Rat koji je obojio mapu planete: Kakav je odnos zemalja u svetu prema rusko-ukrajinskom sukobu?

Otkako je pre godinu dana počela ruska invazija na Ukrajinu, svet je uglavnom kategorisan u tri tabora – zemlje saveznice Ukrajine, one neutralne prema sukobu i nacije koje podržavaju Rusiju.

Dok su Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije pružile vojnu pomoć Ukrajini u ukupnom iznosu većem od 100 milijardi dolara, druge zemlje su odlučile da iznesu svoje stavove uvođenjem sankcija Rusiji ili glasanjem u Ujedinjenim nacijama.

Politički stav

Jedan od načina da saznate kakav je politički stav neke zemlje jeste da pogledate kako glasaju u UN.

Generalnu skupštinu UN (UNGA) čine 193 države članice i najreprezentativnije je telo te organizacije. Svaki član ima jednak glas prilikom odlučivanja o odlukama.

Rezolucije koje donosi Generalna skupština UN su neobavezujuće, što znači da nemaju pravnu snagu. Umesto toga, oni se vide kao izraz volje međunarodne zajednice o određenoj temi.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, UN su sazvale svoju prvu hitnu sednicu u poslednjih 25 godina. Skupština od 193 člana od tada je glasala o četiri odvojene rezolucije koje se bave različitim pitanjima u vezi sa Ukrajinom.

Zemlje koje su glasale za sve rezolucije (102 zemlje):

Napomena: Zvezdica (*) znači da je zemlja bila odsutna sa najmanje jednog glasanja.

Avganistan*, Albanija, Andora, Antigva i Barbuda, Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Benin*, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kanada, Čad, Čile, Kolumbija, Komori*, Kostarika, Hrvatska, Kipar, Češka Republika, DR Kongo, Danska, Džibuti*, Dominika*, Dominikanska Republika, Istočni Timor, Ekvador, Estonija, Savezne Države Mikronezije, Fidži, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Grenada, Gvatemala, Haiti, Mađarska, Island, Irska, Izrael , Italija, Obala Slonovače, Jamajka, Japan, Kiribati, Letonija, Liban*, Liberija, Libija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malavi, Malta, Maršalska ostrva, Mauritanija*, Mauricijus, Moldavija, Monako, Crna Gora, Maroko*, Mjanmar, Nauru, Holandija, Novi Zeland, Severna Makedonija, Norveška, Palau, Panama, Papua Nova Gvineja, Paragvaj, Peru, Filipini, Poljska, Portugal, Rumunija, Ruanda*, Sveta Lucija, Samoa, San Marino, Sao Tome i Principe*, Srbija , Sejšeli, Sijera Leone, Slovačka, Slovenija, Solomonska ostrva*, Somalija*, Južna Koreja, Š Španija, Švedska, Švajcarska, Bahami, Turska, Tuvalu, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države, Urugvaj, Zambija*.

Zemlje koje su glasale za ili bile uzdržane u najmanje jednoj rezoluciji (47 zemalja):

Angola, Bahrein, Bangladeš, Barbados, Belize, Butan, Bocvana, Brazil, Brunej, Kambodža, Zelenortska ostrva, Egipat, Gana, Gvineja Bisao*, Gvajana, Honduras, Indonezija, Irak, Jordan, Kenija, Kuvajt, Lesoto, Madagaskar, Malezija, Maldivi, Meksiko, Nepal, Niger, Nigerija, Oman, Katar, Sveti Kits i Nevis, Sveti Vinsent i Grenadini, Saudijska Arabija, Senegal, Singapur, Južni Sudan, Surinam, Tajland, Gambija, Togo*, Tonga, Trinidad i Tobago, Tunis, Ujedinjeni Arapski Emirati, Vanuatu, Jemen.

Zemlje koje su bile uzdržane u svim rezolucijama (16 zemalja):

Jermenija*, Kamerun*, Salvador*, Ekvatorijalna Gvineja*, Esvatini*, Gvineja*, Indija, Mongolija, Mozambik, Namibija, Pakistan, Južna Afrika, Šri Lanka, Sudan, Tanzanija, Uganda.

