Nije uobičajeno da država, koja se našla pod pretnjama moćnijih suseda i koja je trgovinskom blokadom pretvorena u političko ostrvo, ekonomski napreduje.
Izveštaji međunarodnih organizacija, međutim, ukazuju na to da je Katar, godinu dana pošto su mu četiri države iz regiona nametnule sankcije, preokrenuo nabolje svoje finansijske izglede, jačajući geopolitički položaj. Katarska kriza označava kopnenu, vazdušnu i pomorsku blokadu koju su, pod optužbom za pomaganje međunarodnom terorizmu, Saudijska Arabija, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Egipt, nametnuli malom emiratu (prostire se na 11.581 kvadratnih kilometara) sa oko 2,7 miliona stanovnika. Cilj je da slabljenjem ekonomije najbogatije države na svetu (prosek dohotka po stanovniku 128.802 dolara), emirat bude primoran da prihvati niz zahteva. Između ostalog, da sledi spoljnu politiku pomenute četvorke, zatim da zatvori moćnu medijsku kuću Al-DŽaziru, kao i da prekine veze sa Iranom, zakletim neprijateljem nekih od država u regionu. Nasuprot tome, Katar je predvođen 37-godišnjim Šeikom Tamimom bin Hamadom Al Tanijem, odbio da ispuni bilo koji od zahteva i nastavio da prkosi pritisku G-4.
Na početku krize, koju su mnogi nazvali najvećom podelom u arapskom svetu posle Zalivskog rata (1990-1991), kada su Sjedinjene Američke Države proterale Irak iz okupiranog Kuvajta, u Kataru je nastala histerija. Stanovnici su pohrlili u supermarkete strahujući od nestašice hrane, akcije na berzi su pale, a stotine kamila uginule su pošto je Saudijska Arabija zatvorila granicu i uskratila pašu. Katarski uvoz je na početku blokade pao gotovo za 40 odsto. Danas su se brojke vratile u normalu pošto su vlasti najvećeg svetskog izvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG), odgovorile podupiranjem nacionalne privrede, domaćih banaka i valute novcem iz nacionalnog suverenog fonda „teškog“ 320 milijardi dolara. Mediji navode da se iz fonda odlilo oko 40 milijardi dolara, dok drugi izvori pominju cifru od 20 do 25 milijardi. Otvaranjem novih trgovinskih puteva Katar preinačuje linije snabdevanja, oslanjajući se sve više na Tursku, Iran i Oman. Dobro napreduje i realizacija plana izgradnje infrastrukture vrednog 200 milijardi dolara. Katar je počeo da razvija i najveće svetsko LNG polje, u vodama Zaliva, koje deli sa Iranom. Prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda bankarski sistem Katara oporavio se od početnog odliva kapitala. Uprkos padu prihoda od nafte, Katar je ostvario stopu rasta od 2,1 odsto u 2017, a ove godine se čekuje ekonomski rast od 2,6 odsto. Čak je i fiskalni deficit u 2017. smanjen sa 9,2 odsto BDP-a (u 2016. godini), na oko šest odsto.
Multinacionalna banka HSBC je, uoči godišnjice blokade, izvestila klijente da su devizne rezerve u Dohi porasle za 2,9 milijardi dolara dostigavši nivo od 17,7 milijardi. Snažnija pozicija je delimično podržana produženim poboljšanjem trgovinskog bilansa Katara. „Katarska ekonomija je propatila na nekoliko frontova jer su se nove logističke veze kratkoročno pokazale skupljim. Međutim, Katar je uspeo da preobrati krizu u novu šansu“, izjavio je Andreas Krig, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu. Mega projekti vredni više milijardi dolara vezani za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. se, prema oceni Kriga, realizuju nesmanjenom brzinom. Negativan uticaj blokade se osetio u sektorima nekretnina, gde su cene pale za 10 odsto i u turizma u kome je procenjen gubitak prihoda od 600 miliona dolara. Katar je jedna od zemalja koje najviše investiraju u svetu.
Za geografski malu zemlju, ima nesrazmerno veliki uticaj u svetu, u velikoj meri jer je kroz nacionalni suvereni fond investirao stotine milijardi energetskog bogatstva u kompanije i nekretnine u inostranstvu. Tako, u Londonu, nekadašnjoj kolonijalno metropoli i globalnom finansijskm centru, postoji Katarska četvrt. Doha sada želi da uzvrati usluge, pa radi na zakonu koji će dozvoliti puno strano vlasništvo kompanijama koje posluju u Kataru. Upućeni smatraju to mnogo većim korakom u odnosu na meru koju je nedavno predložila Saudijska Arabija. Ministarstvo ekonomije i trgovine Katara promoviše zakon koji obezbeđuje mnoge olakšice investitorima, uključujući izuzimanje od carinskih obaveza i mogućnost poštede od poreza na prihod. Vlada je nedavno predstavila i Drugu nacionalnu strategiju razvoja za period od 2018. do 2022. godine, usmerenu na dalji razvoj infrastrukture, kao i podršku preduzećima privatnog sektora. „Katar nema drugu opciju osim da diverzifikuje svoju ekonomiju. Da bismo to ostvarili, moramo stalno da radimo na povećanju efikasnosti i produktivnosti kako bismo poboljšali međunarodnu konkurentnost“, izjavio je ministar za planiranje razvoja i statistiku Saleh Mohamed Salem al-Nabit.
Procene MMF-a o rastu u 2018. godini
Država – Procenat
Katar – 2,6
Saudijska Arabija – 1,7
UAE – 2,0
Bahrein – 3,0
Egipat – 5,2
Kupovina oružja kao odgovor
Suprotstavljanje Katara blokadi obuhvata unosne sporazume o kupovini oružja. Još tokom 1990-tih, vlasti su radi obezbeđivanja stabilnosti uložile gotovo milijardu dolara za izgradnju vazduhoplovne baze Al Udeid, sedište štaba američke Centralne komande, iz koje dejstvuje britanska avijacija. Nedugo pošto su države okupljene u G-4 objavile blokadu, predsednik SAD Donald Tramp se pridružio i nazvao Katar finansijerom terorizma na visokom nivou. To je iznenadilo i Stejt department koji je radio na snižavanju tenzija među arapskim državama. Odmah potom SAD su potpisale sporazum o prodaji borbenih aviona Kataru vredan 12 milijardi dolara. U decembru 2017, Katar je objavio da će kupiti borbene avione i oklopna vozila od Francuske kao deo dogovora vrednog 12 milijardi evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
