Kako bez ruske nafte?

U Evropskoj uniji još uvek se raspravlja o uvođenju embarga na uvoz nafte iz Rusije. To bi pogodilo sve države-članice – neke više, a neke manje. Doduše mnoge zemlje, pre svega Nemačka, traže alternative. Ali to nema smisla ako se ne smanji potrošnja, jer onda ne padaju ni cene nafte, što bi pak opet moglo da raduje Putina. A ograničenje potrošnje je neophodno i zbog klimatskih ciljeva.

„Evropske potrebe za ruskom naftom mogle bi skoro upola da se smanje do 2023. i skoro potpuno da nestanu do 2025. godine“, smatra Vilijam Tods, direktor organizacije „Transport & Environment“ (T&E) koja se zalaže za ekološki saobraćaj. Nafta se uglavnom koristi za grejanje, saobraćaj i proizvodnju energije. U Evropskoj uniji se skoro 70 odsto nafte troši na saobraćaj, pre svega za putničke automobile.

Ograničenje brzine štedi naftu

Zato bi jednostavna mera za smanjenje potrošnje nafte u Nemačkoj bilo uvođenje ograničenja brzine. Trenutno na 70 odsto auto-puteva nema ograničenja. Kada bi na njima bila dozvoljena maksimalna brzina od 100, a na magistralnim putevima 80 kilometara na sat, u Nemačkoj bi godišnje moglo da se uštedi 2,1 milijarda litara fosilnih goriva. To bi bilo 3,8 odsto ukupne potrošnje u saobraćaju, izračunao je Savezni ured za životnu sredinu.

A kada bi se još i u naseljenim mestima brzina ograničila na 30 km/h, uštedelo bi se 3,7 milijardi litara benzina i dizela. Dalje mere bi mogle da budu i uvođenje povremenih zabrana vožnje nedeljom, podsticaji za korišćenje javnog prevoza, kao i što češći rad od kuće.

No efekat rada od kuće bio bi samo kratkoročan, upozorava Valdemar Marc iz instituta Ifo. Jer, dugoročno bi se ljudi onda odselili iz centara gradova na periferiju i u okolinu, u veće stanove, pa bi zato imali duži put do radnog mesta onda kada bi ipak morali u kancelariju. I zato takođe ne bi bili motivisani za kupovinu štedljivih automobila.

Više električnih automobila – manja potrošnja nafte

Srednjoročno bi veliki efekat imao brzi prelazak na električnu mobilnost, kažu stručnjaci organizacije T&E. Oni su izračunali da bi potražnja za naftom na taj način do 2023. pala za 38,8 miliona tona ekvivalenta nafte. To je 48 odsto ruske nafte koja se potroši u saobraćaju.

Pre svega bi se, smatraju trebalo koncentrisati na vozila koja se posebno često koriste, kao što su službeni automobili, taksi-vozila, autobusi ili kamioni. Oni čine osam odsto svih vozila na putu, ali na njih otpada 19 odsto potrošnje nafte u saobraćaju. Kada bi sva službena vozila bila električna, kratkoročno bi se ostvarila 2,25 puta veća ušteda nafte nego kada bi se elektrifikovala privatna vozila, ističu u organizaciji T&E i dodaju da bi moglo da se štedi i pomoću nekih drugih mera, kao što su obuka vozača za ekološku vožnju, optimiranje pritiska u gumama na vozilima ili opremanje kamiona aerodinamičnim dodacima.

Bez podsticaja na štednju

Nafta se troši i u avio-saobraćaju. Kada bi se sve članice EU ugledale na Francusku i zabranile letove na malim udaljenostima, vrednost uvoza ruske nafte godišnje bi mogla da se smanji za dve milijarde evra, navodi se u jednoj analizi organizacije „Grinpis“ (Greenpeace).

Dalje uštede moglo bi da donese ograničavanje poslovnih putovanja – a da je to moguće, pokazao je lokdaun tokom pandemije.

Nasuprot tome, štednji nafte ne doprinosi ograničavanje cene goriva kako bi se ublažile posledice poskupljenja energenata za građane. Uprkos tome, nemački parlament će u petak (13.5.) o tome verovatno da raspravlja. Planirano je smanjenje poreza na energente na evropski minimum tokom tri letnja meseca.

Ali, ako će gorivo da bude jeftinije, onda to neće da podstakne njegovu štednju. Tako je od marta smanjenje poreza na gorivo u 18 evropskih država u vrednosti od 14 milijardi evra dovelo do povećanja potrošnje nafte za 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte, ukazuju u organizaciji T&E.

Dakle, postoje mere koje bi dovele do smanjenja potrošnje nafte.

U Evropskoj uniji i dalje se diskutuje o embargu na uvoz ruske nafte. Nemačku embargo ne bi previše pogodio, s obzirom na to da je procenat ruske nafte u njenoj ukupnoj potrošnji smanjen na 12 odsto. Drugačija situacija je u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Bugarskoj. Ukupno jedna četvrtina potrošnje EU pokriva se još uvek naftom iz Rusije.