Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV„To je protiv svega za šta bi međunarodna zajednica trebalo da se zalaže. Izneverava ciljeve i principe Ujedinjenih nacija. To je opasna eskalacija. Njemu nije mesto u savremenom svetu. To se ne sme prihvatiti“, rekao je Antonio Gutereš , Generalni sekretar UN pre toga je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio aneksiju četiri ukrajinske oblasti, Hersona, Zaporožja, Donjecka i Luganska.
Moskva je ishitreno reagovala. „Smatramo neprihvatljivim da se generalni sekretar UN pretvara u instrument propagande i pritiska na države članice kada treba da se rukovodi Poveljom UN u celosti“, rekla je portparolka Marija Zaharova u saopštenju.
Ignorišući član 4 Povelje UN: „Članice će se u svojim međunarodnim odnosima uzdržavati od pretnje silom ili upotrebe sile koja je usmerena protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države, ili je na bilo koji način nespojiva sa ciljevima Ujedinjene nacije.“ Ali za Kremlj, sadašnji, kao i imperijalni, Ukrajina nije država, pa Povelja na nju ne važi. Što vide kao samoposluživanje, uzimaju šta im odgovara, prenosi Jutarnji.hr
SAD su pripremile rezoluciju kojom bi se osudila ruska aneksija, ali ju je Moskva blokirala u Savetu bezbednosti. Četiri zemlje su bile uzdržane, Narodna Republika Kina, Indija, Brazil i Gabon. Prate srpsku politiku, malo sa Rusijom, malo protiv. Biće zanimljivo videti kako će glasati kada rezolucija dođe na glasanje u Generalnoj skupštini UN, gde ne postoji pravo veta.
Upitan šta će se desiti sa teritorijom četiri oblasti koje nisu pod ruskom kontrolom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao: „Trebalo bi je osloboditi“, dodajući da će cela Donjecka oblast postati deo Rusije. Putin je obećao da će Rusija braniti „otadžbinu i njene vrednosti“, rekavši da se zapadni svet plaši ruske kulture. Zvaničnim pripajanjem četiri pomenute oblasti, rekao je Putin, Rusija je na početku bitke za „veliku istorijsku Rusiju”.
„Putin je mobilisao još stotine hiljada vojnika, neodgovorno zveckao nuklearnim oružjem i sada je ilegalno anektirao dodatnu ukrajinsku teritoriju. Ukupno, ovo predstavlja najozbiljniju eskalaciju od početka rata“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare.
On je istakao da NATO ponovo potvrđuje svoju „nepokolebljivu podršku“ nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i da ga ruski predsednik Vladimir Putin neće sprečiti da podrži zemlju u njenoj odbrani od Rusije.
Putinov govor koji prati aneksiju je još jedna potvrda mračnog sveta u kome živi ruski predsednik. Ne zna se kakva je situacija u Kremlju, ali za sada izgleda da još kontroliše sve poluge vlasti. Morin Daud je u subotu u Njujork tajmsu uporedila ruskog predsednika ne sa Dostojevskim, već sa Euripidom. „Kao i Medeja, Putin čini divlja ubistva nevinih ne mareći za posledice.
Za razliku od Hamleta, u ovom ludilu nema metode, samo tama u kojoj živi sopstvenim životom i zato je pretnja: „SAD su napravile presedan bacanjem atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki“, možda je najviše zastrašujući deo Putinovog govora, jer je presedan „slučaj koji služi kao primer ili opravdanje za kasnije slučajeve“ (Hrvatski jezički portal).
U takvim okolnostima jedno je sigurno: izgledi za mirovne pregovore ili primirje gotovo da i ne postoje. Što otvara važnu nejasnoću čitave krize: kako će se ovaj rat završiti?
Iako su ovo poznate stvari, ovo pitanje postavlja niz nepoznanica, znanih i nepoznatih, koje svaki rat nosi. Period koji je pred nama karakterišu dve reči, nepredvidljivost i neizvesnost.
Putin pritisnut uza zid je slika koja asocira na poznato nepoznato koje brine ceo svet, moguću Putinovu odluku da posegne za oružjem za masovno uništenje.
„Oni koji insistiraju da Putin blefira tvrde da bi nuklearno oružje bilo čista ludost. Taktički nuklearni napad na Ukrajinu bi kontaminirao region za koji tvrdi da ga oslobađa – a vrlo je moguće i samu Rusiju. To bi takođe izazvalo odmazdu NATO-a. Čak i više, ako je napadnuta članica NATO-a. Ali Putin je zabačen u ćošak, on je nemoralan i nepromišljen. Upotreba nuklearnog oružja očigledno nije njegov prvi izbor. Ali to bi moglo biti njegovo poslednje – ako bi alternativa bila poniženje i poraz.” Nemam šta da dodam ovoj oceni Gideona Rahmana iz The Financial Timesa.
NATO misli ozbiljno, u Moskvu su stigle poruke iz više izvora u kojima se upozorava na razmere odgovora koji bi izazvala svaka upotreba nuklearnog oružja. Prema dostupnim informacijama, koje su oskudne i sa malo sadržaja, odgovor u slučaju da Putin izvede taktički nuklearni napad mogao bi da bude napad na Crnomorsku flotu, čime bi ona nestala, ili, možda, napad na jedinica koja je ispalila nuklearni projektil. U oba slučaja radi se o konvencionalnom napadu, nuklearni odgovor se još ne pominje u javnosti.
Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju novog broja Globusa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
