Kakav je to ekološki vatromet?

Prema podacima Saveznog zavoda za okolinu, Nemci su za doček 2019. kupili 43.000 tona pirotehnike. Nemačka ekološka pomoć (DUH) kritikuje tu praksu: „Veliki deo završi na zelenim površinama i u vodi, gde jedva da može biti pokupljeno.“

Proizvođači pirotehničkih sredstava reaguju na tu kritiku. Razloživi proizvodi bi trebalo da omoguće održivi doček Nove godine. „Potrebno nam je još vremena za ekološko poboljšanje proizvoda za vatromet“, kaže Oliver Gerstmajer, portparol firme „Vatromet Veko“.

Već 2021. su se firme iz te branše u Nemačkoj u velikoj meri odrekli plastike – od vrha raketa, preko postolja, do omotača fitilja. „Sve što je bilo od plastika zamenjuje se papirom i kartonom. Prerađujemo i naš materijala za pakovanje“, kaže Gerstmajer. Tako se otpad u roku od pola godine može sam prirodno razgraditi.

Sumnje u sprovodljivost

„Jasno je da razgradivost materijala u prirodi jeste prednost u odnosu na veštačke materijale“, kaže Tim Herman iz Saveznog zavoda za okolinu, ali i dodaje da nije dozvoljeno njihovo odlaganje u kontejnere za biološki otpad. On objašnjava da je prevelika opasnost da taj otpad sadrži i toksične materije. Stoga komunalne službe, recimo u Majnc-Bingenu, upozoravaju da postoji razlika između teoretskog i praktičnog kompostiranja: „Teoretski, upotrebljeni materijali mogu se kompostirati. Međutim, kada se pali vatromet nastaju mnoge štetne materije. One mogu da zagade kompost.“

Ipak, ove godine će police u prodavnicama biti pune stare robe koja nije potrošena u pandemijskim godinama bez vatrometa. U saopštenju za medije predsednik Saveza proizvođača pirotehnike Tomas Šrajber podseća da se 90 odsto prodaje obavlja nekoliko dana pre slavlja i da je prethodnih godina ta prodaja strmoglavo opala, pa nema novca za istraživanja. Ipak, u firmi „Veko“ kažu da ne odustaju od svog cilja da vatromet bude ekološki održiv i da na takvim istraživačkim projektima sarađuju sa institutima i univerzitetima.

Univerzitetska istraživanja održivog vatrometa

Ta firma sarađuje s minhenskim Univerzitetom Ludvig Maksimilijan (LMU) gde Magdalena Rusan ispituje kako da se materijali nepovoljni po okolinu smanje, izbace i zamene: „Pritom posebno gledamo to što je u raketi i stvara boje.“

Neke hemikalije su manje toksične od drugih. Za plavu boju postoje različite supstance. Rusan kaže da su, recimo, za plavu boju moguće različite kombinacije: „Do sada se za to upotrebljavalo jedinjenje bakra i hlora. Ako hlor zamenite bromom, to je manje otrovno“.

Pritom se, dodaje ona, mora znati za koga je šta otrovno – za biljke, vodene organizme, životinje ili ljude. A prema njoj je odlučujuća upotrebljena količina tih materija: „Mi sve radimo u laboratorijskim uslovima. Preostaje još veliki korak do komercijalne upotrebe.“

Balet dronova kao ekološka alternativa?

U poslednje dve godine učinjen je napredak u stvaranju alternative novogodišnjem vatrometu. U Forchajmu je, na primer, vatromet zamenjen spektaklom s dronovima koji su obojili nebo u različitim formacijama. Organizacija „Nemačka ekološka pomoć“ smatra da je takav postupak dobar i za ljude i za životinje.

„Reakcije na taj šou bile su bombastične“, seća se Filip Derflinger iz lokalnog udruženja za uređenje grada. On je jedan od inicijatora zamene vatrometa dronovima. Međutim, ove godine neće biti „baleta dronova“, jer je ponovo odobren vatromet.

„Dovoljna je jedna raketa da skine 50 dronova“, kaže Derflinger i dodaje da konvencionalni vatromet nije samo skuplji, već donosi i veći rizik od povreda. „Ako želimo spektakl s dronovima, onda ne samo da bi morao da se zabrani vatromet, već i prodaja pirotehnike.“

Derflinger ujedno objašnjava da jedna opština ne može ništa da uradi sama, jer bi ljudi kupili pirotehniku u obližnjem gradu. „Lično ne bih bio za takvu zabranu, ali kada bi do nje došlo, dronovi bi bili lepa alternativa.“

Uprkos takvoj mogućnosti, istraživanjima i razvoju, u novogodišnjoj noći vatromet u Nemačkoj će biti sve – samo ne i ekološki održiv.