Kako bi mogla da izgleda spoljna politika Kamale Haris?

U većini oblasti, Haris bi verovatno nastavila sa mnogim spoljnopolitičkim ciljevima predsednika Džoa Bajdena, ocenjuje Politico u analizi.

Njena administracija bi verovatno ponudila snažnu podršku ukrajinskim ratnim naporima i nastavila inicijative za produbljivanje saveza u Aziji i Pacifiku suočenim sa geopolitičkim usponom Kine.

I verovatno bi i dalje gledali snažnu podršku Amerike Izraelu i drugim saveznicima na Bliskom istoku.

Ali kada je reč o izraelskom ratu protiv Hamasa, Haris je zvučala kao da ima više saosećanja sa teškom situacijom Palestinaca, stav koji bi mogao da ublaži bes arapsko-američkih glasača i drugih koji su negodovali zbog Bajdenove podrške izraelskim ratnim naporima u Gazi.

Lili Grinberg Kol, koja je dala ostavku sa mesta specijalnog pomoćnika šefa kabineta u Ministarstvu unutrašnjih poslova posle godinu dana zbog protivljenja Bajdenovoj nepokolebljivoj podršci izraelskoj ratnoj strategiji, kaže da joj njeno lično iskustvo rada za potpredsednicu kao organizatora poslaničkih sastanaka u Ajovi za njenu primarnu kampanja daje nadu.

„Haris mora saslušati većinu američkih glasača i iskoristiti svu moć administracije – uključujući zaustavljanje ofanzivnog transfera oružja – da se založi za trajni prekid vatre i razmenu talaca“, rekla je ona ubrzo nakon što je Bajden u nedelju odustao od svoje kandidature za reizbor.

„Radila sam za Kamalu i znam da će učiniti pravu stvar“.

Kao senatorka, Haris je bila blaža pobornica od Bajdena o američkom vojnom prisustvu na Bliskom istoku, a neki od njenih oštrih stavova, uključujući i prema Saudijskoj Arabiji, Indiji i Turskoj, takođe mogu da zakomplikuju njenu interakciju sa saveznicima na Bliskom istoku i u Aziji.

Pre nego što je postala senatorka, Haris je većinu svoje karijere provela kao službenica za sprovođenje zakona.

„Došla je na mesto potpredsednika sa relativno malo spoljnopolitičkog iskustva, zbog čega je zavisila od svojih savetnika, koji su uglavnom tradicionalisti“, kaže Džim Taunsend, bivši zvaničnik Pentagona i NATO-a.

„Ona zapravo nema iskustvo u odbrani ili spoljnoj politici, tako da zaista zavisi od svojih savetnika“, rekao je on.

Ipak, njena dostignuća kao senatorke i potpredsednice pruža uvid u to kako bi Harisova administracija mogla drugačije da pristupi glavnim geopolitičkim izazovima i kako bi njen unutrašnji krug nastojao da dopuni njene nedostatke.

Umesto predsednika Bajdena prisustvovala je samitu ASEAN-a 2023, zatim na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2022. kada je izrazila podršku ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom dok se Rusija spremala za invaziju — i ponovo 2023. dok su se borili na bojnom polju.

Poslanik iz Vašingtona Adam Smit, najviši demokrata u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma koji je podržao otvorenu konvenciju o izboru Bajdenovog naslednika, rekao je da način na koji je Haris predstavljala Bajdena u Minhenu dokazuje da je spremna za svetsku scenu.

„Iskreno, bila je podvrgnuta stresnom testu“, rekao je Smit. „Bila je vodeći portparol administracije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja je dokazivala našu ulogu u Ukrajini i NATO-u i u svetu, i bila je zaista jaka“.

Njeno vreme pod Bajdenom je takođe bilo plus, kažu zagovornici.

Njeno vreme kao senatorka

Tokom svoje četiri godine u Senatu, Haris je bila članica odbora Senata za obaveštajnu službu i unutrašnju bezbednost, dobijajući pohvale od tadašnjih kolega u Senatu za svoj „pametan“ pristup radu osetljivih odbora.

Haris je takođe bila na više međunarodnih putovanja kao senatorka, posećujući Avganistan, Irak, Jordan i Izrael 2017. i 2018.