Zemlje koje su glasale protiv ili uzdržane u najmanje jednoj rezoluciji (19 zemalja):

Alžir, Bolivija, Burundi, Centralnoafrička Republika, Kuba, Eritreja, Etiopija*, Iran*, Kazahstan, Kirgistan, Laos, Mali, Nikaragva, Kina, Republika Kongo, Tadžikistan, Uzbekistan*, Vijetnam, Zimbabve.

Zemlje koje su glasale protiv svih rezolucija (4 zemlje):

Belorusija, Severna Koreja, Rusija, Sirija.

Zemlje koje nisu bile prisutne kada su izglasane sve rezolucije (4 zemlje):

Azerbejdžan, Burkina Faso, Turkmenistan, Venecuela.

Gabon je bio jedina zemlja koja je glasala za ili protiv rezolucije.

Hitna sednica 1 – Zahtevajte da Rusija povuče svoje vojne snage iz Ukrajine

Za: 141 | Protiv: 5 | Uzdržano: 35

2. marta 2022. 141 država glasala je za rezoluciju UN kojom se zahteva da Rusija „odmah, potpuno i bezuslovno“ povuče svoje vojne snage iz Ukrajine. Za usvajanje rezolucije bila je potrebna dvotrećinska većina.

Među 35 zemalja koje su bile uzdržane bile su Kina, Indija, Iran i Južna Afrika, dok je samo pet: Belorusija, Eritreja, Severna Koreja, Sirija i naravno Rusija glasalo protiv. Dvanaest zemalja, uključujući Venecuelu, koja je suspendovana na dve godine zbog neplaćanja duga UN, uzdržalo se od glasanja.

Hitna sednica 2 – Humanitarne posledice agresije na Ukrajinu

Za: 140 | Protiv: 5 | Uzdržano: 38

U drugoj rezoluciji usvojenoj 24. marta, skoro tri četvrtine Generalne skupštine UN glasalo je za traženje pristupa pomoći i zaštitu civila u Ukrajini i kritikovalo Rusiju zbog stvaranja „užasne“ humanitarne situacije.

Rezolucija, koju su izradili Ukrajina i njeni saveznici, dobila je 140 glasova „za“ i pet glasova „protiv“ istih zemalja: Belorusije, Eritreje, Severne Koreje, Rusije i Sirije, dok je 38 zemalja bilo uzdržano. Deset zemalja je odsustvovalo sa glasanja.

Hitna sednica 3 – Suspenzija Rusije iz Saveta UN za ljudska prava

Za: 93 | Protiv: 24 | Uzdržano: 58

Dana 7. aprila, rezolucija koju su sponzorisale SAD i kojom se Rusija suspenduje iz Saveta UN za ljudska prava (UNHCR) usvojena je sa 93 glasa za, 24 protiv i 58 uzdržanih. Za usvajanje rezolucije bila je potrebna dvotrećinska većina, isključujući uzdržane.

Rezolucija je usledila nakon otkrivanja tela civila u mestu Buča kod Kijeva.

Ruska delegacija je saopštila da je ranije tog dana napustila Savet za ljudska prava u očekivanju glasanja. UNHCR je odgovoran za promociju i zaštitu ljudskih prava na globalnom nivou.

Hitna sednica 4 – Teritorijalni integritet Ukrajine, osuda poteza Rusije da pripoji delove Ukrajine

Za: 143 | Protiv: 5 | Uzdržano: 35

Krajem septembra Rusija je zvanično objavila aneksiju četiri delimično okupirane provincije istočne i južne Ukrajine. Kijev i njegovi zapadni saveznici odbacili su glasanje kao besmisleno i nezakonito.

Generalna skupština UN je 12. oktobra izglasala osudu ruskog „pokušaja nelegalne aneksije“ četiri delimično okupirana regiona u Ukrajini i pozvala zemlje da ne priznaju taj potez. Tri četvrtine 193-člane Generalne skupštine, 143 zemlje, podržale su rezoluciju, kojom se takođe afirmiše suverenitet, nezavisnost, jedinstvo i teritorijalni integritet Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica.

Četiri zemlje pridružile su se Rusiji u glasanju protiv rezolucije: Belorusija, Nikaragva, Severna Koreja i Sirija. Još 35 zemalja se uzdržalo od glasanja, uključujući Kinu, Indiju, Pakistan i Južnu Afriku.

