Ramzan Kadirov koristi rat u Ukrajini za jačanje svoje vlasti u Čečeniji

Kako piše Gardijan, njegovi borci su bili deo prvog talasa napada na Ukrajinu, a zapadne obaveštajne službe tvrde da su elitni čečenski odredi regrutovani za neuspele pokušaje ubistava nekih od ključnih ukrajinskih lidera u prvih 48 sati invazije.

Kadirovljevi ljudi su bili i među snagama koje su izvele brutalnu opsadu Mariupolja. Kadirov je na društvene mreže postavio video snimak za koji tvrdi da je snimljen u jednom podzemnom bunkeru u Ukrajini, što mu je poslužilo kao korisna propaganda i svojevrstan vid preteće poruke ukrajinskom narodu.

Kadirov invazuju Ukrajine posmatra kao mogućnost da ojača vlast i ugled, dok slanje svojih boraca vidi kao dokaz odanosti Putinu, čije je pokroviteljstvo osnov za njegov autoritet.

“Postoje hiljade, možda i desetine hiljada Čečena koji ga mrze i zato Kadirov shvata da mu je, ako želi da preživi, potrebna podrška Rusije i Putina. Zbog toga on želi da pokaže da je apsolutno odan, da dokaže je koristan i da može da dođe i uradi veoma impresivne stvari”, rekao je za Gardijan Emil Solomon Aslan sa Instituta za političke studije na Karlovom univerzitetu u Pragu.

U prilog tome ide i podatak da Kadirov nastoji da privuče “dobrovoljce” tako što im je ponuđen bonus od oko 2.300 dolara ako se prijave i mesečna plata od hiljadu dolara, kao i dodatni novac za “uspešne operacije”.

Za Putina, čečenski lider nudi iskusne borce poznate po brutalnosti. “Kadirov ima dugogodišnje iskustvo u takozvanim ‘operacijama čišćenja’ (protiv civila) a njegovi borci su ujedno i psihološka alatka protiv Ukrajinaca koja podrazumeva implicitnu pretnju: ako se ne predate, možete da doživite istu sudbinu kao i gradovi u Gruziji i Čečeniji. Osim toga, starija generacija čečenskih boraca je učestvovala u odbrani Groznog, kada su se borili protiv Rusije. Zato ruski vojni komandanti smatraju da Kadirovljevi borci imaju veštine koje mogu da budu korisne u Ukrajini, naročito tokom borbi kao što je opsada Mariupolja”, kaže Aleksandar Kvakadze, saradnik u Guzijskoj fondaciji za strateške i međunarodne studije.

Mnogi Ukrajinci su na društvenim mrežama nedavno objavili da ih je razaranje Harkova, drugog najvećeg grada u Ukrajini, podsetilo je na prizore iz Groznog u Čečeniji koji su Rusi tokom rata 1990-tih sravnili sa zemljom pod izgovorom da se bore protiv čečenskih ekstremista.

Čečenija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1991, a ruske snage su izvele invaziju 1994, kada je počeo Prvi čečenski rat koji je trajao do 1996, a kulminirao je velikom bitkom za Grozni, uz žestoko bombardovanje grada. U drugom Čečenskom ratu 1999-2000, ruske snage su ponovo opkolile Grozni, a teške borbe su trajale nedeljama.

Smatra se da je upravo Putin po dolasku na vlast 1999. bio jedan od onih koji su odobrili bombardovanje i uništavanje Groznog, gde je poginulo gotovo 8.000 građana, iako je on kasnije izričito opovrgao bilo kakvo učešće ruskih redovnih snaga u tom napadu.