Kako bi sankcije Rusiji mogle da utiču – na vas?

Francuski ministar finansija Bruno Lemer rekao je da su Evropska unija i Sjedinjene Države pokrenule „ekonomski rat“ protiv Rusije, misleći na sankcije Zapada Moskvi koje su odsekle zemlju od međunarodnih finansijskih tržišta.

Takozvani ekonomski rat dovodi Rusiju pred finansijski krah, a rublja je pala na rekordno nizak nivo u odnosu na američki dolar. To je navelo Ruse da stanu u redove na bankomatima u nadi da će podići gotovinu.

Međutim, ne oseća samo Rusija pritisak zapadnih sankcija, koje su pokrenute kao odgovor na rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine.

Sankcije nanose štetu zemljama od Egipta do Nemačke, koje se u velikoj meri oslanjaju na pšenicu i prirodni gas obe strane u ratu.

DW je razmotrio šta bi sankcije Rusiji značile za ljude u drugim zemljama.

Povećanje cena energije

Cene nafte i prirodnog gasa porasle su posle još jedne runde zapadnih sankcija Rusiji tokom vikenda, dok su se trgovci pripremali za prekide snabdevanja iz Rusije, jednog od najvećih svetskih izvoznika nafte i gasa, i Ukrajine, velike tranzitne zemlje za ruski gas.

Do sada sankcije nisu bile direktno usmerene na energetski sektor, ali trgovci strahuju da bi Moskva mogla da uzvrati ograničavanjem izvoza nafte i gasa i da bi sankcije Zapada na kraju mogle biti proširene – kako bi direktno naudile ogromnom i značajnom ruskom energetskom sektoru u zemlji.

„Ruske isporuke energenata su veoma ugrožene, bilo zbog toga što ih je Rusija ukinula ili zbog zapadnih sankcija“, rekla je Luiz Dikson, analitičarka tržišta nafte u kompaniji Rystad Energy.

Takođe postoji zabrinutost da bi isključivanje velikih ruskih banaka iz platnog sistema SWIFT moglo učiniti kupovinu ruske nafte i gasa izuzetno teškom. Evropske banke Societe Generale i Credit Suisse su navodno obustavile finansiranje svih roba iz Rusije.

To izaziva zabrinutost mnogih u Evropi, koja više od trećine potrebnog gasa i oko četvrtine potrebne nafte dobija iz Rusije. Svaki prekid u snabdevanju gasom mogao bi da ostavi Evropljane bez dovoljno gasa za grejanje svojih domova i sa ogromnim računima za struju jer bi komunalna preduzeća morala da se muče da nabave gorivo za proizvodnju energije.

„Čini se da je uticaj sankcije na energtski sektor manje ozbiljan nego što bi moglo biti. Ali, da ne bude zabune, postoje rizici od daleko goreg ishoda“, rekao je klijentima analitičar Dojče banke Džim Rid.

Porast cena hrane

Kriza je takođe pojačala strahove u vezi sa zalihama žitarica kao što su pšenica i kukuruz, kao i uljarica.

Na berzi žitarica u Čikagu cene i dalje u porastu nakon što su u petak dostigle maksimum u poslednjih 12-13 godina, a i cene kukuruza su takođe povišene.

Rusija i Ukrajina zajedno čine oko 30% svetskog izvoza pšenice, skoro petinu trgovine kukuruzom i oko 80% izvoza suncokretovog ulja. Hrana je drugi najvažniji izvoz Ukrajine – posle gvožđa i čelika  Obe zemlje su ključni dobavljači pšenice za Bliski istok i Evropu. Turska i Egipat su najveći uvoznici ruske pšenice.

Kina je prošle nedelje ukinula ograničenja na uvoz pšenice iz Rusije – i sada pšenica iz cele Rusije može u Kinu. Ranije je to bilo moguće samo iz sedam ruskih regiona. Ruske vlasti su već početkom februara najavile da će Kina dozvoliti uvoz pšenice i ječma iz svih delova Rusije. Odgovarajući dogovor postignut je tokom posete predsednika Vladimira Putina Kini početkom februara.

Rat u Ukrajini već je poremetio izvoz iz crnomorskih luka, koje se koriste za otpremu žitarica u Aziju, Afriku i Evropsku uniju.

Egipat je u ponedeljak bio primoran da poništi tender za nabavku pšenice – nakon što je dobio samo nekoliko ponuda, i to po veoma visokim cenama.

Stručnjaci strahuju da bi ruske vojne operacije dodatno povećale cene hrane u zemljama poput Libije, Jemena i Libana, gde ionako postoji kriza u vezi sa hranom.

Inflacija će nastaviti da besni

Za većinu ljudi širom sveta, ekonomski uticaj rata u Ukrajini i sankcija osetio bi se u vidu veće inflacije izazvane uglavnom višim cenama energije, metala i hrane.

Cene aluminijuma su skočile na rekordno visok nivo, premašivši vrhunac iz 2008. tokom globalne finansijske krize. Trgovci strahuju da bi sankcije Rusiji i uzvratne mere Moskve mogle da poremete globalno snabdevanje aluminijumom. Rusija proizvodi oko 6% svetskog aluminijuma.

Snabdevanje ovim energetski intenzivnim metalom takođe bi bilo pogođeno višim cenama energije i nestašicama struje, što bi moglo dovesti do zatvaranja više postrojenja za preradu alumunijuma.

„Najnoviji poremećaji globalnog lanca snabdevanja predstavljaju ključni rizik i, u najmanju ruku, cene za ove robe će verovatno ostati povišene neko vreme, održavajući globalnu inflaciju viskom – na duže vreme“, rekao je Džejson Tuvi iz Capital Economics.

Ruska invazija rizikuje da poremeti globalni ekonomski oporavak od pandemije, komplikujući stvari za političare od kojih se očekuje da pooštre ponudu novca kako bi obuzdali inflaciju koja je bila visoka u zemljama poput SAD i Nemačke  – čak i pre rata.

Neizvesnost oko ekonomskog oporavka mogla bi na kraju da odloži planove centralnih banaka da podignu kamatne stope – što znači da bi ultrajeftine hipoteke i lični krediti mogli još malo da se zadrže.