kaber na Bubjan ostrvu, koja je deo šireg plana za preobražaj Kuvajta u vitalni međunarodni centar poslovanja i trgovine. Kad je reč o međunarodnim aerodromima oni će dobiti drugu putničku zgradu, u taj posao biće uloženo 1,3 milijarde kuvajtskih dinara (KD), ili 4,9 milijarde dolara, i moći da prime između 13 i 25 miliona putnika godišnje.
Kuvajt se može pohvaliti i respektabilnim rezervama nafte od oko 102 milijardi barela. Najavljenim proširenjem rafinerija Al-Ahmadi i Mina Abdulah biće stvoreni uslovi da se proizvodnja poveća na po 800.000 barela. U decembru 2018. trebalo bi da proradi rafinerija Al-Zur koja će proizvoditi 615.000 barela, od kojih će 225.000 biti čisto biogorivo.

Da je reč o državi blagostanja o tome svedoče i procene Međunarodnog monetarnog fonda prema kojima će ukupan bruto domaći proizvod u 2017, meren paritetom kupovne moći, premašiti 317 milijardi dolara, dok će dohodak po stanovniku iznositi 73.017 dolara (peti najviši u svetu). Nominalni BDP (kada se ne uračuna inflacija) procenjen je na oko 162 milijarde dolara, ili per kapita, 37.280 dolara. Ovako dobar bilans Kuvajt „duguje“ nafti. Ilustracije radi, u periodu između 2000. i 2014. godine koji su obeležile visoke cene nafte, značajno je povećan fiskalni suficit koji se kretao, u proseku, oko 17,8 odsto BDP-a.

S druge strane, pad cene nafte sa oko 100 dolara na oko 30 dolara po barelu, negativno je uticao na fiskalni i spoljnotrgovinski račun Kuvajta, koji se 2016, prvi put u prethodnih 17 godina, suočio sa fiskalnim deficitom. Fiskalni suficit od 2,4 odsto BDP-a, zabeležen u 2014, „istopio“ se pa je u fiskalnoj 2016/2017, registrovan deficit od 17,5 odsto BDP-a (u tekućoj fiskalnoj godini Kuvajt projektuje deficit od 28,9 milijardi dolara). Međutim, snažna aktivnost sektora izvan nafte održala je finansijski sektor zdravim. Pored toga, vlada Kuvajta raspolaže značajnim fiskalnim „kočnicama“, uključujući nizak bruto dug i devizne rezerve koje premašuju 400 odsto BDP-a. To omogućava državi da finansira fiskalni deficit, a da se pritom ne uzdrmaju makroekonomski temelji.

Kuvajt je obelodanio i novi razvojni plan oročen na 2035. godinu, koji bi trebalo da tu državu da preobrazi u regionalno i kulturno čvorište. Plan Novi Kuvajt, kroz 164 strateška razvojna programa, postavlja dugoročne razvojne prioritete koji pozicioniraju Kuvajt kao globalno čvorište za petrohemijsku industriju i povećanje stranih direktnih investicija za 300 odsto. Cilj je, takođe, da se u informacione tehnologije, usluge i obnovljivu energiju investira više od 400 miliona kuvajtskih dinara. Plan je baziran na sedam stubova u koje spadaju administracija, ekonomija, infrastruktura, životno okruženje, zdravstveni sistem, kadrovi i globalna pozicija.

Unapređenje saradnje sa Srbijom kao imperativ

– U saradnji sa Vladom Srbije nastojimo da unapredimo nivo privredne, investicione i kulturne saradnje kako bismo maksimalno iskoristili potencijal kojim raspolažemo. Na tome vredno radimo, a mnogo očekujemo i od sastanka Mešovite komisije za ekonomsku i tehničku saradnju. Podsetiću da je u januaru 2016. u Beogradu otvorena železnička stanica Prokop izgrađena uz kreditnu podršku Kuvajtskog fonda za razvoj. Te godine, saradnja između Kuvajta i Srbije krunisana je i puštanjem u rad dva mosta izgrađena u opštini Krupanj, koja je u poplavama 2014. godine pretrpela veliku štetu, izjavio je na proslavi nacionalnog praznika Kuvajta ambasador te države u Srbiji Jusuf Ahmad Abdulsamad.

NJeno visočanstvo NAFTA

Zahvaljujući ogromnim rezervama nafte, čija bi eksploatacija mogla da traje narednih 89 godina (rezerve gasa procenjene na više od 100 godina), Kuvajt je postao velikodušnu državu blagostanja za svoje žitelje. Budući da su među 4,4 miliona stanovnika 70 odsto strani državljani, statistički posmatrano, gotovo da ne postoji siromašan Kuvajćanin. Nafta čini 95 odsto izvoznih prihoda i zaslužna je za više od 60 odsto BDP-a. Zanimljiv je i podatak da je imovina Države Kuvajt u inostranstvu, uključujući Suvereni fond, procenjena na oko 600 milijardi dolara.