Kako bi Vrhovni sud SAD mogao da odluči o predsedničkim izborima 2024.

Sud je u ovom veku bio u centru nekoliko izbornih kontroverzi, od samog odlučivanja o pobedniku 2000. u kontroverznoj odluci kojom je predsedništvo dato Džordžu Bušu do toga da bi upražnjeno mesto na klupi predstavljalo najveći žreb glasova za Trampa 2016. i odbacivanje poslednjih pokušaja republikanskog Nacionalnog komiteta da pomogne Trampu da se održi na vlasti 2020.

Ali sada će sudije morati brzo da utvrde da li bivši predsednik uopšte ima pravo da bude na glasačkom listiću i da li je imun na krivično gonjenje od strane specijalnog tužioca Džeka Smita – obe kontroverze proizilaze iz njegovih napora da poništi izbore 2020. koji su doveli do 6. januar 2021. i napada na Kapitol hil.

„Ovo su slučajevi od kojih Vrhovni sud obično ima mogućnost da zagnjuri i  zaista se predstavljaju kao nacionalna kontroverza pred sudom, a ne kao sud koji posegne za kontroverznim pitanjima“, ocenio je za CNN Džastin Levit, specijalista za izborno pravo na Pravnom fakultetu Loyola.

„Postoji vrlo malo mesta za saginjanje“, dodao je.

Sve ovo dolazi u trenutku kada je mišljenje javnosti o Vrhovnom sudu i dalje na istorijskom niskom nivou a etička zabrinutost nastavlja da prati pravdu.

Većina od 4-3 u državnom Vrhovnom sudu u Koloradu donela je u utorak odluku da Tramp po ustavu ne ispunjava uslove da se kandiduje 2024. jer zabrana 14. amandmana da pobunjenici zauzimaju javne funkcije pokriva njegovo ponašanje 6. januara.

„Predsednik Tramp je podsticao i ohrabrivao upotrebu nasilja i bezakonih akcija kako bi se poremetio miran prenos vlasti“, napisale su sudije u mišljenju većine na 134 stranice.

Očekujući Trampovu žalbu, sudije u Koloradu pauzirali su svoju odluku do 4. januara. Kada Tramp očekivano zatraži od sudija da preispitaju presudu, pauza suda u Koloradu će biti produžena dok najviši sud u državi ne objavi da li će uzeti slučaj – i, ako to učini , dok ne donese konačnu odluku.

To znači da bi Vrhovni sud SAD mogao da odlučuje šta se dešava više za opšte izbore, a ne za primarne izbore.

„Imamo puno poverenje da će Vrhovni sud SAD brzo presuditi u našu korist i konačno staviti tačku na ove neameričke tužbe“, rekao je portparol Trampove kampanje Stiven Čung u saopštenju.

Kada Tramp uloži žalbu, pravosuđe će imati pitanje takozvane insurekcionističke klauzule 14. amandmana na svom stolu.

„Oni će shvatiti da je ovo pitanje veoma ozbiljno jer ono ne utiče samo na Kolorado. To utiče na svih 50 država“, rekao je Nik Akerman, bivši tužilac u slučaju Votergejt za CNN.

„Dakle, o tome će morati da odluči Vrhovni sud.“

Da li Tramp ima imunitet od tužilaca 6. januara?

Trampova pretpretresna strategija u njegovom slučaju subverzije saveznih izbora do sada se uglavnom vrtela oko nastojanja da sudovi odbace optužbe na osnovu novih tvrdnji da ga predsednički imunitet štiti od krivičnog gonjenja za navodne zločine koje je počinio tokom izbornih rezultata 2020.

Sudija prvostepenog suda koji je nadgledao njegov krivični slučaj odbacio je te argumente ranije ovog meseca, što je navelo Trampov tim da zatraži od saveznog žalbenog suda u Vašingtonu da preispita tu odluku.

Nastojeći da osujeti Trampov pokušaj da pokrene dugotrajnu pravnu bitku po pitanju imuniteta koje bi moglo da promeni datum suđenja 4. marta, Smit je doneo neočekivani obrt prošle nedelje kada je zatražio od Višeg suda da sada uđe kako bi rešio pitanje imuniteta i takođe da odluči da li ga štiti dvostruka opasnost.

„Od imperativnog je javnog značaja da ovaj sud reši zahteve tuženog za imunitet i da se suđenje tuženom nastavi što je pre moguće ako se njegov zahtev za imunitet odbije“, rekao je Smit sudijama, dodajući da „samo ovaj sud može da ih definitivno reši“.

„Nema sumnje da predsednik ima imunitet za dela preduzeta u njegovom ili njenom službenom svojstvu“, rekao je Džastin Levit, specijalista za izborno pravo na Pravnom fakultetu Loyola.