Kada umiremo?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sjajan tekst !!!

2. Ljudi bi trebalo da imaju pravo da odlučuju o svom životu i smrti. Trebalo bi uvesti obavezu za sve starije od 21. godine da se izjasne po pitanju oživljavanja ili vremena nakon kojeg treba isključiti mašinu, o davanju organa i slično. Niko nema pravo na moje telo ako ne želim da budem donator, što sa mnom nije slučaj. Drugo, treba dozvoliti i osobama koje su lečene i izlečene od virusa koji se mogu lečiti, da doniraju organe. Primalac, npr. bubrega, odlučuje da će primiti organ pa potom lečiti od virusa i živeti normalno ostatak života ili raditi dijalizu dok ne umre, prerano.

3. Rastuća glad za ljudskim organima koji su potrebni za transplantaciju je pokretač izmene zakona. Možda će posle revizije zakona moždana smrt biti redefinisana, mrtav je svako ko ne ume da da politički korektne odgovore. Bogati i moćni su postali osorni, pomišljaju da oni zapravo imaju pravo na organe mladih ljudi iz siromašnih ili okupiranih zemalja. Užasava me saznanje da na istoku Evrope i na Bliskom istoku upravo deluju malobrojne ali specijalizovane američke koje tamo zbog rata nego zbog žetve organa. Žuta kuća je bila samo zagrevanje. Ali, kada ratovi minu, trebaće novi zakoni za civile. Pogrešno trepneš ili klikneš na tviteru, i ode bubreg, srce ili jetra.