Kaja Kalas, nova šefica diplomatije EU: Žena od koje Rusija strepi

Jedna od velikih prednosti Kalasove je jasnoća njenih vrednosti i očigledno odsustvo sumnje sa kojom ih ona pretvara u politiku, piše Gardijan.

Ona zna šta misli i zna kako to da kaže, i može to da radi tečno na mnogim jezicima, uključujući francuski, engleski, finski, ruski i, naravno, estonski.

Prvi je evropski lider koji je stavljen na rusku poternicu.

Nije iznenađujuće što će neko njeno imenovanje, jasna izjava Rusiji, smatrati rizikom, posebno u vreme razdora oko Ukrajine.

Uloga visokog predstavnika nije samo zagovaranje, već i posredovanja unutar EU, i u ovom kontekstu neki tvrde da bi velika sigurnost i jasan stav Kalasove mogao postati problem.

„U nekim situacijama je divno imati nekoga ko vodi s fronta i može biti beskompromisni lider, ali visoki predstavnik je to – predstavnik“, rekao je jedan zapadni diplomata.

Visoki predstavnici bi trebalo da spoje suprotstavljene glasove 27 zemalja u jednu jedinstvenu poziciju, čak i ako to može biti naporno i frustrirajuće – kao što je Borelj otkrio u svojoj jasnoj želji da bude kritičniji prema izraelskom ratu u Gazi.

Ali njeni branioci kažu da je Kalas, dete koalicione politike, suptilnije nego što to sugeriše njena reputacija moskovskog čekića.

Ona je svesna da različite istorije i geografije utiču na poglede različitih zemalja. Ona možda nije toliko akademski kao Borelj, koji je u svom elementu u prostoriji za seminare o međunarodnim odnosima, ali je proždrljiv čitalac istorije, računajući profesore Timotija Snajdera i Timotija Gartona Eša kao prijatelje.

Ukrajina može biti glavni izazov za Evropu, što baltičke države previše dobro znaju. Ali Kalas zna da će morati da bude diplomata od 360 stepeni sposobna da razgovara o Bliskom istoku, Kini, Latinskoj Americi i Africi.

Nedavno, na mirovnom samitu u Ukrajini, ona je tvrdila da Estonija, kao zemlja koja je bila žrtva kolonijalnog ugnjetavanja, razume neke od motiva globalnog juga.

Dolazi iz male zemlje od 1,4 miliona stanovnika, kaže da je instinktivno spremna da čuje sve glasove za stolom.

Ona nije bila zagovornica većinskog glasanja u spoljnoj politici EU, promene koja bi mogla da ublaži potrebu da se udovolji stavovima Mađarske o Rusiji.

Estonija, koja se žestoko borila za svoju slobodu od Sovjetskog Saveza i da njen glas bude poštovan u Briselu, nema želju da preda vlast evropskim velikanima, tvrdi ona.

Liderka Reformske partije Estonije od 2018. Kalas je bila poslanica od 2011. do 2014. pre nego što je izabrana u Evropski parlament, gde se specijalizovala za tehnologiju i pravo konkurencije.

Vratila se u estonski parlament kao prva žena lider reformi pre nego što je izabrana za premijerku 2021.

Kalas priznaje da njena porodična istorija oblikuje njen pogled na Rusiju, kao i kod mnogih Estonaca.

Tokom sovjetske junske deportacije 1941. godine, njena majka Kirsti, stara šest meseci, deportovana je u Sibir sa svojom majkom i bakom.

Njima je dozvoljeno da se vrate u Estoniju tek 10 godina kasnije. Njena majka se udala za Siima Kalasa, koji je bio premijer Estonije od 2002. do 2003. i kao evropski komesar deceniju do 2014.

Kalas je bila na vlasti nešto više od godinu dana kada je Vladimir Putin započeo svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. Rat je nastavio da dominira tokom njenog mandata a njeni stavovi o Putinu i Rusiji podigli su joj globalnu reputaciju.

Kada su drugi, poput Emanuela Makrona, tvrdili da postoji šansa da se Putin odvrati od napada na Kijev, Kalas je, pod uticajem njenog čitanja istorije, bila uverena da je odvraćanje uzaludno.

Njen argument je da je Rusija revanšistička imperijalna sila i da slušati pretnje Moskve, ona insistira, znači prepustiti se strahu.

Ona se zalaže za okončanje rupa u sankcijama, više oružja, tribunale za ratne zločine, zaplenu ruske imovine, zabranu ulaska ruskih turista u EU: ceo paket.

Nedavno je proširila svoj koncept ruske pretnje i uključila upotrebu drugih razornih metoda, uključujući migraciju, dezinformacije i sabotaže.

Ona pre svega upozorava na posledice gubitka evropske volje.

„Postizanje mira ili primirja pod ruskim uslovima ne znači da će patnje prestati. Što je još gore, Putin će uvek želeti više i nijedna zemlja u Evropi tada neće biti bezbedna“, rekla je ona za Gardijan u nedavnom intervjuu.

Kalas nije samo retoričarka, ona dolazi sa praktičnim idejama, uključujući zajednički dug, da ubedi proizvođače oružja da grade fabrike.

Ali njena jasnoća – ili dogmatizam, u zavisnosti od toga kako to vidite – ima svoju cenu. Kalas je prva koja je priznala da je popularnija na međunarodnom nivou nego kod kuće, a njena odluka da poveća poreze kako bi povećala potrošnju na odbranu, anatema za liberalnu stranku, bila je oblik političkog samoubistva u zemlji.