Kako bi Kim Džong Un mogao da izazove Trampovu spoljnu politiku?

Nakon što je Severna Koreja rasporedila više od 10.000 vojnika da podrži Rusiju i njen sukob sa ukrajinskim snagama u regionu Kursk, Bajdenova administracija je ukinula zabranu Ukrajini da koristi američke rakete dugog dometa za napad unutar Rusije, što je velika promena u politici, kako bi poslala upozorenje do Pjongjanga i Moskve.

Kao odgovor, Rusija je odobrila revidiranu nuklearnu doktrinu i snizila svoj prag za nuklearni napad, piše Elen Kim za National Interest, i lansirala novi tip balističke rakete srednjeg dometa, ciljajući Dnjepar u istočnoj Ukrajini.

Kako je prenela Al Džazira, teško je predvideti kako će se ova situacija razvijati u narednim mesecima, ali jedno je jasno: Severna Koreja je odigrala ključnu ulogu u produžavanju i intenziviranju rata. Njena odluka da uđe u rat sada povlači za sobom rizik uvlačenja drugih zemalja u rat, uključujući Južnu Koreju, i širenja rata u Ukrajini na Aziju.

Iako je Severna Koreja u junu potpisala sveobuhvatan sporazum o strateškom partnerstvu sa Rusijom, obećavajući međusobnu pomoć u odbrani, njena odluka da rasporedi svoje trupe prvenstveno je vođena sopstvenim interesom.

Prema izveštaju Nacionalne obaveštajne službe Južne Koreje, severnokorejski vojnici navodno dobijaju 2.000 dolara mesečno od Rusije, obezbeđujući režimu preko potreban novac. Raspoređivanje takođe nudi severnokorejskim vojnicima dragoceno borbeno iskustvo; Severna Koreja je poslednji put poslala trupe u inostranstvo 2016. godine kako bi pomogla sirijskoj vladi tokom njenog građanskog rata.

Rat u Ukrajini je takođe postao poligon za testiranje strateškog naoružanja Severne Koreje. Pored municije i projektila KN-23/24, Severna Koreja je nedavno isporučila Rusiji raketne bacače dugog dometa i artiljerijske sisteme. Pored toga, raspoređivanjem trupa, Pjongjang je verovatno obezbedio obećanje Moskve o budućoj podršci u slučaju vanredne situacije na Korejskom poluostrvu, navodi se u članku National Interest.

Ključno pitanje je šta je sledeće. Iako je i dalje neizvesno da li će nova Trampova administracija moći brzo da okonča rat u Ukrajini, njegovo obećanje da će to učiniti verovatno će podstaći Kim Džong Una da ponovo razmisli o svojoj strategiji. Seul i Vašington moraju da budu spremni za ovo jer Sjedinjene Države prolaze kroz promenu u rukovodstvu.

Dva ključna faktora za Kimovu strategiju

Iako se ne može potpuno isključiti mogućnost nastavka diplomatije na vrhu između Kima i Trampa, uglavnom zbog njihove nepredvidljivosti, čini se da Kim trenutno nema mnogo podsticaja za takve razgovore.

Pre svega, Severna Koreja već žanje značajne nagrade od svog bliskog partnerstva sa Rusijom, uključujući novac, hranu, naftu i naprednu vojnu tehnologiju.

Zatim, sa Rusijom i Kinom koje štite Pjongjang u Savetu bezbednosti UN i slabom primenom sankcija, Severna Koreja više nije pod intenzivnim međunarodnim pritiskom sa kojim se suočila 2017. i 2018. godine, što je Kima navelo da traži ublažavanje sankcija na samitu u Hanoju. Konačno, Kim možda vidi malo koristi u obnovljenim razgovorima sa Trampom.

Tokom plenarne sednice Centralnog komiteta Radničke partije Koreje u januaru 2020. kritikovao je Trampovu administraciju da sledi „svoje političke i diplomatske interese dok gubi vreme pod maskom dijaloga i pregovora“. Kim je dalje izjavio da nikada neće dozvoliti da „drske SAD zloupotrebe dijalog između DNRK i SAD za postizanje svojih prljavih ciljeva“.

Gledajući unapred, dva ključna faktora će verovatno oblikovati strategiju Kim Džong-una: mogući razvoj odnosa između Severne Koreje i Rusije nakon završetka rata u Ukrajini i pristup Trampove administracije Severnoj Koreji.

Obnavljanje vojnog saveza sa Rusijom predstavlja značajan diplomatski uspeh za Kima, iako istorija sovjetskog napuštanja Severne Koreje u korist Južne Koreje 1990. još uvek može da ostavi nedoumice u njegovom umu. Ova dinamika će verovatno gurnuti severnokorejskog lidera ka dvostrukom pristupu.

S jedne strane, Kim će nastojati da ubrza transfer ključnih vojnih tehnologija iz Rusije pre nego što Trampova administracija preuzme dužnost u januaru 2025. S druge strane, on može da ojača savez između Severne Koreje i Rusije tako što će institucionalizovati njihovu saradnju putem mera kao što su redovne zajedničke vojne vežbe, kako bi obezbedio trajnost i snagu njihovog partnerstva i nakon završetka sukoba u Ukrajini.

Kim bi mogao da iskoristi Trampov ratoborni stav prema Kini

Dok Trampove namere prema Severnoj Koreji ne postanu jasnije, Kim bi mogao da izbegne provokativne akcije da spreči ponavljanje krize „Vatra i bes“ iz 2017. godine. Umesto toga, on će verovatno upravljati odnosima sa Trampom dok se fokusira na unapređenje nuklearnih i raketnih sposobnosti Severne Koreje koristeći tehnologiju stečenu od Rusije.

Kada dođe pravi trenutak, on će verovatno pokazati ove pojačane pretnje kopnu SAD kako bi ojačao svoju pregovaračku poziciju sa Vašingtonom.

Kim bi takođe mogao da iskoristi spoljnu politiku Trampove administracije u svoju korist. Na primer, moglo bi da iskoristi Trampov ratoborni stav prema Kini da približi Peking i učvrsti ujedinjeni front Severne Koreje-Rusije-Kine u izazivanju SAD.

Ako Trampov pristup „Amerika na prvom mestu” oslabi savezništvo SAD, Kim bi mogao da iskoristi priliku da podri savez SAD-Južne Koreje i smanji trilateralnu saradnju SAD-Južne Koreje-Japan kako bi u svoju korist oblikovalo bezbednosno okruženje u regionu.

Za Trampovu administraciju, suočavanje sa Severnom Korejom 2025. biće znatno izazovnije nego što je bilo 2018-2019. Ova zemlja sada poseduje veći nuklearni arsenal, daleko naprednije i raznovrsnije programe oružja za masovno uništenje, kao i strateški savez sa Rusijom, što je sve ohrabrilo Kim Džong Una više nego ikada ranije.

Kim je 2022. godine proglasio status nuklearnog oružja Severne Koreje „nepovratnim“ i uneo politiku prve upotrebe nuklearnog oružja u ustav zemlje. Na kraju, Severna Koreja će zahtevati znatno višu cenu za nastavak dijaloga.

Novoj administraciji je potrebna nova strategija kroz pažljiv pregled politike i bliske konsultacije i koordinaciju sa Seulom i Tokijem.

Jednostavno vraćanje na prethodni pristup ili oslanjanje na lično prijateljstvo sa Kimom ne samo da je neefikasno već i rizikuje ozbiljne posledice po američke interese i regionalnu bezbednost u Aziji, zaključuje autorka teksta Elen Kim.