Ona je glasala protiv nominacija Majka Pompea i Đine Haspel za direktore Centralne obaveštajne agencije. Takođe se protivila nominovanju Reksa Tilersona i kasnije Pompea za državnog sekretara i nominovanju Marka Espera za Trampovog sekretara za odbranu.

Vrhunski savetnici

Kao potpredsednica SAD ima savetnika za nacionalnu bezbednost a to jeFilip Gordon, koji je služio u administraciji Obame i Klintonove. Gordon je stručnjak za Evropu koji takođe ima veliko iskustvo na Bliskom istoku.

Harisov zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost je Rebeka Lisner, bivša službenica za planiranje u Savetu za nacionalnu bezbednost, gde je nadgledala kreiranje strategije nacionalne bezbednosti administracije.

Za razliku od Trampa i potpredsednika senatora Džej Dija Vensa (R-Ohajo), Harisovi najviši službenici za nacionalnu bezbednost su „tradicionalisti“ i „internacionalisti“.

„Mislim da bi se njihovi stavovi dobro uklopili u predsedništvo Bila Klintona ili Obame. Oni su orijentisani, tradicionalni ljudi u spoljnoj politici“, rekao je Taunsend. „Ovo su proizvodi međunarodnog poretka posle Drugog svetskog rata zasnovanog na pravilima.

Rusija i Ukrajina

Kao i Bajden, Haris je snažno podržavala Ukrajinu u njenoj odbrani od Rusije i očekuje se da će uglavnom nastaviti svoju politiku.

U junu, Haris je predstavljala SAD na Samitu za mir u Ukrajini, gde je imala svoj šesti sastanak sa Zelenskim. Ona je izrazila snažnu podršku transatlantskoj saradnji na podršci Kijevu.

Haris je ove godine u intervjuu za NBC njuz rekao da Ukrajina može da nastavi da računa na podršku Vašingtona dok se rat odugovlači.

„Ukrajini je potrebna naša podrška“, rekla je Haris. „I mi to moramo dati.“

Na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Haris je takođe ponovila obećanje Bajdenove administracije da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“.

Ona je takođe bila žestoki kritičar Vladimira Putina, okrivljujući ga za smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog ove godine. Ona je kritikovala ruske napade na ukrajinske civile kao „zločine protiv čovečnosti“ i obećala da će vlasti u Moskvi pozvati na odgovornost.

„Svima onima koji su počinili ove zločine i njihovim nadređenima koji su saučesnici u tim zločinima, biće pozvani na odgovornost“, rekao je Haris 2023. u Minhenu.

U skorije vreme, Haris je kritikovao Trampa u toku kampanje zbog njegovih prethodnih komentara tvrdeći da će povući SAD iz NATO-a.

„Donald Tramp je prigrlio Putina“, rekla je Haris na predizbornom događaju 11. jula u Severnoj Karolini.

„To se ne dešava samo danas. To se dešavalo, dok je on, Tramp, pretio da će napustiti NATO i ohrabrivao Putina da izvrši invaziju na naše saveznike“.

Bliski istok

Po pitanju Izraela, Haris je kao senatorka izrazila podršku rešenju o postojanju dve države i podržala Abrahamov sporazum.

Kao potpredsednica, Haris je privatno govorila da Bajdenova administracija treba da zauzme jači stav protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, pošto se broj civilnih žrtava povećao u izraelskom ratu protiv Hamasa.

Javno, Haris se pojavljivala kao jedan od prvih lidera visokog profila u administraciji koji je pozivao na hitan privremeni prekid vatre u martu.

Ona je izrekla najoštriji ukor na račun izraelskog postupanja prema tokovima pomoći u pojas Gaze od  i opisala sukob kao „humanitarnu katastrofu“ za nevine civile.

Tarik Habaš, koji je bio Bajdenov savetnik za politiku u Odeljenju za obrazovanje pre nego što je podneo ostavku zbog izraelske politike administracije, rekao je da je „oprezno optimističan“ da bi Haris bila spremniji da razmotri promene politike na način da će palestinska ljudska prava biti u centru te da će obuzdati stalne akcije Izraela u Gazi i drugde.