Ostali nisu glasali.

Zemlje koje naoružavaju Ukrajinu

Prema poslednjim podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kila, nemačkog trusta mozgova, najmanje 32 zemlje su Ukrajini pružile vojnu pomoć, uključujući oružje, opremu ili finansijsku pomoć za vojsku.

Dvadeset pet od 32 zemlje koje pružaju vojnu pomoć su deo NATO-a, najvećeg svetskog vojnog saveza sa 30 država članica. Mađarska, koju predvodi premijer Viktor Orban, koja ima bliske odnose sa Rusijom, upadljivo je odsutna.

Zemlje koje su snabdevale Ukrajinu oružjem i vojnom opremom su: Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Kanada, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Japan, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija , Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugal, Južna Koreja, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Gornja lista ne uključuje zemlje koje pružaju nesmrtonosnu pomoć ili gorivo. Neke nacije su možda držale svoje transfere u tajnosti.

Vojna pomoć Ukrajini uključuje konvencionalno oružje, kao i napredniju opremu i moderno naoružanje.

Oružje uključuje artiljeriju, protivvazdušno oružje, protivtenkovsko oružje, oklopna vozila, izviđačke i ofanzivne dronove, helikoptere, malokalibarsko oružje, municiju i pancire.

U januaru su SAD, Velika Britanija i Nemačka obećale da će poslati moderne tenkove u Ukrajinu. Britanija je saopštila da će isporučiti 14 svojih tenkova Čelendžer 2, Nemačka je pristala da pošalje 88 tenkova Leopard, a SAD su rekle da će poslati desetine svojih M1 Abramova za podršku ukrajinskim snagama.

Analitičari kažu da su tenkovi najnovije generacije od vitalnog značaja za Ukrajinu da probije rupe u ruskim odbrambenim linijama i povrati teritoriju koju je Moskva zauzela u prvim nedeljama invazije.

NATO i njegovi saveznici su takođe obučili desetine hiljada ukrajinskih vojnika, uključujući specijalne snage.

Zemlje koje pružaju pomoć Ukrajini

Prema Institutu Kil, 40 zemalja je obezbedilo najmanje 108 milijardi evra (115 milijardi dolara) finansijske, humanitarne i vojne pomoći Ukrajini između 24. januara i 20. novembra 2022. godine.

Sa 47,8 milijardi evra (51,2 milijarde dolara) SAD su na prvom mestu po pomoći Ukrajini, od čega je najmanje 22,9 milijardi evra (24,5 milijardi dolara) namenjeno vojsci, 15,05 milijardi evra (16,1 milijardi dolara) finansijske pomoći i 9,9 milijardi evra (10,6 milijardi dolara) humanitarne pomoći.

Humanitarna pomoć obuhvata medicinske, prehrambene i druge artikle za civile, dok finansijska pomoć dolazi u vidu grantova, kredita i garancija.

Institucije Evropske unije, uključujući Komisiju EU, Savet EU i Evropsku investicionu banku, drugi su najveći donatori sa 34,9 milijardi evra (37,3 milijarde dolara) obećanih Ukrajini, dok je Velika Britanija treća sa 7,1 milijardi evra ( 7,6 milijardi dolara).

Od 20. novembra SAD i druge zemlje obećale su dodatne vojne pakete Ukrajini. Grafik ispod daje detaljan pregled koliko je svaka zemlja izdvojila za pomoć Ukrajini.

Zemlje koje su uvele sankcije Rusiji

Najmanje 46 zemalja ili teritorija uvelo je sankcije Rusiji ili se obavezalo da će usvojiti kombinaciju sankcija SAD i EU, prema podacima Castellum.ai, globalne baze podataka za praćenje sankcija. Od 22. februara Moskvi je uvedeno više od 11.307 sankcija, čime je Rusija postala zemlja sa najviše sankcija na svetu.

Osamdeset odsto svih sankcija usmereno je na pojedince, a 18 odsto na entitete. Preostale sankcije su usmerene na plovila i avione.

SAD su uvele najveći broj sankcija Rusiji, 1.948, a slede Švajcarska (1.777), Kanada (1.590), Velika Britanija (1.414) i EU (1.390).