Kako bi izgledao i ko bi se uključio u rat između Izraela i Hezbolaha?

Do sredine jutra činilo se da je razmena vatre završena, pri čemu su obe strane rekle da su ciljale samo vojne ciljeve.

Libanske vlasti su saopštile da su izraelski udari ubili troje ljudi, dok nije bilo izveštaja o žrtvama na izraelskoj strani. Situacija je ostala napeta, piše Asošijeted pres (AP).

Šta se desilo rano u nedelju?

Izrael tvrdi da je oko 100 borbenih aviona izvelo vazdušne napade na hiljade raketnih lansera širom južnog Libana kako bi sprečili neposredni napad Hezbolaha.

Hezbolah je zatim rekao da je ispalio stotine raketa i dronova na vojne baze i položaje protivraketne odbrane u severnom Izraelu i Golanskoj visoravni koju je anektirao Izrael.

Hezbolah je napad označio kao inicijalni odgovor na ciljano ubistvo jednog od svojih osnivača i komandanta, Fuada Šukra, u izraelskom vazdušnom napadu u Bejrutu prošlog meseca.

Rekli su da je prvi deo napada, koji bi im omogućio da pokrenu napade dublje u Izrael, završen. Takođe su rekli da su njihove vojne operacije u nedelju završene. Odbacili su tvrdnje Izraela da su sprečili napad.

Najmanje tri osobe su poginule, uključujući borca iz Amal grupe, koja je saveznik Hezbolaha, dok su dve osobe povređene u napadima na Liban. Potpukovnik Nadav Šošani, portparol izraelske vojske, rekao je da je početna procena pokazala „veoma malu štetu“ u Izraelu.

Da li je ovo početak sveobuhvatnog rata između Izraela i Hezbolaha?

Čini se da razmena vatre nije pokrenula rat od kog se dugo strahovalo, ali tenzije jesu i dalje na visokom nivou.

Hezbolah je počeo da ispaljuje rakete i dronove na Izrael nedugo nakon izbijanja rata u Gazi, koji je pokrenut iznenadnim napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra.

Hezbolah i Hamas su saveznici, svaki podržan od strane Irana, a Hezbolah je prikazao napade kao čin solidarnosti sa Palestincima.

Izrael je odgovorio vazdušnim napadima, a gotovo svakodnevne razmene su eskalirale poslednjih meseci.

Više od 500 ljudi je poginulo u Libanu zbog izraelskih udara od 8. oktobra, većinom borci Hezbolaha i drugih naoružanih grupa, ali i više od 100 civila i neboraca. Na severu Izraela, 23 vojnika i 26 civila su poginuli zbog udara iz Libana. Desetine hiljada ljudi je raseljeno s obe strane.

Izrael je obećao da će doneti mir na granice kako bi omogućio svojim građanima da se vrate svojim domovima. Kaže da preferira da reši pitanje diplomatski preko SAD-a i drugih posrednika, ali će koristiti silu ako bude potrebno. Zvaničnici Hezbolaha su rekli da grupa ne teži širem ratu, ali je spremna na njega.

Obe strane su do sada bile pažljive da izbegnu akcije koje bi mogle da pokrenu sveobuhvatan rat, i mogu se povući nakon nedeljne razmene.

Kako bi izgledao rat između Izraela i Hezbolaha?

Izrael i Hezbolah su 2006. godine vodili rat u kojem su se našli u pat-poziciji, a koji je ostavio veliko razaranje u južnom Bejrutu i južnom Libanu, i prisilio stotine hiljada ljudi da napuste svoje domove s obe strane.

Svi očekuju da će sledeći rat biti mnogo gori.

Hezbolah ima procenjeno 150.000 raketa i sposoban je da pogodi sve delove Izraela. Takođe je razvio sve sofisticiraniju flotu dronova i eksperimentisao sa precizno vođenim raketama. Rat u punom obimu mogao bi prisiliti stotine hiljada Izraelaca da beže, paralisati izraelsku ekonomiju i primorati vojsku, koja je još uvek angažovana u Gazi, da se bori na dva fronta.

Izrael je obećao razarajući odgovor na bilo koji veliki napad Hezbolaha, što bi verovatno razorilo civilnu infrastrukturu i ekonomiju Libana, koja je godinama u krizi. Južna predgrađa Bejruta, kao i gradovi i sela širom južnog Libana, gde se nalaze glavni uporišta Hezbolaha, verovatno bi bila sravnjena sa zemljom.

Izraelska kopnena invazija kako bi se iskorenio Hezbolah mogla bi da potraje godinama. Ova militantna grupa je daleko naprednija i bolje naoružana nego Hamas u Gazi, koji i dalje pruža otpor nakon 10 meseci intenzivnog izraelskog bombardovanja i kopnenih manevara.

Da li bi rat uključio Sjedinjene Američke Države, Iran i druge?

Sveobuhvatan rat između Izraela i Hezbolaha mogao bi da se pretvori u regionalni sukob.

Iran je pokrovitelj Hezbolaha, Hamasa i drugih militantnih grupa u Siriji, Iraku i Jemenu.

Iran je obećao da će izvesti svoj povratni napad zbog ubistva vrhunskog lidera Hamasa, Ismaila Hanije, u eksploziji u glavnom gradu prošlog meseca, koja je široko pripisana Izraelu. Izrael nije rekao da li je bio uključen.

Grupe podržane od strane Irana širom regiona su više puta napale izraelske, američke i međunarodne ciljeve od početka rata u Gazi i mogle bi pojačati napade kako bi skrenuli pritisak sa Hezbolaha.

Sjedinjene Američke Države su, s druge strane, obećale čvrstu podršku Izraelu i premestile brojne vojne resurse, uključujući nosač aviona USS Abraham Linkoln, u region u poslednjim nedeljama kako bi pokušale da obeshrabre bilo kakav povratni udar od strane Irana ili Hezbolaha.

Koalicija predvođena SAD-om pomogla je da se obore stotine raketa i dronova koje je Iran ispalio ka Izraelu u aprilu kao odgovor na očigledni izraelski napad u Siriji koji je ubio dva iranska generala. Oba strane su umanjila očigledni izraelski kontraudar na Iran, a tenzije su se postepeno smirile.

Kakav bi uticaj rat imao na napore za primirje u Gazi?

Sjedinjene Američke Države, Egipat i Katar su mesecima pokušavali da postignu dogovor o primirju u Gazi i oslobađanju velikog broja talaca koje drži Hamas. Ovi napori su postali hitniji u poslednjim nedeljama, dok diplomate smatraju da je takav dogovor najbolja nada za smanjenje regionalnih tenzija.

Hezbolah je rekao da će obustaviti svoje napade duž granice ako dođe do primirja u Gazi. Nije jasno da li će Hezbolah ili Iran obustaviti ili smanjiti svoje pretnje povratnim napadima zbog ubistva Šukra i Hanije, ali nijedna strana ne želi da bude viđena kao remetilac bilo kakvog dogovora o primirju.

Uprkos intenzivnoj diplomatiji, veliki razmaci ostaju, uključujući zahtev Izraela za trajnom prisutnošću duž dva strateška koridora u Gazi, zahtev koji su Hamas i Egipat odbacili. Visoki pregovori će se održati u Egiptu u nedelju.