Džoš Pol, bivši zvaničnik Stejt departmenta koji se bavi prenosom oružja američkim saveznicima, rekao je da Haris izgleda manje „fiksirana i nepopustljiva“ od Bajdena u pogledu politike Izraela.

Ipak, priznao je, da bilo koji predsednik SAD ima moć da u kratkom roku promeni politiku prema Izraelu.

„Imam oprezan i ograničen optimizam – ali i duboko osećanje olakšanja što Demokratska stranka neće kandidovati za predsednika Sjedinjenih Država čoveka koji nas je sve učinio saučesnicima u tolikoj i takvoj nepotrebnoj šteti“, rekao je Pol.

Haris je podržala sporazum o zajedničkom sveobuhvatnom akcionom planu iz 2015. sa Iranom o obuzdavanju nuklearnog programa Teherana.

I osudila je vojni udar u januaru 2020. protiv najvišeg iranskog generala Kasema Sulejmanija i susponzorisala neuspešno zakonodavstvo o blokiranju daljih vojnih akcija protiv iranskih lidera i ciljeva.

Kada je reč o Saudijskoj Arabiji, Haris pozdravila zakone koji ograničavaju prodaju oružja i vojnu pomoć Rijadu zbog njegove uloge u jemenskom građanskom ratu i ubistva saudijskog novinara i kolumniste Vašington posta Džamala Kašogija.

Haris je podržala zakon o komemoraciji genocida nad Jermenima, koji je bio izvor tenzija između Turske i Jermenije tokom jednog veka.

Azija

Haris će verovatno nastaviti oštru politiku Bajdenove administracije prema Kini ako bude izabrana za predsednika.

Kao senator, ona je kritikovala Trampov pristup Pekingu, rekavši potpredsedniku Majku Pensu tokom potpredsedničke debate 2020. da je Tramp „izgubio taj trgovinski rat“ i da njegove carine štete američkoj ekonomiji bez rebalansa odnosa između SAD i Kine.

Ali, kao i drugi zvaničnici administracije, Haris se zalagala za „uklanjanje rizika“ iz Pekinga, politiku koja podstiče smanjenje stepena do kojeg zapadne ekonomije zavise od Kine.

„Ne radi se o povlačenju, već o tome da osiguramo da štitimo američke interese i da smo lider u pogledu pravila puta, za razliku od poštovanja tuđih pravila“, rekkla je Haris u intervjuu za CBS prošle godine.

Haris je takođe otvoreno govorila o osetljivim pitanjima koja potresaju odnose SAD i Kine.

Redovno je radila na zakonodavstvu kao senatorka koje promoviše ljudska prava u Hong Kongu.

Harisova administracija će verovatno nastaviti nezvaničnu podršku samoupravnom ostrvu, posebno u svetlu sve većih kineskih vojnih pretnji.

U septembru 2022. rekla je „nastavićemo da podržavamo samoodbranu Tajvana, u skladu sa našom dugogodišnjom politikom“.

Otkako je postao potpredsednica, Haris je razgovarao i sa kineskim liderom Si Đinpingom i sa predsednikom Tajvana Lai Čing-teom.

Haris se nakratko sastala sa Sijem na marginama sastanka lidera APEC-a 2022. godine gde ga je pozvala da „održava otvorene linije komunikacije kako bi odgovorno upravljao konkurencijom između naših zemalja“.

Kritikovala je kinesko uznemiravanje filipinskih brodova u vodama Manile u Južnom kineskom moru tokom posete Filipinima 2022.

Osim Kine, Haris je kao senatorka budno pratila istočnu Aziju, redovno uvodeći ili ko-sponzorišući dvopartijsko zakonodavstvo koje promoviše ljudska prava u Mjanmaru.

Haris se suprotstavila Trampovoj ofanzivi šarma prema severnokorejskom lideru Kim Džong Unu i kritikovala Trampovu administraciju da ne čini dovoljno da obuzda nuklearne pretnje pustinjačkog kraljevstva.

Haris, čija je majka Indijka, takođe je redovno kritikovala indijsku vladu kao senatorka i sastajala se sa pripadnicima kašmirske dijaspore.

Čini se da su se veze između Harisove i vlade Narendre Modija izgladile, a Modi, premijer Indije, je pohvalio Harisovu tokom državne posete Vašingtonu 2023.